Ustanak 10. augusta 1792.
Ustanak od 10. avgusta 1792. godine (fr. journée du 10 août) je jedan od najznačajnijih događaja Francuske revolucije. Podigla ga je revolucionarna Pariska komuna čiji pripadnici zauzimaju kraljev zamak Tiljerije. Kralj Luj XVI sklonio se u Skupštinu koja ga je lišila vlasti.
Uvod uredi
Francuska vojska je 1792. godine bila rastrojena. Najmanje polovina od 12.000 oficira je emigrirala te je ukupan broj sposobnih vojnika sveden na oko 150.000. Rodoljubivi vojnici nisu bili disciplinovani. Glavna komanda bila je osrednja. Dimurje je naredio da tri armije pređu u ofanzivu. Francuzi su brzim napadom okupirali celu Belgiju koju je branilo 35.000 Austrijanaca. Međutim, po dolasku austrijskih pojačanja, francuski generali naređuju povlačenje. U Ardenima se La Fajet nije ni pomakao. Robespjer ga kritikuje i nema poverenja u njega. La Fajet je izjavio da je sa vojskom spreman da pođe na Pariz, protiv jakobinaca. Vojni neuspesi podstakli su nacionalni zanos. Neki žirondinski ministri otpušteni su od strane kralja. Žirondinci su uputili apel narodu – proglasom „Domovina je u opasnosti“. Vojska pruskog vojvode Braunšvajga prelazi na francusku teritoriju. Jakobinci su zaboravili na neprijateljstvo sa žirondincima zbog opasnosti od neprijatelja. Opremaju se novi bataljoni. Proglas je ujedinio narod. Međutim, nacionalno jedinstvo osujetili su žirondinci koji su poveli tajne pregovore sa dvorom. Luj ih je odbio, a narod se pobunio. Žirondinci osuđuju ove nemire. Time osuđuju sebe i svoj poredak iz 1791. godine[1].
Ustanak uredi
Pariz i cela zemlja digla se na ustanak protiv monarhije 10. avgusta 1792. godine. Robespjer je napadao žirondince koji pregovaraju sa kraljem i traži ukidanje Skupštine i uvođenje Konventa. On je i organizovao pobunu. Pomogli su mu bretonski federalci 30. marseljskog, pobunjenici predgrađa Sent Antoan, pevajući himnu koja je po njima nazvana Marseljezom. Federalci su na Robespjerov podsticaj formirali tajni direktorijum. Pariska rulja zauzima palatu Tiljerije i masakrira kraljevu Švajcarsku gardu. Kralj je na savet žirondinaca napustio dvoranu i sklonio se u Skupštinu. Skupština se nije izjasnila za svrgavanje već za udaljavanje kralja. Izglasala je i sazivanje Konventa prihvatajući Robespjerov zahtev. Time je poražena visoka buržoazija i liberalno plemstvo koji su i podigli revoluciju. Pasivni građani, zanatlije i trgovci, na čelu sa Robespjerom, ulaze na političku pozornicu. General La Fajet je 19. avgusta prešao Austrijancima[2].
Reference uredi
- ↑ Sobul 2006: str. 190–193
- ↑ Sobul 2006: str. 193–194
Literatura uredi
- Albert Soboul; Francuska revolucija, Naprijed, Zagreb (1966)
