Угљаре (Косово Поље)

(Preusmjereno sa Ugljare (Kosovo Polje))
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Угљаре.
Угљаре

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Косовски
Општина Косово Поље
Становништво
Положај
Координате 42°37′41″N 21°06′27″E / 42.62806°N 21.1075°E / 42.62806; 21.1075
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Угљаре na karti Srbije
Угљаре
Угљаре
Угљаре na karti Srbije
Остали подаци


Координате: 42° 37′ 41" СГШ, 21° 06′ 27" ИГД


Угљаре је насеље у Општини Косово Поље на Косову и Метохији. Село је у равници на 2 км југоисточно од железничке станице "Косово Поље". Кроз село потиче река Стубалка.

ИсторијаUredi

Село се у српско средњовековно доба звало Угљаре, јер се тако помиње оно као село у суседству села Добрева. Мора да се раселило за време неуспелих аустријских војних похода крајем 17, и у првој половини 18. века, јер је садашње село основано у другој половини 18. века. За турске владавине обновљено село је било чифлик са више господара. Најстарији господари су били Имербегови из Приштине, а други су добијали поједине делове сеоског атара у мираз. Од сељака су само Ракићи имали мало купљене земље (од бегова).

Порекло становништва по родовимаUredi

Подаци из 1933[1]

  • Ракићи ((22 k., Св. Стефан). Доселили се у другој половини 18. века из околине Берана у Црној Гори, одакле су избегли од "крви". Појасеви у 1933, од досељења: Рака, Милош, Никола, Дена, Сима (70 г.).
  • Димирчићи (3 k., Св. Никола). Доселили се од Куманова у Старој Србији кад и Ракићи, те неки сматрају Ракиће, а неки њих за најстарије досељенике и осниваче (обнављаче) села.
  • Бугарчићи (3 k., Св. Никола), Досељени из Бугарске после горњих родова.
  • Перелићи (2 k., Св. Никола). Једна кућа овог рода се преселила из М. Слатине око 1830 год, а једна из Г. Брњице 1895. Старина им је у Малој Слатини.
  • Ђокићи (2 k., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељени из Бабиног Моста ка својим ујацима после Перелића. Старина им је у Каладури (Косаница).
  • Дробњаци (5 k., Ђурђевдан: славе и Св. Илију, али им је Ђурђевдан старија слава). Досељени почетком 19. века из племе Дробњак у (Старој Херцеговини) у Стари Колашин одакле прешли у Славковце (код Вучитрна), па доцније у Добри Дуб, одакле се преселили у Угљаре око 1880 године, због заваде са Албанцима.
  • Гашани (2 k., Св. Петка). Пресељени из Црквене Водице око 1880 године. Потичу од истоименог рода у Златару, општина Урошевац. Старином су из нишког краја са југа Србије.
  • Шопци (6 k., Св. Арханђео). Старина им је у Мужичану, општина Штимље. У Угљаре се преселили из Чаглавице око 1890 године.
  • Пршендић (1 k., Св. Никола). „Доведен“ (дошао као пасторак) из истоименог рода у Ливађу. Старином је из Сушице.
  • Сиринићани (2 k., Св. Петка). Доселили се из Штрпца (Сиринић), па су их, „да се као сиротиња не потуцају“, Угљарчани узели к себи на чифлик. Ови потичу од рода Кецића у Штрпцу. Старином су из околине Пећи у Метохији.
  • Денићи (2 k., Ђурђиц). Пресељени из Кузмина. Потичу од рода Митровића у Доњој Брњици, чија је старина у вучитрнском крају.
  • Дурсунчић (1 k., Ђурђиц). Пресељени из рода Сојеваца (Дурсунчића у Скуланову) 1923 године. Старина им је у Сојеву, општина Урошевац.

ReferenceUredi

  1. Подаци: "Насеља" књ.39 (др. А. Урошевић: Косово