Тузиње

(Preusmjereno sa stranice Tuzinje)


Координате: 43° 07′ 35" СГШ, 20° 07′ 05" ИГД
Тузиње је насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу, 30 км југоисточно од града Сјенице.

Тузиње

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Златиборски
Општина Сјеница
Становништво
Становништво (2011) 204
Положај
Координате 43°07′35″N 20°07′05″E / 43.1265°N 20.118166°E / 43.1265; 20.118166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 1151 m
Тузиње na mapi Srbije
Тузиње
Тузиње
Тузиње (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 020
Регистарска ознака NP

Географски положај uredi

То је сточарско сеоско насеље смештено на надморској висини од 1170-1280 метара. Простире се на изворним странама Рашљанске реке, између Озепца (1363 м) и Гаљиног брда (1208 м), с обе стране макадамског пута Дуга Пољана - Карајукића Бунари.

У јужном делу атара, на Пештерском пољу, на 1.157 м.н.в., налази се мало природно језеро, које представља остатак неогеног језера из прадавног геолошког периода, којим је Пештерско поље и које је временом отекло.[1][2]

Пољопривреда uredi

Велика надморска висина и оштра клима нису погодовали за развој земљорадње, а с обзиром да нема ни богатих шума то експлоатација дрвета није била могућа, али зато пространи пашњаци богати квалитетном травом погодују гајењу свих врста стоке посебно оваца.[1] Површина атара износи 2.433 хектара. Атар је богат пашњацима, па је отуда овчарство главна пољопривредна грана. Скоро свако домаћинство је раније са стоком излазило на „тузињске станове“ изнад села. Летња сточарска насеља на Пештеру, данас се налазе под заштитом државе. То су куће грађене за боравак породице преко лета, да би се обрадила земља, сачекао и убрао род.[3]. Главни аграрни производи тржишног значаја су сир и пршута

Инфраструктура uredi

Електричну енергију село је добило 1972. године, а водом се снабдева преко сеоских водовода (каптирани извори). У селу се налази четвороразредна основна школа и мектеб.

Културна добра под заштитом државе[4] uredi

  • Летњи сточарски „станови“ изнад Тузиња. Од некадашња 42, очувано је 4 плетених прућем и покривених сламом, са оплетеним торовима.
  • „Хаџића чардак“ - стамбени објекат изграђен 1921. године, коришћен као молитвено место. Састоји се од каменог подрума, спрата од баскија, са махрабом на предњој фасади
  • „Кујов крш“ - остаци цркве и некрополе
  • „Ханиште“- остаци хана
  • „Латинско гробље“
  • „Градина“ - остаци тврђаве

Демографија uredi

У селу Тузиње сада живи 154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 32,6 година (33,4 код мушкараца и 31,7 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 6,00.

Према попису из 2002. било је 204 становника (према попису из 1991. било је 299 становника). Великим делом насељено је Бошњацима. У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 608 [5]
1953. 686
1961. 724
1971. 545
1981. 530
1991. 299 299
2002. 243 204
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Бошњаци
  
199 97,54%
Срби
  
5 2,45%
непознато
  
0 0,0%


Референце uredi

  1. 1,0 1,1 .Регионални план управљања отпадом за општине Пријепоље, Нова Варош, Прибој и Сјеница Arhivirano 2013-11-24 na Wayback Machine-u, Приступљено 27. 4. 2013.
  2. Туристички потенцијали Рашке регије и развој сеоског туризма, Мила Павловић, Рајко Голић, Оригиналан научни рад, UDC 911.3:380.8 (497.11), Гласник српског географског друштва, свеска XCI - Бр. 3, том XCI - Nº3, стр. 41 (2011), Приступљено 27. 4. 2013.
  3. Летњи станови на пештерском Коштан-Пољу, Ранко Финдрик[mrtav link], Приступљено 27. 4. 2013.
  4. [mrtav link] Уредба о уређивању просторног плана подручја посебне намене специјалног резервата природе „Увац“, Сл. гласник РС бр. 83/10[mrtav link]
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  6. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  7. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi