Trigonometrijske funkcije

Trigonometrijske funkcije su funkcije ugla. Dobile su ime po grani matematike koja ih koristi za rešavanje trouglova, a koja se naziva trigonometrija.

Kada je ugao, dakle argument ovih funkcija realan broj, tada su to funkcije ravninske trigonometrije: sinus i kosinus, od kojih se izvode sve ostale. Od ostalih osnovnih funkcija ugla često su u upotrebi tangens, pa i kotangens, zatim, malo ređe se sreću kosekans i sekans, i konačno najređe sinus versus i kosinus versus. Kada je ugao kompleksan broj tada funkcije ugla mogu preći u hiperboličke funkcije.

Inverzne trigonometrijske funkcije zovu se ciklometrijske funkcije i arkus-funkcije.

Definicije

uredi

Osnovne trigonometrijske funkcije sinus, kosinus i tangens se obično definšu pomoću pravouglog trougla, slika desno.

 

Pozitivan matematički ugao ima suprotan smer od kazaljke na satu, slično kao i kretanje Sunca u odnosu na sunčevu senku na slici 2.

Trigonometrijska kružnica

uredi

Na slici (3) dole je kružnica poluprečnika jedan sa centrom u ishodištu, tj.   koja se zove trigonometrijska kružnica. U sledećoj definiciji i teoremi (1), tangens i kotangens (b) se u anglosaksonskim zemljama označavaju tan i cot, kosekans (v) se i kod nas i vani ponekad označava cosec.

Definicija 1
Trigonometrijske realne funkcije ugla φ definišu se jednakostima
(a)   sinus i kosinus su realni brojevi;
(b)   tangens i kotangens;
(v)   sekans i kosekans.
(g)   kosinus versus i sinus versus.

Funkcije (v), a naročito (g) retko srećemo.

Teorema 1
(a)   kosinus i sinus;
(b)   tangens i kotangens;
(v)   sekans i kosekans.
Dokaz
Tačka T sa slike 1. ovde (sl.2.) je tačka D.
(a) Sledi neposredno zbog poluprečnika r = 1.
(b) Uočimo slične trouglove   odakle   tj.   uočimo slične trouglove   odatle   tj.  
(v) Iz istih sličnih trouglova (b) dobijamo   tj.   zatim   tj.   Kraj dokaza.

Posebni uglovi

uredi

Na prethodnoj slici (3) predstavljen je Dekartov pravougli sistem koordinata i tačka D na trigonometrijskoj kružnici. Ugao BOD = φ može neograničeno rasti dok pokretni krak ugla (OD) prolazi redom kroz prvi, drugi, treći i četvrti kvadrant, a zatim ponovo po istom krugu. Dakle, ugao φ može rasti do 360° i dalje. Pri tome se projekcije tačke D na apscisu i ordinatu uvek računaju kao kosinus i sinus ugla φ. To znači da je kosinus pozitivan kada je tačka D u prvom i četvrtom kvadrantu, a da je sinus pozitivan kada je tačka D u prvom i drugom kvadrantu. Detaljno to vidimo u sledećoj tabeli:

Trigonometrijske funkcije po kvadrantima
Kvadrant 1. (0°-90°) 2. (90°-180°) 3. (180°-270°) 4. (270°-360°)
sinus + + - -
kosinus + - - +
tangens + - + -

Takođe je lako proveriti tačnost formula za svođenje vrednosti trigonometrijskih funkcija na funkcije uglova iz prvog kvadranta:

 
 
 

Funkcije kosinus i sinus su periodične sa osnovnim periodom 360°, a funkcija tangens je periodična sa periodom 180°:

 

Funkcije uglove većih od 360 stepeni prethodnim formulama se svode na funkcije manjih uglova, a zatim dalje, ako je potrebno, na prvi kvadrant. Zato su veoma važne trigonometrijske tablice uglova iz prvog kvadranta. Za neke od tih uglova se funkcije lakše izračunavaju:

Najčešće vrednosti trigonometrijskih funkcija
  30° 45° 60° 90°
  0       1
  1       0
  0   1    

Jedan od načina izračunavanja ovih vrednosti je prikazan u pregledu osnovnih uglova. Iz tabele se vidi da su već kod "osnovnih" uglova trigonometrijske funkcije iracionalni brojevi i da bi slični izrazi za druge uglove mogli biti još složeniji. Jednostavniji od tih složenijih izraza bio bi, na primer   i to je najmanji ugao čiji se sinus može predstaviti pisanjem proste algebarske kombinacije racionalnih brojeva i korenova. Vekovima su trigonometrijske vrednosti zapisivane u trigonometrijske tablice, na 5 do 10 decimala, a u poslednje vreme koristi se skoro isključivo računar ili kalkulator.

Kada tačka D jednom obiđe kružnicu pređe put 2π odnosno napravi 360°. Luk dužine π odgovara uglu 180° - ispruženi ugao, π/2 je 90° - pravi ugao, π/3 je 60°, π/4 je 45°, π/6 je 30°, i uopšte luk dužine x radijana odgovara uglu 360x/2π stepeni. Za jedan radijan, h = 1, dobija se ugao 57,2957795... stepeni, tj. u stepenima, minutama i sekundama 57°17'44,8". Jedan stepen ima 60 minuta, a jedna minuta ima 60 sekundi. Izrazi minute i sekunde potiču od latinskih reči: partes minutae primae i partes minutae secundae, tj. prvi mali delovi i drugi mali delovi. Matematički tekstovi za jedinicu ugla podrazumevaju radijan.

Redovi

uredi

Trigonometrijske funkcije se, takođe, mogu predstavljati (beskonačnim) redovima:

 
 

Ovi redovi se mogu upotrebiti i za definisanje trigonometrijskih funkcija kompleksnog broja z, i hiperboličkih funkcija.

Osobine

uredi

Pregled skoro svih osobina trigonometrijskih funkcija koje se tiču rešavanja trouglova dat je u prilogu: ravninska trigonometrija. U posebnom prilogu mogu se pronaći dokazi za adicione formule, gde spadaju i formule za dvostruke uglove, zatim polovine uglova, te predstavljanje zbira i razlike trigonometrijskih funkcija pomoću proizvoda i obratno, i izražavanje ostalih trigonometrijskih funkcija pomoću tangensa polovine ugla. Inače je

 

Takođe, u posebnom prilogu se nalaze trigonometrijske jednačine. Ono što sledi jesu dodatne, analitičke osobine funkcija, i neki dokazi.

Granična vrednost

uredi

Na slici (4) levo vidimo tetivu   koja je sigurno kraća od luka   Tetiva je najkraće rastojanje između dve tačke na kružnici. Zato je polutetiva   kraća od poluluka   Trougao OAD, sa oštrim uglom φ je pravougli. Pravi ugao je u temenu A, kateta OA iznosi  , kateta DA iznosi  , hipotenuza je dužine jedan. Kada je ugao u radijanima i   tada je

Teorema 1
 

Dokaz: Sledi iz   i   Kraj.

Kada ugao teži nuli preko pozitivnih vrednosti, sinus je tada pozitivan, a negativan je kada ugao teži nuli preko negativnih vrednosti. Naprotiv, kosinus je u oba slučaja pozitivan. Iz toga proizilaze limesi za kotangens:   Zamenom h sa komplementnim uglom dobićete odgovarajuće limese za tangens.

Teorema 2
 
Dokaz
Na slici (5) desno, površina pravouglog trougla OAD manja je od površine kružnog isečka OBD, a ova opet manja od površine pravouglog trougla OBE. Nazovimo sa h ugao BOE. Otuda   Podelimo li ove nejednakosti sa (pozitivnim)   dobićemo   a otuda   Sa   vredi   pa je   Sinus je parna funkcija pa je dokaz za negativne uglove isti. Kraj dokaza.

Izvod

uredi

Izvod funkcije f(x) po definiciji je granična vrednost:  

Teorema 3
(a)  
(b)  
(v)  
Dokaz
(a)   pa je
  kada   (teorema 2).
(b) Zbog   biće  
(v) Izvod količnika  
  Kraj dokaza 3.

Povezano

uredi