Trogrošni dan (Plaut)

(Preusmjereno sa Tri groša (Plaut))
Trogrošni dan (Trinummus)
Plautus.gif
Plaut
Napisao: Plaut
Likovi Raskoš (Luxuria) i Beda (Inopia), govornice prologa
Megaronid (starac, prijatelj Kaliklov i sused Harmidov)
Kalikle (starac)
Lezbonik (mladić, sin Harmidov)
Lisitel (mladić, prijatelj Lezbonikov)
Filton (starac, otac Lisitelov)
Harmid (starac, otac Lezbonikov i prijatelj Kaliklov)
Stasim (rob Lezbonikov)
Sikofant
Datum premijere oko 190. pne.
Mjesto premijere Rim
Originalni jezik Latinski
Žanr Palijata
Radnja Atina

Trogrošni dan (lat. Trinummus) je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, sastavljena od pet činova i prologa, za koju se pretpostavlja da je napisana oko 190. pne. i da se zasniva na komediji Blago grčkog komediografa Filemona, jednog od najistaknutijih pesnika nove atičke komedije.[1]

Ovo je najozbiljnija Plautova komedija, u kojoj se Plaut, poput Terencija, dotiče savremenih etičkih problema. Misli se da je ovu komediju Plaut napisao pri kraju svoje karijere, odnosno između 188. i 186. pne., a ta se pretpostavka zasniva na bogatstvu i ritmičkoj raznolikosti pevanih delova (cantica) i po insistiranju na suprotstavljanju starih i novih običaja, koje nalazimo ne samo u grčkim uzorima rimske palijate, nego npr. i u Katonovoj obradi rimskih tema (184. pne.).

Naslov je komedija dobila po tome što jedan lik dobija "zadatak od tri groša" (trinummus), u okviru koga treba da izvrši jednu obmanu.

ZapletUredi

Harmid, bogati Atinjanin, čiji se imetak značajno smanjio zbog raskalašnog života njegovog sina, Lezbonika, odlazi u inostranstvo. Lezbonik ostaje u Atini i potroši i ono malo novca što mu je ostalo, a onda stavi na prodaju očevu kuću. Pre no što je otišao, Harmid je poslove, kao i svog sina i ćerku, poverio na staranje svom prijatelju Kaliklu, koga je istovremeno obavestio i da je u kući sakriveno blago za eventualne hitne slučajeve u budućnosti. Kako bi sačuvao blago, Kalikle za malu svotu novca kupi kuću od Lezbonika. Ne znajući za njegov motiv, Kaliklovi sugrađani ga kritikuju zbog takvog ponašanja i optuže ga da je prekršio poverenje koje mu je poverio Harmid, jer je Lezboniku obezbedio još novca za njegov raskalašni život. Zbog toga starac Megaronid ozbiljno raspravlja s Kaliklom, svojim prijateljem, i teško ga prekoreva; na to mu Kalikle, da se opravda, poveri tajnu o skrivenom blagu.

Harmid je ostavio na brigu Kaliklu i svoju odraslu ćerku. Lisitel, mladić plemenita roda i uzorna ponašanja, zaljubi se u nju i zaprosi je preko svog oca, Filtona. Njen brat, Lezbonik, ne protivi se u načelu tom braku, ali odbija dati formalnu saglasnost sestri da se uda bez miraza. Stoga nudi Lisitelu, uz sestrinu ruku, komad zemlje blizu grada koji mu je još jedino ostao od celog imetka, ali Lisitel odbija tu ponudu. U međuvremenu, Kalikle, na Megaronidov predlog, odlučuje da za devojku obezbedi miraz iz onog blaga sakrivenog u kući koju je otkupio. Da Lezbonik ne bi posumnjao odakle zapravo potiče novac, Kalikle unajmi varalicu "(sikofanta)" da se pretvara kako od Harmida donosi pismo i hiljadu filipeja na ime miraza za svoju ćerku kad ona odluči da se uda. Međutim, dok sikofant ide prema Kaliklovoj kući, dogodi se da se Harmid iznenada vratio u Atinu i ide ka svojoj kući. Sretne sikofanta, koji mu otkrije svoj zadatak; na to mu Harmid saopšti ko je on, a onda sretne roba Stasima, koji ga obavesti o tome da je Kalikle kupio njegovu kuću; Harmid zaključi da ga je prijatelj izdao. Kasnije, saznavši istinu, on hvali Kaliklovu lojalnost, predaje Lisitelu svoju ćerku za ženu uz miraz od hiljadu filipeja, i naposletku, uz posredovanje Lisitela, oprašta svom sinu, Lezboniku, i saopštava da će ga oženiti za Kaliklovu ćerku.[2]

ArgumentUredi

U sačuvanim rukopisima Trogrošni dan počinje argumentom, tj. kratkim sažetkom drame, kao i druge Plautove komedije. Te argumente nije pisao Plaut, već su dodati kasnije, nakon Plautove smrti. U njima se daje kratak pregled sadržaja drame, s posebnom osvrtom na opšte okolnosti, razvoj zapleta i njegov epilog. U nekim komedijama argument je dat u obliku akrostiha, a takav je slučaj i u ovom komadu:[3]

Thensaurum abstrusum abiens peregre Charmides,
Remque omnem amico Callicli mandat suo.
Istoc absente male rem perdit filius;
Nam et aedis vendit: has mercatur Callicles.
Virgo indotata soror istius poscitur;
Minus quo cum invidia ei det dotem Callicles,
Mandat qui dicat aurum ferre se a patre.
Vt venit ad aedis, hunc deludit Charmides
Senex, ut rediit; quoius nubunt liberi.
Tlo rodno napušta Harmid i sakriveno blago na
Reč i ceo imetak prijatelju Kaliklu poverava.
I u njegovom odsustvu sin mu proćerda imanje;
Naime, i kuću proda, koju pak kupi Kalikle,
Vrednu devojku, sestru mu bez miraza, zaprose;
Manje zbrke da izazove kad joj da miraz, Kalikle
Manipulanta nađe nekog, da kaže da od oca nosi novac.
Već kad je stigao do kuće, s njim šegu tera Harmid, koji je
Stigao upravo natrag, i čija se deca potom venčaju.

StrukturaUredi

PrologUredi

Prolog izgovaraju dve apstrakcije ― Raskoš (Luxuria) i Beda (Inopia) ― pri čemu je Beda kći Raskoši. Raskoš kaže Bedi da je sledi, a ova odgovara da će je slediti, ali da ne može reći gde je kraj njihova puta. U ostatku prologa Raskoš objašnjava zbog čega su njih dve povezane s mladim Lezbonikom: on je, name, potrošio ceo imetak njegova oca, Harmida. Zato Raskoš, shvatajući da je mladić nema više čime hraniti, ostavlja svoju ćerku Bedu da provede s njim ostatak njegova života.

Prvi činUredi

Prvi čin počinje tako što stari Megaronid, Kaliklov i Harmidov prijatelj, kritikuje ponašanje Kalikla, kome je Harmid poverio na brigu svog sina Lezbonika, kao i ćerku, kojoj ne znamo ime i koja se u celom komadu uopšte ne pojavljuje na pozornici. Harmid je bio prisiljen da otputuje u inostranstvo u potrazi za poslom i zaradom. Tokom njegovog odsustva Lezbonik je potrošio i skoro sav preostali imetak, pa je i očevu kuću oglasio za prodaju. Tu je kuću kupio isti taj Kalikle, prijatelj Harmidov. Neki sugrađani optužuju ga da je kuću kupio za male pare i da je iskoristio Harmidovo odsustvo i tako izigrao prijateljevo poverenje. Međutim, Kalikle je kuću kupio upravo da bi pomogao prijatelju i da bi spasao nešto što je Harmid sakrio u kući. Megaronid, koji ne zna za Kaliklove plemenite motive, u svom kratkom monologu kritikuje Kalikla i priprema publiku za kritiku koju će on u sledećoj sceni uputiti direktno Kaliklu. U monologu su primetne i aluzije na "iskvarene" običaje u Rimu. U sledećoj sceni Megaronid optuži Kalikla da ne samo da nije pomogao mladom Lezboniku, nego da je još profitirao na njegov račun. Tu Kalikle, povređen ovom optužbom, otkrije Megaronidu tajnu, da je, naime, kupio tu kuću zato što je Harmid u njoj sakrio tri hiljade filipeja i zamolio ga da taj novac čuva za slučaj da njegovoj ćerki bude trebao miraz. Megaronidovim izvinjenjem završava se prvi čin.

Drugi činUredi

Na sceni se sad prvi put pojavi mladi Lezbonik, koji naglas razmišlja o ljubavi i bogatstvu, te kaže da onaj ko voli neku devojku, zaluđen njenim poljupcima, razbacuje novac i tako na kraju proćerda ceo imetak. Kao i u Ćupu, i u ovom se monologu navodi ceo katalog odeće, nakita i drugih predmeta neophodnih da bi se zadovoljile potrebe jedne devojke.

U drugoj sceni Filton, otac mladog Lisitela, skreće sinu pažnju na važnost plemenitog sistema vrednosti i etičkih vrlina i upozorava ga da ne treba kršiti dobre stare običaje. Kaže mu da se ne druži s nevaljalim ljudima, jer oni i dobroga čoveka mogu navesti na loš put. Lisitel odgovara da se on uvek čuvao lošeg društva, da nikad nije krao i da se uvek pridržavao svega čemu ga je otac naučio. Potom Lisitel ispriča ocu o tome kako je njegov prijatelj Lezbonik potrošio gotovo sav svoj imetak i kako zbog toga namerava da mu pomogne tako što će se oženiti njegovom sestrom ne tražeći od nje nikakav miraz. Nakon toga moći će da finansijski pomaže porodicu prijatelja i svoje buduće supruge. Nakon što je procenio celu situaciju, Filton neočekivano pristaje na sinovljev plan.

U kratkom monologu Filton razmišlja naglas o tome kako je često neophodno ugoditi svojoj decu, ako čovek ne želi da od svoje starosti napravi nepodnošljivu studen. Potom, kako se i dogovorio sa sinom, odlazi do Lezbonika da porazgovara o braku.

U četvrtoj sceni Lezbonik i njegov rob Stasim razgovaraju o tome kako su potrošili 40 mina, dobijenih od prodaje kuće. Za oko petnaest dana Lezbonik je gotovo sav taj novac potrošio na gozbe, parfeme i terme. Uto stiže Filton, koji Lezboniku saopštava nameru svoga sina da se oženi njegovom sestrom, pri čemu ona ne mora doneti nikakav miraz. Lezboniku nije lako, jer su njih dvoje u sasvim različitoj finansijskoj situaciji, a s druge strane, smatra pitanjem porodične časti da se sestri obezbedi nekakav miraz. Stoga, nemajući novca, u tom trenutku ponudi kao miraz jedan komad zemljišta van grada, jedini preostali porodični imetak. Tu na scenu stupa lik "lukavog roba": Stasim, shvativši da je to zemljište sad jedini preostali izvor prihoda za tu porodicu, žuri da za tu zemlju izmisli svake moguće mane i prokletstva, tako da ga Filton odbije. Naposletku, zahvaljujući i Filtonu i Stasimu, Lezbonik odluči da prihvati Lisitelovu ponudu i pošalje Stasima da o tome obavesti njegovu sestru, a njih dvojica, Lezbonik i Filton, upute se Lisitelu da odrede datum venčanja.

Treći činUredi

Nakon što je rob Stasim saopštio Kaliklu Lisitelove namere, starac pita za savet svog prijatelja Megaronida, jer bi udaja devojke bez miraza mogla proizvesti skandal. Stasim, koji ne zna za tri hiljade filipeja, strahuje da Kalikle ima nameru da opljačka Lezbonika i da, nakon kuće, preuzme i njegovo zemljište.

Druga scena otvara se oštrom prepirkom između Lisitela i Lezbonika, jer Lezbonik razmišlja o tome šta će ljudi pomisliti ako bogata Lisitelova porodica odbije miraz. U tom trenutku, u vezi s prijateljevim raskalašnim ponašanjem, Lisitel kaže da nije trebalo da tako uništava reputaciju svojih predaka i da sam postane rob lenjosti. Što se njega samoga tiče, Lisitel ima svoja načela i odbija da u miraz primi prijateljev poslednji izvor prihoda za život. S druge strane, Lezbonik je uveren da nikako ne može dopustiti da mu se sestra uda bez miraza, jer bi to bilo vrlo nečasno, te insistira da Lisitel primi zemljište koje mu ovaj nudi. Obojica ostanu kod svog mišljenja i napuštaju pozornicu. Zatim se pojavi Stasim, koji je sve čuo i koji je zaključio da mu je sad preostalo jedino to da postane plaćenik i ode u inostranstvo da ratuje. No prvo mora otići na trg da od nekog uzme jedan talenat, koji je bio posudio, kako bi imao neki novac za put.

U trećoj sceni Kalikle obaveštava Megaronidova o svemu što se dogodilo. Videći da Kalikle nema nameru da popusti i da insistira da uz sestrinu ruku obezbedi i miraz, Megaronidu padne na pamet jedna ideja: pošto su Kalikla optužili da je opljačkao Lezbonika i tako ga lišio i eventualnog miraza za sestru, Megaronid mu predloži da nađe nekog neznanca "(sikofanta)", koji će se pretvarati da ga je iz Sirije poslao Harmid s dva pisma, jednim za Kalikla i jednim za Lezbonika, u kojima se nalazi i novac na ime miraza za njegovu ćerku. Tako će Kalikle izneći da tri hiljade filipeja preda direktno Lezboniku, koji bih ih svakako opet proćerdao, a opet će od tog novca obezbediti potreban miraz za devojku.

Četvrti činUredi

Iznenada, Harmid se vraća u Atinu. U svom monologu zahvaljuje dobrohotnom Neptunu, koji "obično spašava siromahe i progoni bogataše". Na trgu vidi nekog čoveka obučenog u čudnu odeću. Stoga, pre no pto ode svojoj kući, odluči da prati tog neznanca, da vidi kamo se uputio i šta namerava.

Sikofant je već primio "nadnicu od tri novčića" (trinummus) za svoj zadatak, a to je da izjavi kako je došao iz Sirije, odakle donosi dva pisma. Dijalog Harmida i sikofanta u ovoj sceni vrlo je duhovit. Jadni sikofant, ne znajući da pred sobom ima pravog Harmida, stane mu pričati kako je on blizak prijatelj Lezbonikovog oca, koji je poslom zadržan u Siriji i koji mu je poverio dva pisma s novcem. Ali kad ga Harmid pita za ime Lezbonikovog oca i o njegovim putovanjima, sikofant shvati da je sve to zaboravio. Nakon nagađanja i iznošenja celog niza imena, sikofant se konačno seti da se Lezbonikov otac zove Harmid, ali onda počne da priča o nekim neverovatnim putovanjima brodom, rekom koja "izvire ispod Jupiterovog prestola" i onda pravcem koji posred Crnog mora vodi ka Arabiji. Umoran od cele ove farse, Harmid otkrije svoj identitet, čime se izjalovi ceo zadatak koji je trebalo da izvrši sikofant, koji pobegne, ali ne pre nego što Harmidu poželi sve najgore.

Stasim je u nekoj gostionici zaboravio da stavi svoj condalium, tj. prsten koji pokazuje da se radi o robu. Otkrivši da su ga ukrali neki lopovi, on žali za starim, neiskvarenim vremenima i izgubljenim vrednostima. Harmid, koji je svog roba prepoznao po glasu, doziva ga, a ovaj, premda srećan zbog gospodarevog povratka, ispriča mu da je Lezbonik u njegovom odsustvu prodao njegovu kuću Kaliklu.

U četvrtoj sceni Kalikle objasni Harmidu da je kupio kuću da bi sačuvao tri hiljade filipeja te da Lisitel želi da se, uz njegov blagoslov, oženi njegovom ćerkom. U međuvremenu, Stasim dobija zaduženje da pomogne kod istovara Harmidovih stvari s broda i da obavesti Lisitela o Harmidovom povratku.

Peti činUredi

Tako Stasim obavesti Lisitela o Harmidovom povratku, a Lisitel odluči da ode kod Harmida i s njim popriča o nameri da se oženi njegovom ćerkom, te zaključi kako je srećan jer se ispunjava sve ono što želi.

Harmid zahvaljuje Kaliklu na odanosti. Stiže Lisitel, ali ostaje na vratima da bi čuo razgovor između dvojice staraca. Harmid ispriča svoj susret sa sikofantom, a Kalikle mu otkrije da je tog čoveka upravo on unajmio, uz Megaronidov savet, kako bi na siguran način obezbedio miraz za devojku. Jer Lezbonik bi poverovao da novac stiže od oca i ne bi saznao da u kući postoji sakriveno blago. Lisitel se sad pojavi i lično od Harmida zatraži ruku njegove ćerke. Harmid kaže da će pristati jedino ako Lisitel prihvati hiljadu filipeja kao njen miraz. U međuvremenu, vraća se Lezbonik, srećan što vidi svog oca. Gledaoci saznaju da su se Kalikle i Hermid dogovorili i o braku između Lezbonika i ćerke Kaliklove, pod uslovom da se Lezbonik od sada ponaša i dostojno i živi časno. Nakon njegovog svečanog obećanja, odluči se da će Lezbonik venčati narednog dana.

ReferenceUredi