Traumatska amputacija
Traumatske amputacije (lat. amputatio thraumatica) je traumom izazvano kompletno ili inkompletne odvajanje uda (> 50% cirkumferencije uda) ili nekog drugog dela tela praćena ireverzibilnim oštećenjem cirkulacije. Odvojeni deo tela se zove amputat, a naziva se i replantat ukoliko postoji mogućnost da se ponovo uspostavi kontinuitet ekstremiteta, odnosno replantacija (usađivanje) uda.
| Traumatska amputacija | |
|---|---|
 | |
| Traumatska amputacija i reimplantacija prsta ruke | |
| Specijalnost | Hirurgija Ortopedija Urgentna medicina |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | T14.7 |
| MeSH | D000673 |
Epidemiologija uredi
- Morbiditet
Traumatski amputacija može nastati na bilo kom delu tela, uključujući ruke, šake, prste ruke, noge, stopala, nožne prste, uši, nos, očne kapke i genitalije. Amputacije gornjih udova čine više od 65% traumatski amputatacija.
- Starost i pol
Iako se traumatska amputacija može javiti u bilo kom uzrastu, kod većina žrtava ona je nastala u starosti između 15 i 40 godina šivota. [1]
Kod osoba muškog pola traumatske amputacije su češće (oko 80 %).[2]
- Uzroci
Na osnovu istraživanja sprovedenih u Srbiji traumatske amputacije na udovima najčešće nastaju motornom testerom i cirkularom u 41%, potom sekirama 14,6%; krunjačemi beraečem u 12,5%; presama i u saobradaju u 10,4%; kaišem i strugom u 10,4%; sajlama, užadima, lancima i bušilicom u 9% i venčanom burmom 2,1%.
Mehanizam povređivanja uredi
Prema mehanizmu povređivanja, amputacije može biti:
Mehanizam povređivanja u velikoj meri određuje tip povrede, širinu zone povrede, i stepen oštećenja tkiva. Zona oštećenja ili destrukcije je područje povrede u okviru koga je došlo do narušavanja anatomskog integriteta. Zona oštećenja može biti; od nekoliko milimetara kod sekotina, par santimetara kod razderina, nekoliko desetina santimetara kod avulzija,[3] dok kod konkvasacija ona zahvata po pravilu ceo amputirani deo, i narušava anatomiju oštećenog dela tela do „neprepoznavanja“.[4]
Anatomska lokalizacija uredi
- Gornji udovi
Traumatske amputacije gornjih udova obuhvataju sledeće anatomske delove; prste (falange), šaku (metakarpalni deo), zglob (karpalni deo), podlakticu, nadlakticu (rameni deo), lopaticu (lopatični deo) i ključnu kost.
Vaskularne strukture koje su oštećene nakon traumatske amputacije gornjih udova obuhvataju; potključnu, pazušnu, brahijalnu, radijalnu i ulnarnu arteriju.
Nervne strukture oštećene nakon traumatske amputacije gornjih udova obuhvataju; pazušni, radijalni i ulnarni nerv.
- Donji udovi
Traumatske amputacije donjih udova obuhvataju sledeće anatomske delove; karlicu (ilijačni, pelvični, pubični deo), gornji deo noge (butna kost, čašica), potkolenicu (tibija i/ili fibula) i stopalo (tarzalni deo i falange nožnih prstiju)
Vaskularne struktura uključuju; trbušnu aortu, butnu, prednju i srednju potkoleničnu arteriju.
Na donjim udovima od nerava nakon traume mogu biti oštećeni; išijadični i perinealni nrv.[5]
Etiopatogeneza uredi
Traumatski amputacije najčešće nastaju u fabrikama, na farmama, tokom rada u kući ili u saobraćajnim nesrećama. Prirodne katastrofe, rat i teroristički napadi takođe mogu izazvati traumati traumatsku amputaciju.
Klinička slika uredi
Objektivno,[6] kliničkom slikom dominira:
- Potpuno ili delimično odsečen ud.
- Krvarenja (može biti minimalna ili ozbiljnu, u zavisnosti od lokacije i prirode povreda)
- Bol (stepen bola nije uvek u vezi sa težinom povrede ili količine krvarenja)
- Kod delimične amputacije amputirani delovi su izmenjeni unakaženi, ali i dalje delimično vezana za mišiće, kosti, tetiva, ili kožu.
- U slučaju obilnog krvarenja bolesnik može biti u hipovolemijskom šoku.
- Traumatska amputacija može biti udružena i sa povredama drugih delova tela i organa.
Terapija uredi
Glavni cilj terapije traumatske amputacije je pre svega pokušaj replantacija (makroreplantacija iznad ručnog ili skočnog zgloba i mikroreplantacija ispod ili distalno od ručnog zgloba kada se mora primenitu mikrohirurške tehnika). Ovaj oblik lečenja može se sa velikim uspehom sprovesti sam na mikrohirurgiji u urgentnim centrima, gde treba uputiti povređenog.[7]
Indikacije i kontraindikacije za replantaciju [8] uredi
- Apsolutne indikacije
U apsolutne indikacije za uspešno lečenje traumatske amputacije spadaju:
- Sve amputacije kod dece,
- Amputacije palca, i više od 2 amputirana prsta,
- Amputacija podlaktice i šake na nivou ručnog zgloba.
- Apsolutne kontraindikacije
Apsolutno kontraindikovane,[9] koje ograničavaju lečenje traumatske amputacije su:
- Amputacije udružene sa drugim smrtonosnim povredama (teška povreda glave, grudnog koša, abdomena)
- Hemodinamska nestabilnost bolesnika
- Ireverzibilni gubitak tkiva povređenog uda, teška nagnječenja (konkvasacija)
- Aamputacije na više nivoa,
- Samopovređivanje,
- Prisustvo hroničnih bolesti (šećerna bolest, periferna vaskularna oboljenja, srčana oboljenja).
Postupak replantacije uredi
Sam postupak replantacije uda obuhvata:
- Filsaciju preloma
- Tenorafiju - suturu ili šav tetive
- Revaskularizaciju - ušivanje vena, arterija, arteriola
- Neurorafiju - ušivanje nerva
- Lečenje defekata mekih tkiva i kože lokalnim ili udaljemim - slobodnim režnjevima
Protokol čuvanja amputata do replantacije uredi
- Amputat (bez čišćenja na terenu) treba umotati u sterilnu gazu, potom u kesu koja se potapa u fiziološki rastvor sa ledom da bi se postigla temperatura do 4 0S, čime se dobija u vremenu i smanjuje potreba amputata za kiseonikom. Naime ovim postupkom se dobija na vremenu jer; tetive, koža i kosti tolerišu toplu ishemiju u trajanju do 12 časova, a do 24 časa hladnu, dok mišići podležu mionekrozi posle 6 časova tople i 12 časova hladne ishemije. Hlađenje amputata treba biti dozirano čime se produžava tolerancija na nedostatak cirkulacije (pre svega hipoksiju zbog nedostatka kisenika).[10]
- Rana na mestu amputacija previja se, sterilnom gazom, a austavljanje krvarenja izvodi se sterilnom gazom (bez velikog čiščenja i bez direktnog hvatanja krvnih sudova)
- Preko dve venske linije, kod povređene osobe odmah se započinje sa davanjem fiziološkog rastvora ili Hartmanovog rastvora.
- Primena antišok terapije je obavezna i obuhvata davanje: analgetika (opioidi), benzodiazepini,
- Antitetanuslna zaštita i primena antibiotika parenteralno, takođe je obavezna.[11]
- Terapija sa kontinuirano sprovodi, uz obavezno praćenje vitalnih parametara povređenog, sve do replantacije.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ↑ „Amputation Statistics by Cause. Limb Loss in the United States.”. National Limb Loss Information Center.. Pristupljeno 12. 3. 2016.
- ↑ „Fact Sheets, InfoSheets and Hazard Alerts”. LIMB LOSS RESOURCE CENTER. Pristupljeno 12. 3. 2016.
- ↑ Stevanovic M, Vucetic C, Bumbasirevic M, Vuckovic C. Avulsion Injuries of the Thumb. J Plast Reconstr Surg 1991; 87(6): 1099-104.
- ↑ . Komatsu S, Tamai S. Successful replantation of a completely cut-off thumb. Plast Reconstr Surg 1968; 42: 375-6.
- ↑ Hubble M, Hubble J. Principles of Advanced Trauma Care. Albany: Delmar Thompson Learning, 2002.
- ↑ Gross KR, Collier BR, Riordan WP Jr, Morris JA Jr. Wilderness trauma and surgical emergencies. In: Auerbach PS, ed. Wilderness Medicine. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Mosby; 2011:chap 21
- ↑ Moorell D. Management of amputations. In: Roberts JR, Hedges JR, eds. Roberts and Hedges' Clinical Procedures in Emergency Medicine. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2013:chap 47.
- ↑ Abdić, Nermin A.. „Replantacije i revaskularizacije, Aktuelni tekst”. Medical, Izdanje Br. 48. Pristupljeno 12. 3. 2016.
- ↑ Johansen K, Daines M, Howey T, Helfet D, Hansen ST Jr. (1990). Objective criteria accurately predict amputation following lower extremity trauma. J Trauma. 30 (5): 568–72; discussion 572–3.
- ↑ Halluksa HM. Management of amputations. In: Roberts JR, Hedges JR, eds. Clinical Procedures in Emergency Medicine. 5th ed. Philadelphia: Saunders Elsevier; 2009: 113-32.
- ↑ Neil Watson: Hand Injuries and Infections Cower Medical Publishing,. ISBN 0-906923-80-8. pp.
