Wikipedija

Trčanje

Trčanje je način kretanja na Zemlji koje omogućava ljudima i životinjama da brzo hodaju. Trčanje je tip hoda koji je karakterističan po vazdušnoj fazi u kojoj su sva stopala iznad zemlje (mada postoje izuzeci[1]). To je u kontrastu sa pešačenjem, gde je jedna noga uvek u kontaktu sa zemljom, noge se uglavnom drže ispravljeno i center gravitacije se prenosi sa jedne noge na drugu, u maniru inverznog klatna.[2] Karakteristično svojstvo tela koje trči sa gledišta mehanike opruge i mase je da do promena kinetičke i potencijalne energije u okviru koraka dolazi simultano, pri čemu se skladištenje energije ostvaruje putem elastičnih tetiva i mišića.[3] Termin trčanje se može odnositi na bilo koji opseg brzina od džoginga do sprintovanja.

Eadweard Muybridge foto sekvenca
Video ljudskog trčanja

Pretpostavlja se da su predci ljudske vrste razvili sposobnost trčanja na duga rastojanja pre oko 2,6 miliona godina, verovatno da bi mogli da love životinje.[4] Takmičarsko trčanje se razvilo iz religioznih festivala u raznim oblastima. Zapisi o takmičarskom trćanju datiraju još iz vremena Tajlteanskih igara u Irskoj iz 1829. p.n.e, dok su se prve zapisane Olimpijske igre odvile 776. p.n.e. Trčanje se opisuje kao najdostupniji sport na svetu.[5]

Istorija uredi

Smatra se da je evolucija ljudske sposobnosti trčanja započela pre četiri i po miliona godna polazeći od sposobnosti čovekolikom majmuno sličnog australopitekusa, ranog pretka ljudi, da uspravno hoda na dve noge.[6]

Predložena teorija smatra da je najverovatnija evolucija trčanja proistekla iz izdržljivosti ranih ljudi, koja je stečena upornim lovom životinja, strategijom praćenja i jurenja plena dok plen ne postane suviše iznemogao da bi bežao, te podleže „miopatiji hajke“ (Sears 2001), i da su osobine ljudi kao što su nuhalni ligament, izobilje znojnih žlezda, ahilove tetive, veliki zglobovi klena i mišićavi glutei maximi, promene koje su uzrokovane tim tipom aktivnosti (Bramble & Lieberman 2004, et al.).[7][8][9] Teorija koja je prvobitno predložena je koristila komparitativnu fiziološku evidenciju i prirodne navike životinja pri trčanju, indicirajući verovatnoću da je ta aktivnost uspešni metod lova. Dalja evidencija dolazi razmatranja lovačke prakse u današnjeg vreme (Carrier et al. 1984).[9][10] Sledstveno Searsu (p. 12) naučna ispitivanja (Walker & Leakey 1993) kostura Nariokotome pružaju dalje dokaze Karijeve teorije.[11]

Takmičarsko trčanje je nastalo iz religioznih festivala u raznim oblastima kao što je Grčka, Egipat, Azija, i Istočno Afrička oblast. Tajlteanske igre, Irski sportski festival u čast bogine Tajltiu, datira iz 1829. p.n.e, i jedan je od najranijih zapisa o takmičarskom trčanju.[12] Poreklo Olimpijskih igara i trčanja maratona je poznato jedino u obliku mitov i legendi. Prve zapisane igre su se odvile 776. p.n.e.[13].

...Pretpostavljam da se Sunce, Mesec, Zemlja, zvezde, i nebo, koji su još uvek bogovi mnogih varvara, bili jedini bogovi poznati domorodačkim Helenima. Budući da su oni uvek u pokretu i trče, zbog te njihove pokretne prirode oni su nazivani bogovima ili trkačima (Theous, Theontas)...

– Socrates in Plato - Cratylus [14]

Reference uredi

  1. ↑ Gait selection in the ostrich: mechanical and metabolic characteristics of walking and running with and without an aerial phase
  2. ↑ Biewener, A. A. 2003. Animal Locomotion. Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-850022-3, books.google.com
  3. ↑ Cavagna, G. A.; Saibene, F. P.; Margaria, R. (1964). „Mechanical Work in Running”. Journal of applied physiology 19: 249–256. PMID 14155290.  edit
  4. ↑ Discover Magazine (2006). „Born To Run - Humans can outrun nearly every other animal on the planet over long distances.”. str. 3. 
  5. ↑ Soviet Sport: The Success Story - Page 49, V. Gerlitsyn - 1987
  6. ↑ „The Evolution of Human Running: Training & Racing”. runtheplanet.com. Pristupljeno 26 June 2010. 
  7. ↑ Ingfei Chen (May 2006). „Born To Run:”. Discover. Pristupljeno 26 June 2010. 
  8. ↑ Louis Liebenberg (December 2006). Persistence Hunting by Modern Hunter‐Gatherers. Current Anthropology & The University of Chicago Press. Pristupljeno 2012-04-09. 
  9. ↑ 9,0 9,1 Edward Seldon Sears. Running Through the Ages. McFarland, 2001. Pristupljeno 2012-04-09. 
  10. ↑ David R. Carrier, A. K. Kapoor, Tasuku Kimura, Martin K. Nickels, Satwanti, Eugenie C. Scott, Joseph K. So and Erik Trinkaus. The Energetic Paradox of Human Running and Hominid Evolution and Comments and Reply. The University of Chicago Press. DOI:10.2307/2742907. Pristupljeno 2012-04-09. 
  11. ↑ Alan Walker, Richard Leakey. The Nariokotome Homo Erectus Skeleton - page 414. Springer, 1993. Pristupljeno 2012-04-09. 
  12. ↑ „History Of Running”. 2015-07-20. Arhivirano iz originala na datum 2015-08-18. Pristupljeno 2015-07-20. 
  13. ↑ Spivey, Nigel (8 June 2006). The Ancient Olympics – Google Books. ISBN 978-0-19-280604-8. Pristupljeno 26 June 2010. 
  14. ↑ Plato (translated by B.Jowett) - Cratylus MIT [Retrieved 2015-3-28]

Literatura uredi

  • James F. Fixx: Das komplette Buch vom Laufen. Fischer, Frankfurt am Main 1983, ISBN 3-596-23326-7.
  • Arthur Lydiard / Garth Gilmour: "Laufen mit Lydiard". Meyer & Meyer-Verlag, Aachen 1987 (Original Auckland 1983), ISBN 3-89124-051-1, 201 Seiten.
  • Jeff Galloway: Richtig laufen mit Galloway. Meyer & Meyer-Verlag, Aachen 2000 (Original: Galloway's book on running, 1986), ISBN 3-89124-040-6.
  • Dr. Reinhold Dietrich: Nach Innen Laufen. Über die Innenseite des Laufens. Verlag Dietrich, 4. Aufl. 2003 (1. Aufl. 1993), ISBN 978-3-9500094-0-8(4), 200 Seiten.
  • Thomas Steffens, Michael Grüning: Runner's World - Das Laufbuch. Rowohlt, Reinbek 1999, ISBN 3-499-19465-1.
  • Ulrich Bartmann: Joggen und Laufen für die Psyche. dgvt-Verlag, Tübingen 2001, ISBN 3-87159-033-9.
  • Joschka Fischer: Mein langer Lauf zu mir selbst. Knaur, München 2001, ISBN 3-426-61478-2.
  • Hal Higdon]: Schneller werden. Tempotraining für alle Distanzen. TibiaPress, Mülheim an der Ruhr 2002, ISBN 3-935254-03-2, 266 Seiten.
  • Thomas Wessinghage: Laufen. blv, München u. a. 2002, ISBN 3-405-16450-8.
  • Timothy D. Noakes: Lore of running. Human Kinetics, Champaign 2003, ISBN 0-87322-959-2.
  • Thomas Prochnow: Lauffibel. LAS-Verlag, Regensburg 2003, ISBN 3-89787-161-0.
  • Herbert Steffny: Das große Laufbuch. Alles, was man übers Laufen wissen muss. Südwest Verlag, München 2011 (1. Aufl. 2004), ISBN 3-517-08642-8, 408 S.
  • Herbert Steffny: Optimales Lauftraining. Vom Einstieg bis zum Halbmarathon. Südwest Verlag, München 2010, ISBN 3-517-08606-1, 240 Seiten.
  • George A. Sheehan: Running & Being: the total experience. Second Wind II, Red Bank 1998, ISBN 0-9666318-0-3.
  • Wolfgang Bunz: "Perfekte Lauftechnik", BLV, München, 2011, ISBN 978-3-8354-0759-6.
  • Matthias Marquardt, Christian von Loeffelholz, Björn Gustafsson: Die Laufbibel. Das Basiswerk für gesundes Laufen. spomedis, Hamburg 2005, ISBN 3-936376-08-5.

Vanjske veze uredi

 U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Running
 Wikizvor ima izvorni tekst na temu: no
 Potražite izraz Running u W(j)ečniku, slobodnom rječniku.
 Wikiknjige imaju materijala na temu: no
 Na stranicama Wikicitata postoji zbirka osobnih ili citata o temi: Running
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Trčanje&oldid=41562116