Торак
Торак (мађ. Bégatárnok) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 2291 становника .
| Торак | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Средњобанатски |
| Општина | Житиште |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  2291
|
| Густина становништва | 34 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°30′19″N 20°36′14″E / 45.505166°N 20.603833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 80 m |
| Површина | 83,2 km² |
  Торак Торак na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23232 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 30′ 19" СГШ, 20° 36′ 14" ИГД
Географске одликеUredi
Торак представља по значају другу раскрсницу у житиштанској општини. Од њих се одваја североисточни пут који повезује 4 општинска насеља и даље води у Румунију, и југоисточни пут који повезује житиштанску и сечањску општину. Налази се на 80m надморске висине.
ИсторијаUredi
Први траг датира из 1334. године и спомиње се под називом Торак. Тада је место било насељено Србима. У другој половини 18. века око 20.000 Румуна помера се из ердељских планина у Банат. Масовни долазак Румуна у Торак уследио је 1767. године. Том приликом формирана су два насеља - Мали Торак и Велики Торак, који су постојали све до краја I светског рата. Највише Румуна се доселило из долине Мориша, Чанада, Србовца и Сакалхаза. Године 1781. купио га је Исак Киш.
О пореклу имена Торак мало се зна. Од 1947. године до 12.04.2001. носи назив Бегејци, када му се враћа првобитни назив. У другој половини 1991. године у месту је деловао притворски центар за особе хрватске националности са подручја захваћених грађанским ратом у Хрватској (Притворски центар Бегејци).
ДемографијаUredi
У насељу Торак живи 2281 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,0 година (40,5 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 1016 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је нагли пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Румуни | 1.780 | 62,45% | ||
| Срби | 569 | 19,96% | ||
| Роми | 203 | 7,12% | ||
| Мађари | 89 | 3,12% | ||
| Југословени | 83 | 2,91% | ||
| Муслимани | 8 | 0,28% | ||
| Хрвати | 3 | 0,10% | ||
| Словаци | 2 | 0,07% | ||
| Бугари | 2 | 0,07% | ||
| Немци | 1 | 0,03% | ||
| Македонци | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 1 | 0,03% | ||
| м | ж | |||
| ? | 8 | 6 | ||
| 80+ | 47 | 73 | ||
| 75-79 | 51 | 103 | ||
| 70-74 | 68 | 94 | ||
| 65-69 | 83 | 109 | ||
| 60-64 | 85 | 128 | ||
| 55-59 | 81 | 98 | ||
| 50-54 | 92 | 68 | ||
| 45-49 | 100 | 108 | ||
| 40-44 | 107 | 81 | ||
| 35-39 | 89 | 91 | ||
| 30-34 | 75 | 75 | ||
| 25-29 | 64 | 78 | ||
| 20-24 | 72 | 79 | ||
| 15-19 | 89 | 74 | ||
| 10-14 | 103 | 74 | ||
| 5-9 | 83 | 81 | ||
| 0-4 | 74 | 59 | ||
| просек | 40.5 | 45.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1111 | 295 | 696 | 87 | 33 | - |
| Женски | 1265 | 209 | 696 | 316 | 42 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 663 | 453 | - | 1 | 93 | 2 | 35 | 33 | 4 | 6 |
| Женски | 382 | 244 | 1 | - | 41 | - | - | 34 | 3 | 2 |
| Оба | 1045 | 697 | 1 | 1 | 134 | 2 | 35 | 67 | 7 | 8 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | - | 11 | 9 | 8 | 6 | - | - | 1 | |
| Женски | 1 | 2 | 6 | 21 | 21 | 4 | 1 | - | 1 | |
| Оба | 2 | 2 | 17 | 30 | 29 | 10 | 1 | - | 2 |
ГалеријаUredi
Румунска православна црква у Малом Торку
Румунска православна црква у Великом Торку
РеференцеUredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
