Titlo je produžen dijakritički simbol isprva korišćen u staroslovenskom ćiriličnom rukopisu, npr. u staroslovenskom i staroruskom jeziku. Reč je pozajmljenica od grčke reči grč. τίτλος „naslov“. Titlo se i dalje pojavljuje u savremenim natpisima, na ikonama i službenim knjigama štampanim na crkvenoslovenskom jeziku. Danas se sličan znak koristi u matematici - tilda.

D-titlo, za broj četiri
Gospod skraćeno

Titlo je nacrtan kao cik-cak linija preko teksta. Uobičajeni oblik je kratki mah gore, padajuća kosa linija, kratki mah gore. Alternativa je kao bočna kvadratna zagrada: kratki mah gore, vodoravna linija, kratki mah dole. Ima nekoliko značenja u zavisnosti od konteksta. Jedno je da beleži slova kada se koriste kao brojevi. Ovo je kvazi-decimalni sistem je sličan grčkim brojevima.

Takođe je korišćen kao nad-tekst skraćenica koja beleži često korišćene važne reči, kao što su car (Cesarь → Crь), njeno veličanstvo (Gosudarыnѧ → Gnѧ), Majka Božja (Bogorodica → Bca), Isus Hristos (Іisusъ Hrїstosъ → Іs Hs), Bog (Bogъ → Bъ), Gospod (Gospodь → Gь), itd. Ovo se odnosi na tradiciju „svetih imena“ (lat. Nomina sacra) u korištenju skraćenice za određene često pojavljujuća imena u grčkim svetim pismima.

U rukopisima, titlo se često koristio kako bi označio mesto gde je pisac slučajno preskočio slovo, ako nije bilo prostora za crtanje propuštenog slova iznad. Kratak titlo se koristi preko jednog slova ili preko mesta skraćenice; dugi titlo se koristi preko cele reči.

Titlo je kodiran u junikodu na Šablon:U+◌҃ ).

Vidi jošUredi