Kalcitonin
| edit |
Kalcitonin je peptidni hormon, koji se proizvodi u perafolikularnim ćelijama (C-ćelijama) štitaste žlezde i ima ulogu u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi.
Građa i sinteza uredi
Kalcitonin su otkrili Kop i Kameron 1961. godine i najpre je nazvan tireokalcin. To je polipeptid sagrađen iz 32 aminokiseline, molekulske mase oko 5.000. Proizvodi se u štitastoj žlezdi, u specijalnom parafolikularnim ili C ćelijama. Najpre se sintetiše znatno veći molukul, prethodnik ovom hormonu ili prohormon molekulske mase oko 15.000 iz koga se daljom modifikacijom dobija kalcitonin.
Dejstvo uredi
- Kalcitonin učestvuje u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi (uz parathormon i vitamin D). On sprečava resorpciju kalcijuma iz kostiju tako što inhibiše ćelije, osteoklaste, koje razgrađuju kosti i na taj način se smanjuje koncentracija kalcijuma u krvi. Ima suprotno dejstvo parathormonu. Kosti su mahom sastavljene iz soli kalcijuma, u manjoj meri magnezijuma i fosfata, tako da se njihovom razgradnjom u krv oslobađaju pomenute supstance.[2]
- Kalcitonin takođe u manjoj meri smanjuje respsorciju kalcijuma u bubrežnim tubulima i crevu.
Veći efekat se otvaruje kod dece, kada može izazvati brzo smanjenje koncentracije u krvi, dok je kod odraslih, sa sporijim metabolizmom kostiju dejstvo ovog hormona dosta slabo.
Mehanizam dejstva uredi
Kelcitonin je peptidni hormon i kao takav vezuje se za receptore na ćelijskoj membrani ciljnih ćelija (najviše ih ima u koštanom tkivu). Vezivanjem ovog hormona za receptore aktivira se enzim adenil ciklaza, koja iz ATP-a stvara cAMP. CAPM funkcioniše kao sekundarni (intracelularni) glasnik i prenosi informacije do jedra, gde se aktiviraju i inhibišu razni procesi transkripcije.
Regulacija uredi
Hiperkalcemija (povećana koncentracija kalcijuma u krvi) stimuliše, a hipokalcemija (smanjena konc. kalcijuma u kevi) inhibiše sekreciju ovog hormona.
Poremećaji uredi
- Povećano oslobađanje kalcitonina se sreće kod nekih tumora npr. medularnog tumora štitaste žlezde.
- Kalcitonin se koristi u lečenju osteoporoze, Pedžetove bolesti i nekih hiperkalcemijskih stanja.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ↑ PDB 2glhAndreotti G, Méndez BL, Amodeo P, Morelli MA, Nakamuta H, Motta A (August 2006). „Structural determinants of salmon calcitonin bioactivity: the role of the Leu-based amphipathic alpha-helix”. J. Biol. Chem. 281 (34): 24193–203. DOI:10.1074/jbc.M603528200. PMID 16766525.
- ↑ Koraćević D, Bjelaković G, Đorđević V (2006). Biohemija (3 izd.). Savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
Literatura uredi
- Koraćević D, Bjelaković G, Đorđević V (2006). Biohemija (3 izd.). Savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
- MacIntyre I, Alevizaki M, Bevis PJ, Zaidi M (1987). „Calcitonin and the peptides from the calcitonin gene”. Clin. Orthop. Relat. Res. &na; (217): 45-55. DOI:10.1097/00003086-198704000-00007. PMID 3549095.
- Di Angelantonio S, Giniatullin R, Costa V, et al. (2004). „Modulation of neuronal nicotinic receptor function by the neuropeptides CGRP and substance P on autonomic nerve cells”. Br. J. Pharmacol. 139 (6): 1061-73. DOI:10.1038/sj.bjp.0705337. PMC 1573932. PMID 12871824.
- Findlay DM, Sexton PM (2005). „Calcitonin”. Growth Factors 22 (4): 217-24. DOI:10.1080/08977190410001728033. PMID 15621724.
- Sponholz C, Sakr Y, Reinhart K, Brunkhorst F (2007). „Diagnostic value and prognostic implications of serum procalcitonin after cardiac surgery: a systematic review of the literature”. Critical care (London, England) 10 (5): R145. DOI:10.1186/cc5067. PMC 1751067. PMID 17038199.
- Schneider HG, Lam QT (2007). „Procalcitonin for the clinical laboratory: a review”. Pathology 39 (4): 383-90. DOI:10.1080/00313020701444564. PMID 17676478.