Otvori glavni meni
Thomas Kuhn
Filozofija 20. vijeka
Zapadna filozofija
Biografske informacije
Rođenje Thomas Samuel Kuhn
18. jul 1922. (1922-07-18)
Cincinnati, Ohio, U.S.
Smrt 17. jun 1996. (dob: 73)
Cambridge, Massachusetts, SAD
Obrazovanje
Alma mater Harvard University
Filozofija
Škola/Tradicija analitička filozofija
historijski preokret[1]
Inspiracija

Tomas Samjuel Kun (engl. Thomas Samuel Kuhn; Sinsinati, 18. jul 1922Kembridž, 17. jun 1996) bio je jedan od najuticajnijih intelektualaca, istoričara i filozofa nauke XX veka.[11] Svojom knjigom Struktura naučnih revolucija iz 1962. godine, uticao je na akademske krugove, ali i na popularizaciju nauke. Četiri decenije nakon objavljivanja, teme Kunovog dela i dalje nisu iscrpljene. Preminuo je od raka u 73. godini života.

Sadržaj/Садржај

BiografijaUredi / Уреди

Tomas Kun, sin iženjera Samjuela Kuna i Minete Strok Kun, rođen je u Sinsinatiju, u državi Ohajo, 18. jula 1922. godine. Završio je školu u Vatertaunu 1940. godine, dobivši nagradu za posebnu zainteresovanost i angažovanost u oblasti matematike i fizike. Diplomirao je na Harvardu 1943. godine, a kasnije na istom univerzitetu i doktorira. Predavao je na velikim svetskim univerzitetima, poput Harvarda, Berklija i Prinstona. Tokom rada na Berkliju napisao je i svoje najpoznatije delo Struktura naučnih revolucija.[12] Bio je oženjen dva puta i imao troje dece. 1994. godine dijagnostikovan mu je rak pluća, od čega dve godine kasnije i umire.

Kunovo deloUredi / Уреди

Kun svoj akademski život započinje kao fizičar. Zatim se opredeljuje za istoriju nauke, da bi ga kasnije zainteresovala i filozofija nauke. Napisao je tri knjige, Kopernikova revolucija (engl. The Copernican Revolution), Struktura naučnih revolucija i treću u kojoj je istakao svoja najvažnija istraživanja (engl. The Essential Tension). [13] U prvoj knjizi, objavljenoj 1957. godine, Tomas Kun proučava razvoj teorije o Heliocentričnom sistemu. Istoričar nauke, po njemu, ima dva neambiciozna zadatka - da otkrije ko je i kada otkrio neku teoriju ili zakon i da objasni kako je došlo do poteškoća ili eventualnih grešaka. Pisana istorija nauke na taj način predstavlja loše napisan turistički vodič, tvrdi Kun, jer je pretpostavljala da se unapred zna šta je relevantno, a šta ne. Istoričar bira neku od ponuđenih alternativa, što dovodi do intelektualne stagnacije. To je preduslov za novi radikalni početak. Ova tema je obrađena u njegovom najpoznatijem delu, u kojem iznosi ideju da je naučni razvoj zasnovan na paradigmama. [14]

Struktura naučnih revolucijaUredi / Уреди

Struktura naučnih revolucija[15] (engl. The Structure of Scientific Revolutions) objavljena je prvobitno kao članak u Internacionalnoj enciklopediji sjedinjenih nauka (engl. International Encyclopedia of Unified Science) od strane filozofa Bečkog kruga. Oslikava razvoj nauka na način koji do tada nije prikazan. Naučno istraživanje sastoji se od paradigmi koju čini formalna teorija, klasični eksperiment i proveren metod. Naučnici, prirodno, prihvataju trenutno dominantnu teoriju i pokušavaju da je prošire dodatno objašnjavajući teorije, zbunjujuće podatke i uspostavljajući preciznije mere standarda i pojava.[16] To može dovesti do nerešivih teoretskih ili eksperimentalnih problema koji ističu nedostatke same paradigme. Jedino rešenje tada predstavlja uvođenje nove paradigme. Kopernikov heliocentrični sistem i zamena Njutnove mehanike kvantnom mehanikom i opštom teorijom relativnosti pravi su primeri smene dve paradigme. Dovodi u pitanje tradicionalni koncept naučnog napretka, kao postepeno, kumulativno sticanje znanja, koje se zasniva na racionalno izabranim eksperimentalnim okvirima. Kun tvrdi da upravo paradigma određuje tip eksperimenta koji će naučnik koristiti, pitanja koja će postaviti kao i probleme koje će smatrati bitnim. Smena paradigmi ujedno i inspiriše naučnike da drugačije usmere svoja istraživanja.

Koncept Kunovih paradigmi pronašao je široku primenu u oblastima poput političkih nauka, ekonomije, sociologije i menadžmenta.

BibliografijaUredi / Уреди

  • Kun, T. S. Kopernikova revolucija. Kembridž: List Univerziteta Harvard. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp.
  • Kun, T. S. Značaj merenja u savremenoj fizičkoj nauci. Isis, 52 (1961): 161-193.
  • Kun, T. S. Struktura naučnih revolucija. Čikago: List Univerziteta Čikaga. {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp.
  • Kun, T. S. "Značaj dogme u naučnom istraživanju". Njujork i London: Basic Books and Heineman, 1963.

Vidi jošUredi / Уреди

ReferenceUredi / Уреди

  1. K. Brad Wray, Kuhn's Evolutionary Social Epistemology, Cambridge University Press, 2011, p. 87.
  2. Aviezer Tucker (ed.), A Companion to the Philosophy of History and Historiography, Blackwell Publishing, 2011 : "Analytic Realism".
  3. Thomas S. Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions. Chicago and London: University of Chicago Press, 1970 (2nd ed.), p. 48.
  4. 4,0 4,1 Thomas S. Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions. Chicago and London: University of Chicago Press, 1970 (2nd ed.), p. 44.
  5. Robert J. Richards, Lorraine Daston (eds.), Kuhn's 'Structure of Scientific Revolutions' at Fifty: Reflections on a Science Classic, University of Chicago Press, 2016, p. 47.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Thomas S. Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions. Chicago and London: University of Chicago Press, 1970 (2nd ed.), p. vi.
  7. Burman, J. T. (2007). "Piaget No 'Remedy' for Kuhn, But the Two Should be Read Together: Comment on Tsou's 'Piaget vs. Kuhn on Scientific Progress'". Theory & Psychology 17 (5): 721–732. doi:10.1177/0959354307079306. 
  8. Thomas S. Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions. Chicago and London: University of Chicago Press, 1970 (2nd ed.), p. 146.
  9. Thomas S. Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions. Chicago and London: University of Chicago Press, 1970 (2nd ed.), p. 27.
  10. Thomas S. Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions. Chicago and London: University of Chicago Press, 1970 (2nd ed.), p. 85.
  11. Alexander Bird (2004), Thomas Kuhn, Stanford Encyclopedia of Philosophy http://plato.stanford.edu/entries/thomas-kuhn/
  12. Kuhn, Thomas . The Essential Tension: Selected Studies in Scientific Tradition and Change. University of Chicago Press.. (1977). str. 320–39
  13. The History of Science Society "The Society: Past Presidents of the History of Science Society", accessed 4 December 2013
  14. "Last interview with Niels Bohr by Thomas S. Kuhn, Leon Rosenfeld, Aage Petersen, and Erik Rudinger at Professor Bohr's Office, Carlsberg, Copenhagen, Denmark Saturday morning, November 17, 1962". Oral History Transcript — Niels Bohr. Center for History of Physics. 1962-11-17. Retrieved 2015-10-05.
  15. Kuhn, Thomas . The Structure of Scientific Revolutions. The University of Chicago Press.. (2000). str. 24–25
  16. Quoted in Thomas Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions (1970 ed.): pp. 150.

Spoljašnje vezeUredi / Уреди