Otvori glavni meni
Skica zakletve na teniskom terenu koju je izradio Žak-Luj David

Zakletva na teniskom terenu (fr. serment du jeu de paume) je bio ključni događaj u Francuskoj revoluciji. Zakletvu su potpisali 576 od ukupno 577 deputata francuskog trećeg staleža i nekoliko deputata prvog staleža. To se dogodilo za vreme sastanka Generalne skupštine staleža 20. juna 1789. na teniskom terenu blizu Versajske palate. Sastankom su predsedavali Mirabo i opat Sijes. Od 17. juna 1789. ova grupa je počela da sebe naziva: Nacionalna skupština,[1]. što je postalo ime vrhovne zakonodavne vlasti u Francuskoj.

Ujutro 20. juna, deputati su zatekli svoje prostorije zaključane i pod stražom. Smatrajući da se možda priprema kraljevski puč, okupili su se na obližnjem zatvorenom teniskom terenu. Tu su dali svečanu zakletvu da će nastaviti sa zasedanjemnm sve dok se ne donese ustav kraljevine.

Sadržaj/Садржај

Tekst zakletveUredi / Уреди

Skupština hitno proglašava:

Nacionalna skupština, smatrajući da je pozvana da utvrdi ustav zemlje, da treba da povrati javni red, i da održi istinske principe monarhije; neka ništa ne sprečava njena zasedanja gde god da se zatekne; i, najzad, Nacionalna skupština postoji tamo gde se njeni članovi okupe.

  „Proglašavamo da svi članovi ove Skupštine daju zavet da se nikada ne raspuste, i da se ponovo okupe kad god to okolnosti dozvoljavaju, dok se ne donese ustav kraljevstva zasnovan na solidnim temeljima; i da po polaganju zakletve svi članovi potvrđuju ovo nepokolebljivo obećanje svojim potpisom.[2]
()
 
Zapisnik sa zakletvom

Značaj zakletveUredi / Уреди

Zakletva na teniskom terenu je prvi akt kojim se građanski stalež usprotivio apsolutnoj vlasti Luja XVI. Njihova odlučnost je dovela do toga da kralj popusti ovim zahtevima i da naredi plemstvu i sveštenstvu da se priključe trećem staležu u Narodnoj skupštini.

Ovim proglasom su se članovi Nacionalne skupštine deklarisali kao vrhovna državna vlast. Od ovog momenta, kraljevska vlast je teško mogla da se poziva na istorijsko božansko pravo kraljeva.

IzvoriUredi / Уреди

LiteraturaUredi / Уреди

  • Doyle, William (1989). The Oxford History of the French Revolution. 

Spoljašnje vezeUredi / Уреди