Telomera
Telomera je kratki ponovljeni niz nukleotida na kraju eukariotskog hromozoma, koji štiti hromozom od razgradnje egzonukleazama i fuzije sa susednim hromozomima.[1] Ponovljeni nizovi nukleotida se razlikuju kod različitih bioloških vrsta. Tako na hromozomima čoveka se nalaze nizovi CCCTAA. Njeno ime je izvedeno iz grćkih imenica telos (τέλος) 'kraj' i merοs (μέρος, koren: μερ-) 'deo'.
Tokom hromozomske replikacije,[2][3] enzimi koji dupliraju DNK ne mogu da nastave duplikaciju do samog kraja hromozoma, tako da pri svakom dupliranju dolazi do skraćenja krajeva hromozoma[4] (do toga dolazi zato što su za sintezu Okazakijevih fragmenta[5] neophodno vezivivanje RNK prajmera duž zastojućeg lanca). Telomere su jednokratni baferi na krajevima hromozoma koji se skraćuju tokom ćelijske deobe. Njihovo prisustvo štiti gene ispred njih na hromozomu od neželjenog skraćivanja.
Tokom vremena usled ćelijski deoba, telomerni krajevi se skraćuju.[6] Oni se obnavljaju posredstvom enzima, telomerazna reverzna transkriptaza.[7][8]
Otkriće uredi
Ponovljeni nizovi nikleotida uredi
| tip | vrsta | ponovljeni nizovi (od 5' ka 3' kraju) |
|---|---|---|
| kičmenjaci | čovek, miš, afrička žaba | TTAGGG |
| Gljive | Neurospora crassa | TTAGGG |
| Protozoe | Trypanosoma, Crithidia | TTAGGG |
| Protozoe - trepljari | Tetrahymena, Glaucoma | TTGGGG |
| Zelene alge | Chlamydomonas | TTTTAGGG |
| Insekti | Bombyx mori | TTAGG |
| Valjkasti crvi | Ascaris lumbricoides | TTAGGC |
| Kvasci | Schizosaccharomyces pombe | TTAC(A)(C)G(1-8) |
Reference uredi
- ↑ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
- ↑ Berg JM, Tymoczko JL, Stryer L, Clarke ND (2002). „Chapter 27: DNA Replication, Recombination, and Repair”. Biochemistry. W.H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-3051-0.
- ↑ Alberts B, Johnson A, Lewis J, Raff M, Roberts K, Walter P (2002). „Chapter 5: DNA Replication, Repair, and Recombination”. Molecular Biology of the Cell. Garland Science. ISBN 0-8153-3218-1.
- ↑ AtGoogleTalks, August 20, 2008 Molecular biologist Elizabeth Blackburn
- ↑ Goldstein, Elliott; Lewin, Benjamin; Jocelyn E. Krebs; Stephen T. Kilpatrick (2011). Lewin's genes X. Boston: Jones and Bartlett. str. 329. ISBN 0-7637-7992-X.
- ↑ Passarge, Eberhard. Color atlas of genetics, 2007.
- ↑ Weinrich SL, Pruzan R, Ma L, Ouellette M, Tesmer VM, Holt SE, Bodnar AG, Lichtsteiner S, Kim NW, Trager JB, Taylor RD, Carlos R, Andrews WH, Wright WE, Shay JW, Harley CB, Morin GB (December 1997). „Reconstitution of human telomerase with the template RNA component hTR and the catalytic protein subunit hTRT”. Nat. Genet. 17 (4): 498–502. DOI:10.1038/ng1297-498. PMID 9398860.
- ↑ Kirkpatrick KL, Mokbel K (2001). „The significance of human telomerase reverse transcriptase (hTERT) in cancer”. Eur J Surg Oncol 27 (8): 754–60. DOI:10.1053/ejso.2001.1151. PMID 11735173.
Literatura uredi
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
- Matić, Gordana: osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Lazarević, M: ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
- Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
- Aubert G., Lansdorp P.M. (April 2008). „Telomeres and Aging”. Physiological Reviews 88 (2): 557–579. DOI:10.1152/physrev.00026.2007. PMID 18391173[1]
- Cong YS, Wright WE, Shay JW (September 2002). „Human telomerase and its regulation”. Microbiol. Mol. Biol. Rev. 66 (3): 407–25, table of contents. DOI:10.1128/MMBR.66.3.407-425.2002. PMC 120798. PMID 12208997
- Eisenberg DTA (2011). „An evolutionary review of human telomere biology: The thrifty telomere hypothesis and notes on potential adaptive paternal effects”. American Journal of Human Biology 23 (2): n/a–n/a. DOI:10.1002/ajhb.21127. PMID 21319244.
- Tomaska L., Nosek J., Kramara J., Griffith J.D. (2009). „Telomeric circles: universal players in telomere maintenance”. Nature Structural & Molecular Biology 16 (10): 1010–1015. DOI:10.1038/nsmb.1660. PMID 19809492.
- Weinstein BS, Ciszek D (May 2002). „The reserve-capacity hypothesis: evolutionary origins and modern implications of the trade-off between tumor-suppression and tissue-repair”. Exp. Gerontol. 37 (5): 615–27. DOI:10.1016/S0531-5565(02)00012-8. PMID 11909679. — Člana sadrži detaljno razmatranje evolucionog porekla i medicinskog značaja telomernog sistema kod kičmenjaka, uključujući prožimajući kompromis između prevencije raka i popravke oštećenja. Takođe razmatra moguću opasnost od elongacije telomera kod laboratorijskih miševa.
Spoljašnje veze uredi
- Elizabeth Blackburn's seminars: "Telomeres and Telomerase"
- Telomeres and Telomerase: The Means to the End Nobel Lecture by Elizabeth Blackburn, which includes a reference to the impact of stress, and pessimism on telomere length
- Telomerase and the Consequences of Telomere Dysfunction Nobel Lecture by Carol Greider
- DNA Ends: Just the Beginning Nobel Lecture by Jack Szostak
