Текија (Кладово)

(Preusmjereno sa stranice Tekija (Kladovo))
Za ostale upotrebe, v. Текија (razvrstavanje).

Текија је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2002. било је 967 становника (према попису из 1991. било је 1129 становника).

Текија

Поглед на Текију из сателита
Поглед на Текију из сателита

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Борски
Општина Кладово
Становништво
Становништво (2011) 967
Положај
Координате 44°41′00″N 22°25′00″E / 44.683333°N 22.416667°E / 44.683333; 22.416667
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 77 m
Текија na mapi Srbije
Текија
Текија
Текија (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 19325
Позивни број 019
Регистарска ознака KL


Координате: 44° 40′ 60" СГШ, 22° 25′ 00" ИГД

Историја uredi

Текија је била варошица у Ђердапу са десне стране Дунава у Оршавској котлини, наспрам румунског града Оршаве. Године 1961. имала је 1635 становника. Низводно од Текије налазила се последња ђердапска клисура Сипска клисура, а узводно клисура Казан. Лежала је на 55 m надморке висине, на уској и издужаној квартарној равници Дунава. Изнад Текије дижу се североисточни обронци планине Мироч (Велики Пепео 560 m). Близу варошице је било острво Ада Кале а и сада се налази споменик Кочи Анђелковићу. Текију је као и Доњи Милановац приликом изградње хидроелектране Ђердап и стварањем вештачког језера Ђердап, потопио Дунав. Ново насеље са истим именом подигнуто је изнад језера на обронцима Мироч планине. Стара Текија (пре подизања нивоа Дунава) је важила за место које је имала највише пилота (капетани који су управљали бродовима кроз уску Ђердапску клисуру).

Овде је рођен Аврам Петронијевић.

Нова Текија је позната по такмичењу у лову сомова на бућку. Сваке године ова манифестација, „Златна Бућка Ђердапа“, окупља велики број аласа и заљубљеника у риболов и природу.

Демографија uredi

У насељу Текија живи 799 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (39,8 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 325 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1385 [1]
1953. 1477
1961. 1635
1971. 1342
1981. 1231
1991. 1129 1116
2002. 997 967
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
946 97,82%
Црногорци
  
4 0,41%
Хрвати
  
4 0,41%
Словенци
  
2 0,20%
Румуни
  
2 0,20%
Македонци
  
2 0,20%
Словаци
  
1 0,10%
Муслимани
  
1 0,10%
непознато
  
4 0,41%


Референце uredi

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  • текст др. Јована Марковића, проф. Београдског универзитета за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб 1971.

Спољашње везе uredi