Текија (Кладово)
Za ostale upotrebe, v. Текија (razvrstavanje).
Текија је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2002. било је 967 становника (према попису из 1991. било је 1129 становника).
| Текија | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Борски |
| Општина | Кладово |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 967 |
| Положај | |
| Координате | 44°41′00″N 22°25′00″E / 44.683333°N 22.416667°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 77 m |
  Текија Текија (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19325 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | KL |
Координате: 44° 40′ 60" СГШ, 22° 25′ 00" ИГД
Историја Uredi
Текија је била варошица у Ђердапу са десне стране Дунава у Оршавској котлини, наспрам румунског града Оршаве. Године 1961. имала је 1635 становника. Низводно од Текије налазила се последња ђердапска клисура Сипска клисура, а узводно клисура Казан. Лежала је на 55 m надморке висине, на уској и издужаној квартарној равници Дунава. Изнад Текије дижу се североисточни обронци планине Мироч (Велики Пепео 560 m). Близу варошице је било острво Ада Кале а и сада се налази споменик Кочи Анђелковићу. Текију је као и Доњи Милановац приликом изградње хидроелектране Ђердап и стварањем вештачког језера Ђердап, потопио Дунав. Ново насеље са истим именом подигнуто је изнад језера на обронцима Мироч планине. Стара Текија (пре подизања нивоа Дунава) је важила за место које је имала највише пилота (капетани који су управљали бродовима кроз уску Ђердапску клисуру).
Овде је рођен Аврам Петронијевић.
Нова Текија је позната по такмичењу у лову сомова на бућку. Сваке године ова манифестација, „Златна Бућка Ђердапа“, окупља велики број аласа и заљубљеника у риболов и природу.
Демографија Uredi
У насељу Текија живи 799 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (39,8 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 325 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 946 | 97,82% | ||
| Црногорци | 4 | 0,41% | ||
| Хрвати | 4 | 0,41% | ||
| Словенци | 2 | 0,20% | ||
| Румуни | 2 | 0,20% | ||
| Македонци | 2 | 0,20% | ||
| Словаци | 1 | 0,10% | ||
| Муслимани | 1 | 0,10% | ||
| непознато | 4 | 0,41% | ||
| м | ж | |||
| ? | 5 | 4 | ||
| 80+ | 4 | 18 | ||
| 75-79 | 19 | 17 | ||
| 70-74 | 26 | 30 | ||
| 65-69 | 32 | 39 | ||
| 60-64 | 21 | 34 | ||
| 55-59 | 34 | 40 | ||
| 50-54 | 25 | 35 | ||
| 45-49 | 63 | 31 | ||
| 40-44 | 28 | 31 | ||
| 35-39 | 32 | 30 | ||
| 30-34 | 26 | 20 | ||
| 25-29 | 31 | 27 | ||
| 20-24 | 42 | 19 | ||
| 15-19 | 43 | 30 | ||
| 10-14 | 35 | 17 | ||
| 5-9 | 27 | 27 | ||
| 0-4 | 12 | 13 | ||
| просек | 39.8 | 45.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 431 | 145 | 249 | 22 | 15 | - |
| Женски | 405 | 65 | 244 | 88 | 8 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 186 | 18 | 2 | 1 | 25 | 41 | 11 | 11 | 7 | 21 |
| Женски | 63 | 6 | - | - | 5 | 4 | 3 | 14 | 4 | 1 |
| Оба | 249 | 24 | 2 | 1 | 30 | 45 | 14 | 25 | 11 | 22 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 27 | 6 | - | 6 | - | - | 9 | |
| Женски | - | 1 | 3 | 6 | 15 | 1 | - | - | - | |
| Оба | - | 2 | 30 | 12 | 15 | 7 | - | - | 9 |
Референце Uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- текст др. Јована Марковића, проф. Београдског универзитета за Енциклопедију Југославије ЈЛЗ Загреб 1971.
