Svemogućnost

Svemoć, svemogućnost ili omnipotencija (lat.) u filozofiji je obeležje božanske prirode.

U filozofiji

Srednji vek

Sveti Augustin daje sledeće određenje svemoći: "Svemoćan znači da on čini ono što hoće, i da ne trpi ono što neće; kad bi mu se takvo što događalo, nipošto ne bi bio svemoćan" (De civ. D., 5,10,1).

Toma Akvinski primećuje da božansko svojstvo omnipotencije znači da bog može učiniti "sve ono što je moguće". Moguće je ono što nije u suštinskoj oprečnosti prema biću, drugim rečima, čije postojanje ne uključuje protivrečnost. Ono što u samom pojmu uključuje protivrečnost nije ni aktuelno ni moguće, to je nebiće. Na primer, da čovek bude i čovek i konj uključuje protivrečnost: čovek je racionalan, a konj iracionalan. Možemo govoriti o "humanom konju" ili "konjskom čoveku", ali to ne znači nikakvu stvar, ni aktuelnu ni moguću. Dakle, sve što ima ili može imati bivstvo jeste predmet božanske svemoći, ali ono što je inherentno protivrečno nije predmet uopšte. Tako da ono što uključuje protivrečnost ne može biti učinjeno. Međutim, Toma naglašava da to ne znači da bog može činiti samo ono što aktuelno čini. On zaključuje da bog može stvoriti nešto bolje od bilo koje date stvari.

Novi vek

Spinoza postavlja objektivna ograničenja božjoj svemogućnosti. On kaže:

Stvari nisu mogle biti proizvedene od boga ni na koji drugi način, i nikakvim drugim redom, nego što su bile proizvedene.

– Spinoza

U psihologiji

U psihologiji, omnipotencija je osećaj nekih osoba da svojim delovanjem ili čak mislima mogu izazvati veliki uticaj na ponašanje ili druge promene u socijalnoj sferi. Mnogi smatraju da je ovakav osećaj fiksacija na vreme detinjstva bez da se poštuje princip realnosti i onog što se događa „ovde i sada”. Vera u omnipotencijal misli je magijske prirode te stvara uslove za razvoj opsesivne neuroze.

Vidi još

• Paradoks svemogućnosti
• Problem zla
• Sveprisutnost