Suprematizam je jedan umetnički pravac u istoriji umetnosti, arhitekturi i apstraktnom slikarstvu koji je u srodstvu sa futurizmom i konstruktivizmom i nastao je u Rusiji gde se razvijao od 1915. godine do tridesetih godina 20. veka.

Crni kvadrat (Kazimir Maljevič, 1913.)
Crni krug (Maljevič, 1915.)

RazvojUredi

Supermatizam je bio razvijan od strane Kazimir Maljeviča (1878. - 1935.) koji je sam ovako nazvao svoja dela koja je stvarao, posle njegove neo- primitivističke i kubofuturističke faze u godini 1912/13. Ovaj pravac je pre svega uticao na De Stijl i Bauhaus. Tu se radi o jednoj bespredmetnoj, apstraktnoj umetnosti, slobodnoj umetnosti koja svoja dela svodi u jednostavne geometrijske oblike kvadrata, trougla, krsta ili čistih linija. Najznačajnija dela Kazimira Maljeviča su "Crni kvadrat na beloj pozadini" (1913), "Crveni kvadrat" (1915) i "Beli kvadrat na beloj pozadini" (1919).

Istorija suprematizmaUredi

Obično se suprematizam deli na tri faze, stadija:

  • crni stadijum,
  • crveni stadijum,
  • beli stadijum,

po seriji kvadrata koje je stvarao ruski slikar Maljevič tvorac ovoga umetničkog pravca. Godine 1917. se u grupu oko Maljeviča uključuju i slikari braća Naum Gabo i Antoan Pevzner koji se u Rusiju vratio iz zapadne Evrope. Nastanak ovog pravca se datira u godini 1913. kada je Maljevič izložio svoj Crni kvadrat. Teoretski manifest izašao je godine 1915. i bio je stvoren za pomoći i uz saradnju sa Majakovskim i drugim pripadnicima sovijetskog avangardnog pokreta. Osim drugog pod uticajem idealističkog principa "ekonomije mišljenja" naglačavao je suprematizam u svojoj platformi neophodnost "ekonomičnih formi" i za najekonomičniju formu je smatrao Maljevič svoje slike kvadrata Crni na beloj pozadini a još ekonomičniji bi bio po njegovom mišljenju ostaviti sasvim belo i čisto platno kao takovo.

Crni kvadratUredi

Maljevičevo inicialno delo je Crni kvadrat na beloj pozadini koji je naslikan kao uljana slika 1913. i izloženo je u Petrogradu 1915. godine i Maljevič ga je nazvao "Neuokvirena ikona moga vremena", kako je duša slikarske tredicije u Rusiji bila ikona i kao i svi ruski seljaci svoju "ikonu" je okačio u istočni ćošak izložbe. Reakcije na ovu sliku su bile poražavajuće i nazvana je "mrtav kvadrat" ili "personifikacija noći" i slično.

1915. godine sledi Crveni kvadrat koji se kao i crni nalazi danas u državnom muzeju u Petrogradu i za Maljeviča je ovo bio "signal za revoluciju" i dalje su sledili slike u boji.

1919. naslikao je Maljevič Beli kvadrat i njegovi suprematistički eksperimenti su bili pri kraju i dobili ovako svoj završni oblik a za Maljeviča je ovo izraz čiste bespredmatne apstrakcije i umetnosti.

Suprematizam u srodnim umetnostima

1918. godine vodio je Maljević atelje sa Nadežda Udalzovom i oko njih se okupila grupa u kojoj su bili Vera Jermolajeva, El Lisicki, Varvara Stepanovna i Natan Altman. Suprematizam je uticao na razvoj sluppture, arhitekture i umetničkih zanata. I ako je u Maljevičevoj estetici bilo i anarhističkih elemanata, tako je on smatrao i pozivao na unišetenje likovne umetnosti starog sveta, on je rešio mnoge važne likovne probleme, neki likovni rezultati imaju eksperimantalni značaj ali on daje novi impuls i u kompoziciji u arhitekturi, gde se tu prvenstveno misli na njegova skulpturalna dela koje je nazivao arhitektonama kada se iskazao i u skulpturi a njegovo delo je takođe iskorišteno u primenjenoj grafici i umetničkim zanatima.

El Lisicki- most ka zapaduUredi

 
1916. Suprematizam Kazimir Maljevič

Najznačajniji umetnik koji je bio pristalica od Maljeviča razvijanih formi bio je El Lisicki koji je radio intenzivno na suprematizmu 1919. - 1923. godine. El Lisicki je bio oduševljeni pristalica suprematizma i poštovalac Maljevičevih dela i preneo je njegove ideje na skulpturu izrađujući svoje konstrukcije.

El Lisicki je putovao 1923. godine u Berlin, Hanover i Drezden gde se susretao sa grupom De Stijla i Bauhausa i prenosio im ideje koje su se gajile u suprematizmu.

Odnosi sa novom RusijomUredi

Umetnička i politička revolucija u Rusiji se događala u isto vreme i paralelno. Suprematizam je bila bespredmetna umetnost i u prvo vreme je bio jedan period kada se smatralo da on može da doprinese i propagira ideje političke revolucije i zavladalo je mišljenje da država ne treba da se meša u umetnost ali sa pojavom "Nove ekonomske politike" koje je zahtevala da umetnost treba da pomaže politiku i ovi zahtevi su doveli do pojave socijalističkog realizma u Sovjetskom Savezu i po mišljenjima sovijeta i komunističkih političara ova umetniost je bila nerazumljiva za proleterijat i bila je neprihvatljiva.

Kazimir Maljevič je 1926. godine putovao u Nemačku i pokušavao je da nađe posao u Bauhausu ali se vraća u Rusiju natrag, on je odustao od suprematizma i slika sada u kasno impresionističkom i kubofuturističkom stilu.

Nema sumnje da je suprematizam bio jedan od najvažnijih događaja u umetnosti ovoga vremena.

Rehabilitacija avangarde u sovijetskoj umetnosti počela je sa Perestrojkom 1988. godine u Petrogradu retrospektivom dela od Kazimira Maljeviča.

LiteraturaUredi

  1. PSN, Československa akademia vied, Prag 1963.
  2. Přehledný kulturní slovnik, Mladá fronta, Prag 1964.

Spoljašnje vezeUredi