Sumpor trioksid

Sumpor trioksid
Structure and dimensions of sulfur trioxide	Space-filling model of sulfur trioxide
	Preferentno IUPAC ime Sumpor trioksid
Naziv po klasifikaciji	Sulfonilidenoksidan
Drugi nazivi	anhidrid sumporne kiseline
Identifikacija
CAS registarski broj	7446-11-9 , 3162-58-1 ; (monokis (trimethylammoniate))
PubChem	24682 , ; 22235242 ; (hemihidrat) , ; 22235243 (monoamonijat) , ; 23035042 (monohidrat), ; 19427588 (monoformamat) , ; 222852 ; (monokis(trimetilamonijat))
ChemSpider	23080
EINECS broj	231-197-3
UN broj	UN 1829
ChEBI	29384
RTECS registarski broj toksičnosti	WT4830000
Gmelin Referenca	1448
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=S(=O)=O
InChI
	InChI=1S/O3S/c1-4(2)3 ; Kod: AKEJUJNQAAGONA-UHFFFAOYSA-N InChI=1S/O3S/c1-4(2)3; Kod: AKEJUJNQAAGONA-UHFFFAOYSA-N InChI=1/O3S/c1-4(2)3; Kod: AKEJUJNQAAGONA-UHFFFAOYAX
Svojstva
Molekulska formula	SO3
Molarna masa	80.066 g/mol
Gustina	1.92 g/cm3, tečnost
Tačka topljenja	16.9 °C, 290.1 K, 62.4 °F
Tačka ključanja	45 °C, 318 K, 113 °F
Rastvorljivost u vodi	hidrolizuje se do sumporne kiseline
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	−397.77 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298	256.77 J K−1 mol−1
Opasnost
EU-klasifikacija	oksidans (ox)
EU-indeks	016-019-00-2
NFPA 704	0 3 3 OX
R-oznake	R14, R35, R37
S-oznake	(S1/2), S26, S30, S45
Tačka paljenja	Nezapaliv
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Selen trioksid; Telur trioksid
Srodna jedinjenja sumporni oksidi	Sumpor monoksid; Sumpor dioksid
Srodna jedinjenja	Sumporna kiselina
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Sumpor trioksid (sumpor (VI) oksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom SO₃.^[4]^[5] On je gas koji je zagađivač vazduhu i sastojak kiselih kiša.

Dobijanje uredi

Sumpor trioksid se ne može dobiti izgaranjem sumpora u vazduhu ili u atmosferi kiseonika, jer velika količina toplote koja se oslobađa pri sagorevanju sumpora u sumpor dioksid sprečava stvaranje sumpor trioksida. SO₃ se egzotermno raspada na višim temperaturama u sumpor dioksid i kiseonik.

Spajanje sumpor-dioksida i kiseonika je moguće samo na temperaturama koje nisu suviše visoke (400—600 °C). Zbog vrlo male brzine reakcije u tom temperaturnom području neohodna je upotreba katalizatora. Ovaj postupak nalazi industrijsku primenu u proizvodnji sumporne kiseline.

Za laboratorijske potrebe, sumpor trioksid se priprema kao anhidrid sumporne kiseline, oduzimanjem vode sumpornoj kiselini (zagrevanjem koncentrovane sumporne kiseline s fosfor pentoksidom kao sredstvom za oduzimanje vode):

H₂SO₄ → SO₃ + H₂O

ili zagrevanjem vodoniksulfata (npr. natrijum-bisulfata NaHSO₄), ili sulfata npr. gvožđe(III)-sulfata (Fe₂(SO₄)₃).

Osobine uredi

Struktura γ-SO₃

Sumpor trioksid pojavljuje se u tri modifikacije, od kojih je jedna kristalna, a preostale dve su amorfni oblici. Kada se ohlade pare sumpor trioksida, dolazi do kondenzacije u kristalni oblik (γ-SO3). To je prozirna masu, koja se topi na 16,8 °C, a ključa na 44,8 °C. Ona se u čvrstom stanju sastoji uglavnom od molekula (SO₃)₃, u tečnom stanju od molekula (SO₃)₃ i SO₃, a u gasovitom stanju od molekula SO₃. Ako se sumpor trioksid drži duže vremena ispod 25 °C, on se pretvara u modifikaciju sličnu azbestu (β i α SO₃), odnosno u bele isprepletene iglice svilenastog sjaja, s molekulima (SO₃)_n i (SO₃)_p (p > n > 3). Sumpor trioksid koji je u prodaji je mešavina α i β SO3.

Sumpor trioksid se spaja sa vodom i gradi sumpornu kiselinu uz jako razvijanje toplote. Na vlažnom vazduhu intenzivno se puši, jer je prilično isparljiv, pa s vlagom iz vazduha stvara sumpornu kiselinu, koja se odmah kondenzuje u male kapljice. Sa oksidima metala reaguje energično uz stvaranje sulfata.

Reference uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
↑ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.

Spoljašnje veze uredi

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Clayden1st-4] Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.

[March6th-5] Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.

[4]

[5]

[1]

[2]

[3]