Otvori glavni meni
Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezična standardizacija, preuređivanje, reorganizacija ili usklađivanje sa standardima srpskohrvatske Wikipedije.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.

Tokom vijekova, istoričari su predstavljali suđenje koje je vođeno 399. godine p.n.e. kao farsu u kojoj je Sokrat bio optužen za izmišljena djela. Sokratovo suđenje bilo je u skladu sa zakonima onoga doba, ustanovio je profesor Pol Kartledž sa Kembridž univerziteta, opovrgavajući tvrdnje da je smrt velikog grčkog filozofa rezultat najveće prevare u istoriji sudstva. Tokom vijekova, istoričari su predstavljali suđenje koje je vođeno 399. godine p.n.e. kao farsu u kojoj je Sokrat bio optužen za izmišljena djela. Proglašen krivim za "bogohuljenje" i "kvarenja atinske omladine", slavni učitelj osuđen je na smrtnu kaznu koju je morao da izvede sam nad sobom, činom ispijanja otrova. Profesor Pol Kartledž je zaključio da je Sokrat bio pravedno osudjen, u skladu sa tadašnjim zakonima na snazi. "Svi znaju da su Grci izmislili demokratiju, ali to nije bila demokratija kakvu mi danas poznajemo što nas navodi da pogrešno tumačimo istoriju", kazao je profesor Kartledž. "Optužbe na račun Sokrata nama se čine smiješnim, ali u antičkoj Grčkoj one su imale za cilj da zaštite opšte dobro", objasnio je on. Istoričari su po pravilu tvrdili da je Sokrat svojim direktnim kritikama vodećih atinskih političara na sebe navukao njihov gnev, te da su oni "montirali" suđenje kako bi ga se otarasili. Filozof je na suđenju postao žrtveni jarac za mnoge nedaće koje su pogodile Atinu, od same kuge pa do velikog vojnog poraza. Kartledž je, međutim, ukazao da su za mnoge Atinjane ovi događaji bili znak da su "nepoželjni elementi" uvredili bogove. Ne treba zaboraviti, kaže on, da je Sokrat dovodio u pitanje legitimitet i autoritet mnogih božanstava. Budući da su bogovi bili bjesni i da je trebalo očekivati nove katastrofe, Sokratova osuda za bogohuljenje bila je ne samo adekvatna već i u javnom interesu. Po rečima Kartledža, Sokrat je sam prizvao svoju smrt. Atinski pravosudni sistem tog doba predviđao je mogućnost da sam optuženi predloži sopstvenu kaznu. Sokrat se u početku šalio da treba da bude nagrađen, a na kraju je predložio relativno malenu kaznu u odnosu na same zločine za koje je bio optuzen, samim tim njegov humor nije dopirao do porote koja je zahtjevala smrtnu kaznu. "Njegovim smaknućem, u očima Atinjana, društvo je bilo pročišćeno i osnaženo", objasnio je ovaj profesor. Samo istraživanje profesora Kartledža sadržana je u njegovoj najnovijoj knizi "Drevna grčka politička misao u praksi".