Strujni udar
Strujni udar, električni udar, je povreda izazvana tehničkom električnom strujom ili atmosferskim elektricitetom najčešće sa teškim povredama ili smrtnim ishodom.[1]
| Strujni udar | |
|---|---|
 | |
| Povreda izazvana strujnim udarom groma. | |
| Specijalnost | Urgentna medicina |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | T75.4 |
| DiseasesDB | 4159 |
Etiologija uredi
Povrede strujom mogu da izazovu tri vrste električne energije;
Ona je najopasnija i može biti različite voltaže odnosno napetosti i broja ciklusa u sekundi (herca). Niskovoltažna naizmenična struja ima napon od 110-220 volti, srednjevoltažna od 220-1.000 volti, a visokovoltažna preko 1.000 volti.[2][3]
Ova vrsta struje znatno ređe uzrokuje strujni udar i ima tri puta manje štetno dejstvo na organizam od naizmenične struje mada je njeno štetno dejstvo pojačano na srednjim naponima između 500 i 1.000 volti.
Udar groma je impuls jednosmerne struje, ogromnog napona i jačine. To je kratkotrajno pražnjenje statičkog elektriciteta koje se odigrava između dva oblaka ili između oblaka i zemlje. U toku tog pražnjenja oslobađa se elektricitet od 1.200 do 200.000 A u 1/100 do 1/1000 sekundi.[4]
Epidemiologija uredi
Okolnosti koje dovode do strujnog udara su mnogobrojne, pri čemu značajnu ulogu ima nepažnja, nepravilno rukovanje i neznanje. Strujni udari najčešće nastaju u kući, industriji, poljoprivredi, ali i na svim drugim mestima gde se koristi električna struja. Kao najčešći posredni uzroci strujnog udara navode se;
- neispravni električni aparati i mašine,
- neispravne električne instalacije,
- rad u vlažnim prostorijama i rukovanje električnim aparatima sa mokrim rukama ili u vlažnoj odeći,
- rad na održavanju električne instalacije i opsluživanju električnih mašina bez upotrebe za tu namenu predviđenog alata i zaštitne opreme (odeće, obuće, rukavica),
- nestručno rukovanje i opravka kvarova na električnim aparatima i instalacijama,
- rad u objektima sa neispravnom gromobranskom instalacijom i uzemljenjem aparata i mašina.
Na osnovu podataka iz SAD, u 1993. bilo je 550 smrtnih slučajeva izazvanih strujnim udarom. Kada se ovi podaci preračunaju na broj stanovnika dobija se podatak od 2,1 umrlih na milion stanovnika.[5] Najveći broj strujnih udara događa se na radnom mestu i čini većinu smrtnih slučajeva. Od 1980—1992., prosečno je 411 radnika u SAD umrlo svake godine zbog strujnog udara. Na osnovu podataka Američkog biroa za statistiku povreda na radu: 6-7% smrtonosnih povreda na radu izazvano je strujnim udarom.[6]
Patofiziologija uredi
Električna struja je usmereno kretanje naelektrisanja pod uticajem električnog polja ili razlike električnih potencijala. Kada se krajevi čvrstog provodnika spoje sa polovima izvora napona, na primer jednosmerne struje kao što je baterija, taj izvor uspostavlja električno polje kroz provodnik. U trenutku spajanja kontakata, slobodni elektroni u provodniku će početi da se kreću ka pozitivnom kraju izvora pod uticajem električnog polja. Kada se telo čoveka nađe u električnom polju ono se ponaša kao provodnik, a elektroni u njemu počinju da se kreću usmereno pod uticajem polja. Električna struja u elektrolitima je tok naelektrisanih atoma (jona), koji mogu biti i pozitivno i negativno naelektrisani. Takav je slučaj prolaska struje kroz vodeni rastvor kuhinjske soli ili vode za piće koja prirodno sadrži u sebi rastvore različitih minerala, dok čista ili destilovana voda ne provodi struju jer ne sadrži u sebi jone. Organizam čoveka koji se najvećim delom sastoji od vode i velikog broja elektrolita, ponaša se pri prolasku struje kao vodeni rastvor kuhinjske soli.
Težina povrede naneta dejstvo električne struje ne zavisi samo od jačine struje (amperaže) nego i od napona struje (voltaže) i otpora struje pri prolasku kroz ljudsko telo. Ako odeven čovek ima suvu ruku i kožne đonove na cipelama, onda je otpor tela električnoj struji oko 50.000 oma. Nag čovek, koji se nalazi u vlažnim prostorijama i sa vlažnim rukama dođe u dodir sa strujom, pruža struji vrlo mali otpor, svega oko 350 oma. I pored toga što se radi o malom otporu u ovom slučaju i struja vrlo malog napona, od svega 70-80 volti, može delovati smrtonosno.
| 1 mA | Jedva primetna |
| 16 mA | Maksimalna struja koju prosečan čovek može osetiti i „otpustiti“ |
| 20 mA | Paraliza disajnih mišića |
| 100 mA | Komorske fibrilacije-prag |
| 2 Amps | Srčani zastoj i oštećenja unutrašnjih organa |
| 15/20 Amps | Uobičajeni osigurač ili prekidači |
Kada je struja veća od 16 mA „struja otpuštanja“ prolazi kroz podlakticu, ona podstiče nevoljne kontrakcije mišića pregibača i ekstenzora. Kada jači pregibači mišića dominiraju, žrtva strujnog udara možda neće biti u stanju da se oslobodi od kontakta sa električnom energijom i shvati kolika struja teče kroz njegov organizam. Ako struja od 20 mA prolazi kroz grudni koš duže vreme, može doći do smrti zbog paralize respiratornih mišića. Struja od 100 mA do 2 A, može izazvati ventrikularne fibrilacije koje su verovatno najčešći uzrok smrti kod električnog udara.[7]
Na mestu ulaza struje u telo i na mestu njenog izlaza iz tela nastaju povrede, slične povredama kod teških opekotina. Na tim mestima dolazi do nekroze tkiva (izumiranje tkiva) a javljaju se i veliki defekti kože i tkiva kupastog oblika. Pored opekotine struja deluje i elektrolitičkim efektima, (promena električnog potencijala u ćeliji).
Kroz telo struja ide u pravcu manjeg otpora, tako da pravac prolaska struje kroz telo nije pravolinijski. Struja ide u pavcu vlažnih površina tela, zato što joj vlažne površine daju manji otpor.
Sem lokalnih povreda od električne struje, postoje i opšti štetni uticaji delovanja struje. U momentu električnog udara nastupa odmah nesvest, koja često traje kratko vreme i za sobom ostavlja kraće ili duže pojave oduzetosti ili grčeva. Duže vreme ostaju i duševni poremećaji, kao što su strah, nesanica i jaka nervoza. Pri jačem delovanju struje dolazi do sitnih krvarenja u mozgu, sa stalnim štetnim posledicama od povrede mozga, pa i do momentalne smrti.
Električni udar skoro uvek odbaci čoveka od mesta na kome je stajao, tako da pored povreda od električne struje veoma često nastaju i mehaničke povrede od pada.
Ako povređeni preživi udar groma ili električne struje, izgledi za spasavanje života su povoljni.
Klinička slika uredi
Lokalne promene (opekotine) uredi
|
Za više informacija pogledajte članak Opekotina |
Električni tok koji teče po površini ili kroz telo može prouzrokovati električne opekotine (opekotine kože ili organa koje izaziva električni tok koji teče po površini ili kroz telo). Ove opekotine se ne razlikuju bitno od ostalih opekotina i karakterišu ih sledeći znaci:
- demarkacija, koja je jasna u odnosu na okolno zdravo tkivo,
- okruglasto-elipsasti oblik,
- znaci zapaljenja,
- odsustvo bola.
Opšti znaci uredi
Karakterišu se pre svega čestom pojavom šoka koji nastaje zbog:
- Srčanog zastoja
Koji nastaje kao posledica
- Električnih grčeva, (mišićna kontrakcija uzrokovana električnim tokom):
- Fibrilacije (grčenje mišića bez koordinacije)
- Fibrilacije srca (fibrilaciju jedne ili više srčanih komora)
- Fibrilacija srčanih komora (fibrilacija srca ograničena na komore, uzrokuje smetnje u cirkulaciji zbog nesinhronog grčenja srčanog mišića, nakon kojih vrlo brzo nastaje smrt.[4]
- Respiratornog zastoja (praćenog hipoksijom)
- Odsustvo pulsa
- Gubitak svesti
- Odsustvo srčanih tonova,
- Izražena hipotenzija
I pored izraženog pada, krvni pritisak je još merljiv.
- Smrt
Nastaje kao krajnji ishod šoka izazvanog električnim udarom.
Terapija uredi
- Reanimacija, mora biti uporna i duga (i do 2-3 časa)
- Monitoring vitalnih parametara,
- Sanacija opekotina,
- Rehabiltacija zadobijenih povreda
Udar groma uredi
Promene koje nastaju u telu kod udara groma razlikuju se od onih izazvanih tehničkom strujom. Povrede groma prati kretanje većeg dela energije po površini tela i kroz odeću a manji deo kroz telo pa zbog toga uglavnom dominira mehaničko-toplotni efekat. Povrede na koži su u obliku strelne rane, a opekotine koje prate ove povrede nastaju sekundarno kao posledica paljenja odeće ili predmeta u odeći.
Pri udaru groma pojave su iste kao i pri električnom udaru. Osoba se onesveti, a kada dođe k sebi, ne seća se šta se dogodilo. Zatim nastupaju grčevi mišića celog tela i buncanje, posle čega ostaju oduzeti neki delovi tela. Ako je udar groma bio jak, smrt nastupa od grčeva mišića za disanje. Uzrok ovome su pojave na mozgu usled sitnih krvarenja i oštećenja moždanih ćelija.
Primena uredi
Nakon saznanja o pozitivnom i negativnom učinku strujnog udara na organizam živih bića, čovek, te njegove osobine počinje da primenjuje za humene i nehumena potrebe kao:
- sredstvo za egzekuciju,
- mera zaštite u zatvorima i logorima,
- mera zaštite u stočarstvu,
- policijska metoda iznude priznanja,
- sredstvo u terorističkim aktivnostima, za mučenje i egzekuciju svojih žrtava,
- elektrokonvulziva terapija,[8]
- medicinska sredstvo sa toplotnim efekatom unutar tkiva — koji nastaje usled kretanja visokofrekventnih struja kao što je dijatermija u fizikalnoj medicini kod hroničnih upala mišića, vezivnog tkiva, zglobova i nerava.
- sredstvo za uklanjanje (spaljivanje) tumoroznih tkiva i drugih izraslina, operativne rezove i zaustavljanje krvarenje u toku hirurških zahvata (primenom elektro-skalpela) itd.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ↑ Boon 2012: str. 132
- ↑ N. N. Bhargava and D. C. Kulshreshtha (1983). Basic Electronics & Linear Circuits. Tata McGraw-Hill Education. str. 90. ISBN 978-0-07-451965-3.
- ↑ National Electric Light Association (1915). Electrical meterman's handbook. Trow Press. str. 81.
- ↑ 4,0 4,1 Antić R. Uvod u elektrokardiografsku dijagnostiku, Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika Beograd, Beograd, (1976). str. 153
- ↑ Folliot, Dominigue (1998). „Electricity: Physiological Effects”. Encyclopaedia of Occupational Health and Safety, Fourth Edition. Arhivirano iz originala na datum 28. 2. 2007. Pristupljeno 4. 9. 2006.
- ↑ 6,0 6,1 S.O. Ezennaya, F.O. Enemuoh, V.N. Agu An Overview Of Electrical Hazards And Safety Tips: On The Job/Office And Home Awareness Call International Journal of Scientific & Engineering Research Volume 8, Issue 5. 5. 2017. 466 ISSN 2229-5518 IJSER 2017
- ↑ Dalziel CF, Lee WR [1968]. Re-evaluation of Lethal Electric Currents. IEEE Trans. Ind. Gen. Appl. IGA-4:467-476.
- ↑ Effect of ECT, Pristupljeno 13. 12. 2009.(en)
Literatura uredi
- Boon, Elizabeth; Parr, Rebecca (2012). „20,000 Dayananda, Samarawickrama”. Oxford Handbook of Dental Nursing. Oxford University Press. str. 132. ISBN 978-0-19-162986-0.
- Ćosić P. V. Urgentna stanja u internoj medicini, Naučna knjiga Beograd, (1987). str. 227-229
- Grupa autora Uputstvo-podsetnik. Urgentna stanja u unternoj medicini, Katedra za urgentnu medicinu VMA Beograd, 2000.
