Strije
Strije predstavljaju linearne, crtaste atrofije kože. Češće se javljaju kod osoba ženskog pola. Oko 60-70% devojčica i 40-50% dečaka u pubertetu dobija strije, kao i 70-90% trudnica (lat. striae gravidarum) i to najčešće tokom šestog meseca trudnoće.[1]
| Strije | |
|---|---|
lat. | Striae |
 | |
| Strije na trbuhu | |
| Specijalnost | Dermatologija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | L90.6 |
| ICD-9 | 701.3 |
| DiseasesDB | 30027 |
| MedlinePlus | 003287 |
| eMedicine | derm/406 |
Etiologija uredi
Strije nastaju na mestima gde se koža najviše rasteže,najviše kod pretilih osoba prilikom prebrzog rastezanja kože ali pored rastezanja kao mehaničkog faktora značajno mesto u etiologiji imaju hormoni glukokortikoidi. Njihova koncentracija u krvi je povišena tokom puberteta i trudnoće ili u patološkim stanjima poput Kušingovog sindroma. Ovi hormoni blokiraju sintezu kolagena u fibroblastima i epidermalnu proliferaciju.[1]
Klinička slika uredi
Klinička slika se menja tokom vremena. U početku su to crveno-ljubičasti linearni areali atrofične kože širine nekoliko milimetara i različite dužine, paralelno raspoređeni i to simetrično. Vremenom postaju žućkasto-ljubičasti i na kraju sedefasti. Strije koje nastaju u pubertetu su obično u predelu nadlaktica, krsnoj (lumbosakralnoj) regiji i iznad kolena. Kod devojaka se mogu javiti i na dojkama. U trudnoći se najčešće javljaju na trbuhu, bedrima i dojkama. U endokrinim poremećajima mogu nastati na trbuhu, zadnjici i butinama.[1]
Lečenje i prevencija uredi
Efikasna terapija za potpuno uklanjanje strija ne postoji. Kreme sa pigmentima koje toniraju kožu čine strije manje uočljivim, ali ih ne otklanjaju. Zato je vrlo bitna prevencija.[1]
Reference uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Strije, dr Zorana Zlatanović”. Pristupljeno 22. 8. 2009.
