Stefan Berislavić
Stevan Berislavić (1510[1]—1536[2]) je bio srpski despot, sin Ivaniša Berislavića († 1514) i Jelene, rođene Jakšić. Jelena je bila udata za poslednjeg srpskog despota iz roda Brankovića, Jovana Brankovića i nasledila titulu jer nisu imali sinova.
| Stevan Berislavić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1510 |
| Datum smrti | 1536 |
| Period | 1520—1526 (1536). |
| Poreklo | |
| Dinastija | Berislavići |
| Otac | Ivaniš Berislavić |
| Majka | Jelena Jakšić |
| Porodica | |
| Supružnik | Katarina Baćani |
Kad mu je umro otac, Stevan je imao manje od deset godina, tako da mu je titula despota priznata tek 1520. Nakon turskog osvajanja Beograda i njihovog haranja po Sremu 1521, krajem te ili početkom 1522. Stefan je bio kratko u opustošenom Kupiniku, da bi zatim otišao u očev Brod.
Posle poraza Ugara na Mohaču 1526, Stefan je imao izvesnih uspeha u Sremu nakon povlačenja glavne turske vojske. Nakon pogibije kralja Ludviga II u Ugarskoj su postojale dve struje: jednu je predvodio kralj Ferdinand Habzburški a drugu, "patriotsku", erdeljski vojvoda Ivan Zapolja. Ferdinand je 1527. pridobio Stevana: ozvaničio mu je Vukovar i Borovo, te Mitrovicu i Radince ako ih osvoji od Turaka[2]. Zapolja će zbog ovoga imenovati Radiča Božića za despota (umro već sledeće godine). Berislavić i drugi pro-Ferdinandovi velikaši na granici će se naći pod velikim pritiskom i Zapolje i njegovih turskih saveznika. Tako Ugarska komora javlja iz Budima 10. marta 1529. Ferdinandu, između ostalog,: "Despot (srbski) jadikuje u svome pismu, da mora sa svojima od gladi umrijeti; poznato je. da tako njega kao i njegove Turci i Ivanovci (Zapoljevci) salijetaju, neka se odmetnu."[3]. Berislavić u to vreme napušta Bač i Feleđhaz, koji odmah zauzimaju Turci, zbog čega kralj Ferdinand 22. marta izdaje naredbu za hapšenje njega i njegove majke[2].
Ali već sledećeg leta, u vreme prvog Sulejmanovog pohoda na Beč, Stevan beži iz zatvora i pridružuje se sultanu, koji mu vraća posede[2]. U kasnijem periodu sarađuje sa Turcima u haranju Slavonijom, ali povremeno pokušava i da se približi Ferdinandu. Iz neutvrđenog razloga bosanski sandžak Husrev-beg je krenuo na njega i ubio ga 1536[2], nakon čega je sa beogradskim sandžakom osvojio požešku županiju. Stefan Berislavić je bio oženjen Katarinom Baćani (umrla posle 1542), ćerkom Baltazara Baćanija (1452-1520), Bana Jajačke Banovine (1494 i 1502). Posle smrti svog muža, bivša despotica Srbije se u pismu iz Stonog Beograda, datiranom 1 mart 1542, obraća svom bratu Ferencu Baćaniju (1497-1566), nekadašnjem Banu Hrvatske (1525-1527), obaveštavajući ga da je Murat-beg Tardić već osvojio Orahovicu i da se boji da će i ona uskoro pasti u ruke Osmanlija.[4]
U Ugarskoj će još Pavle Bakić nakratko nositi titulu despota (1537).
Reference
uredi- ↑ Međutim, Ćorović kaže o despotici Jeleni: "Ona je vladala u ime svog maloletnog sina Stevana, kome je na dan očeve smrti moglo biti deset godina" (Srpska despotovina u Sremu, rastko.rs)
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Vladimir Ćorović, Srbi pod tuđom vlašću, rastko.rs
- ↑ Klaić, 87
- ↑ https://d-nb.info/366893718/04
- Vjekoslav Klaić, Svezak treći: dio prvi..... Prva knjiga: Doba kraljeva Ferdinanda I., Maksimilijana i Rudolfa (1527-1608) (archive.org)