Стајићево
Стајићево је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1941 становника.
| Стајићево | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Средњобанатски |
| Град | Зрењанин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1941
|
| Густина становништва | 97 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°17′23″N 20°27′14″E / 45.289666°N 20.454°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 76 m |
| Површина | 20,6 km² |
  Стајићево Стајићево (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23204 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 17′ 23" СГШ, 20° 27′ 14" ИГД
Историја uredi
Стајићево се налази на лесној тераси између Потиске алувијалне равни на западу и Тамишког платоа на истоку, на 12 км магистралног пута Зрењанин- Београд уз леву обалу Бегеја.
Аграрна реформа (1918—1941) имала је за циљ да се изменити власничка структура земљишта и испуни обећање Краља Петра Карађорђевића дато добровољцима на Крфу, да ће их све наградити одређеном површином обрадиве земље.[1] Одузета земља од властеле у В. Бечкеречкој жупанији дељена је српским добровољцима из Босне, Лике, Далмације, Србије, Војводине и других крајева. Српски живаљ из ових крајева, бивши кметови, слуге и беземљаши могли су добити одређену површину земље у закуп. Њихова несрећа била је у томе што нису имали новца да плате закупнину нити су имали основна средства за рад у пољопривреди.
Видевши како му се парохијани, иначе вредни људи, муче и тешко живе, парох елемирски Сава Стајић је покренуо необичну акцију да се изврши колонизација српске сиротиње из села В. Бечкеречке жупаније на рудинама Раравац, Горња и Доња Петра и Павлово које је било у поседу Алтруистичке банке из Беча. Рођени Бечкеречан где је и матурирао гимназију, Сава Стајић је био врло уман и поштован међу великодостојницима новонастале државе. Завршивши Правне науке у Грацу апсолвирао је богословију у Сремским Карловцима. Био је члан Великог духовног суда Пећке патријаршије и епархијске конзисторије у В. Кикинди. Лични пријатељ је епископа Темишварског др. Георгија Летића и др. Душана Гргина, народног посланика В. Бечкеречке жупаније, а тадашњег начелника у министарству за аграрну реформу. Обојица су му дали благослов и одобрење да започне колонизацију српске сиротиње из Елемира, Арадца, Фаркаждина, Ечке, Тараша, Кумана, Ботоша и Орловата. Дана 1.10.920. године примивши своје колонистичке компетенције, колонисти су почели обраду ове земље. Сви колонисти су без изузетка добили 8 кј. и 1100 кв. хвати квалитетне оранице. Број колониста се до 1922. г. попео на 231. породицу. Исте године извршена је експропријација земљишта за изградњу насеља.
- Село
Село је пројектовано и изграђено квадратног облика односно 1x1 км, са пет улица правца исток-запад и једном попречном која дели село на половину правца север-југ. Све улице се секу под правим углом и измедју себе чине осам истоветних квартова а сваки кварт има 30 истоветних кућних плацева величине 100 x 26 метара. Додела плацева за изградњу кућа као и дозвола за почетак изградње извршена је 26.7.1922. године. Захваљујући повољним државним кредитима као и кредитима грађевинских предузећа и трговина у В. Бечкереку и Тителу, добро организованој Аграрној заједници као и спрези и међусобној помоћи, до 1925. г. изграђено је око 200 кућа у којима је живело око 1000 становника српске националности, православне вероисповести. Село је тада добило назив Стајићево, по своме оснивачу г-дину Сави Стајићу.
- Школа
Прва заједничка брига свих колониста била је изградња школе, која је започета већ 1923. г. Зграда од једне школске дворане и учитељског стана завршена је и освештана 5.10.1924. г. Школа је била четвороразредна и имала је 84 ученика. Десет година касније 1934. г. гради се нова школа са две учионице, школском двораном и зборницом за учитеље. У континуитету та школа је претрпела до данас велике доградње и адаптације. Почетком 1960. почиње изградња још две учионице па школске 1962/63. г. школа ради као осмогодишња. Изградњом 4 просторије за кабинетску наставу и терена за мале спортове 1990. г. као и 75 m² помоћних просторија у 2000. г. школа поприма данашњи изглед. Уз школу је изграђена зграда за предшколски узраст деце и котларница. Школу је 2000. г. похадјало 220 ученика и 30 предшколаца. Уз најбољу опремљеност кабинетских учила и изградњу сале за физичко васпитање, могла би се сврстати у ред савремених, конфорних школа.
- Црква
Друга заједничка брига колониста била је изградња православног храма. Прилозима мештана у новцу и раду, изградња цркве од набијене земље започета је 24.08.1926. г. Завршетак радова и освештавање храма обављено је 3.11.1926. г. Црква је посвећена успењу Пресветле Богородице (Велика Госпојина ), 28. августа што је уједно и Храмова и сеоска слава. Његово превосвештенство. др. Георгије Летић епископ темишварски долази по други пут на колонију 1.12.1934. г. и том приликом освештава ново изграђену школу и полаже камен темељац за нову цркву. Градња цркве у касновизантијском стилу била је права реткост у Банату и трајала је две године. Како се у Орловату у то време градила такође нова црква за коју је нов иконостас иградио наш познати сликар Урош Предић, стари иконостас који се налазио у старој цркви а који је рађен 1772. г. Орловаћани поклањају Стајићанској новој цркви. Црква је завршена и освећена на дан храмове и сеоске славе 28.08.1936. г. Својом духовношћу и топлином али и стилом и монументалношћу она је понос мештана која ни случајног пролазника не оставља равнодушним. У селу постоје назарени, адвентисти, католици али они сви не прелазе 1% од укупног броја становника.[2]
Демографија uredi
У насељу Стајићево живи 1599 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,6 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 627 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.925 | 96,29% | ||
| Мађари | 25 | 1,25% | ||
| Југословени | 15 | 0,75% | ||
| Хрвати | 6 | 0,30% | ||
| Румуни | 6 | 0,30% | ||
| Словаци | 5 | 0,25% | ||
| Македонци | 2 | 0,10% | ||
| Русини | 1 | 0,05% | ||
| Руси | 1 | 0,05% | ||
| Немци | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 4 | 0,20% | ||
| м | ж | |||
| ? | 4 | 5 | ||
| 80+ | 5 | 17 | ||
| 75-79 | 18 | 28 | ||
| 70-74 | 41 | 48 | ||
| 65-69 | 52 | 63 | ||
| 60-64 | 56 | 62 | ||
| 55-59 | 52 | 55 | ||
| 50-54 | 78 | 87 | ||
| 45-49 | 83 | 87 | ||
| 40-44 | 61 | 58 | ||
| 35-39 | 86 | 72 | ||
| 30-34 | 72 | 62 | ||
| 25-29 | 78 | 73 | ||
| 20-24 | 72 | 67 | ||
| 15-19 | 60 | 62 | ||
| 10-14 | 56 | 62 | ||
| 5-9 | 67 | 45 | ||
| 0-4 | 50 | 55 | ||
| просек | 37.6 | 40.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 818 | 214 | 542 | 39 | 23 | - |
| Женски | 846 | 139 | 539 | 148 | 19 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 450 | 117 | 10 | 1 | 147 | 6 | 44 | 34 | 12 | 33 |
| Женски | 248 | 65 | 5 | 1 | 60 | - | 2 | 56 | 6 | 3 |
| Оба | 698 | 182 | 15 | 2 | 207 | 6 | 46 | 90 | 18 | 36 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 5 | 18 | 7 | 6 | 5 | - | - | 5 | |
| Женски | 2 | 1 | 7 | 14 | 24 | 2 | - | - | - | |
| Оба | 2 | 6 | 25 | 21 | 30 | 7 | - | - | 5 |
Референце uredi
- ↑ Југославија, после Првог светског рата)., Приступљено 25. 4. 2013.
- ↑ Енциклопедија Баната „Банатера“ (2006)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
