Sporazum Nedića i Mihailovića 1944.

Sporazum predsednika kvislinške vlade u Srbiji Milana Nedića i četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića o zajedničkoj borbi protiv Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije je sklopljen avgusta 1944. godine, tokom bitke za Srbiju.

Na sastanku "nacionalnih snaga" avgusta 1944. godine u selu Ražani je postignut sporazum kojim se general Milan Nedić obavezao da četnicima liferuje odeću, obuću, oružje i ostalo, odnosno da Mihailovićeve jedinice dobiju sve što dobija i Srpska državna straža.

Na osnovu ovog sporazuma, Mihailoviću je isporučena veća količinu oružja, municije i opreme, iz nemačkih magacina, a 6. rujna je preuzeo zapovedništvo nad kvislinškim jedinicama Nedićeve vlade.

Pozadina

Usled pokušaja proboja NOVJ u Srbiju proleća 1944., došlo je do zbližavanja Nemaca, Mihailovića, Nedića i Ljotića. Herman Nojbaher je 11. aprila 1944. godine razgovarao sa komandantom Jugoistoka za Srbiju, generalom Hansom Gustavom Felberom. Kroz razgovor je provejavala misao da "nacionalne snage" treba što pre ujediniti. Nojbaher je pomenuo i sastanke svog agenta Šterkera sa Mihailovićevim komandantom Srbije, generalom Miroslavom Trifunovićem. Naveo je da Trifunović tvrdi da bi četnici mogli protiv komunista mobilisati 50.000 ljudi, ako bi ih Nemci naoružali. Istoga dana Nojbaher je razgovarao i sa Milanom Nedićem. O odnosu prema četnicima Draže Mihailovića je rečeno:

U jučerašnjem razgovoru ministar-predsednik Nedić je saopštio gospodinu poslaniku Nojbaheru o dosadašnjem toku njegovih 'pregovora' sa Dražom Mihailovićem sledeće:

1. Nedić je poručio D. M. da je nacionalno jedinstvo pred komunističkom opasnošću životna potreba svih Srba.
2. Pretpostavka za saradnju je da odredi D. M. potpuno obustave sve akcije ne samo protiv Nemaca već i protiv Nedićevih vlasti.
3. Najbolje bi bilo kad bi D. M. napustio zemlju, ali Nedić je saglasan da i dalje trpi njegov (Dražin) boravak u šumi, kao i brojno ograničenu gardu, za čije bi se izdržavanje sam Nedić brinuo.

4. Tajne pregovore, bez znanja nemačkih službenih mesta, on (Nedić) odbija. Svi njegovi predlozi bili bi dati pod uslovom da Nemci na njih pristanu.

– Izveštaj generala Felbera Komandi Vermahta od 12. aprila 1944.

Propaganda Nedićeve vlade je uskoro počela objavljivati vesti o okupljanju "nacionalnih snaga":

SKUPLJANJE NACIONALNIH SNAGA – Nacionalni četnici su se u velikom broju stavili pod nemačku komandu za borbu protiv Titovih bandi…Četnici se bore rame uz rame sa odredima srpskog dobrovoljačkog korpusa…Usled boljševičke opasnosti okupile su se na taj način sve nacionalne snage srpskog naroda za zajedničku borbu protiv glavnog neprijatelja – boljševizma.

– Časopis “Srpski narod”, 6. maj 1944. god.

Sklapanje sporazuma

Nemačka komanda javlja, da je Nedić ponudio, nakon upada komunista u Srbiju, u ime veoma ozbiljno ugoženog Srpstva, vojnu saradnju svih srpskih snaga. Nedić je naglasio, da on takođe službeno govori i u ime Mihailovića, koga je nedavno posetio. Od nemačkih vojnih vlasti zatražio je dozvolu, da odmah formira srpsku vojsku u snazi od 50 000 boraca, koja bi se regrutovala iz četničkih jedinica. Komanda Vermahta za Jugoistok, posle razgovora sa Herman Nojbaherom, rešila je da se izađe u susret Nedićevoj molbi.

– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 17. avgusta 1944.

Avgusta meseca 1944. godine Nedić je sazvao sastanak u Ražani kod Kosjerića, radi okupljanja "nacionalnih snaga" u borbi protiv komunizma. Sastanku su prisustvovali Milan Nedić, Dragoljub Mihailović, Luka Baletić, Mirko Lalatović, Nikola Kalabić, Dragoslav Račić, Dragomir Jovanović, Miodrag Damjanović i drugi.

Prema svedočenju Dragomira-Dragog Jovanovića, Nedić je otvarajući sastanak uglavnom rekao sledeće:

„Nastala su vrlo ozbiljna vremena. Komunisti opet počinju da pritiskuju sa svih strana. Nemci nemaju snaga i ne suprotstavljaju im se. Naše nacionalne snage redovno ne daju dovoljne rezultate. Ja sam došao da vam izložim da izvršimo efikasno ujedinjenje i spasavanje srpstva i Srbije od crvene nemani."

– Milan Nedić

Draža Mihailović je na to odgovorio:

„Potpuno sam saglasan sa vama samo glavni faktor nedostaje. A to je za sada oružje, oružje, municija i municija. To je ono što je nama danas najglavnije, ja ljudstva imam, ali mi to nedostaje, a boga mi i odeće. Šta vi možete u tom pogledu da mi pružite? Ja vam sa svoje strane mogu reći da 50.000 pušaka ne bi bilo dovoljno, s obzirom koliko ja imam ljudstva."

– Draža Mihailović

Jedan od prisutnih oficira na to je dobacio: „I više, i više!" Na to je Nedić ponovo uzeo reč i kazao: „Ja sam zbog toga i došao ovde što sam voljan, moja vlada i ja voljni smo da vam pomognemo." Nakon toga je Nedić u pet tačaka formulisao sporazum, koji je Draža Mihailović prihvatio.

• Vlada stavlja odmah na raspoloženje generalu Draži Mihailoviću za plate oficirima, podoficirima i ostalima 10 miliona dinara, s tim da prestane pljačkanje državnih pošta i ostalog.
• General Nedić, odnosno vlada, preuzimaju na sebe obavezu da kod Nemaca izdejstvuje odmah 30.000 pušaka, 3 miliona puščanih i mitraljeskih metaka, 500 puško-mitraljeza i 500 bacača granata.
• General Mihailović garantuje Nediću, a ovaj preuzima obavezu pred Nemcima, da se ovo oružje neće ni u kom slučaju upotrebiti protiv Nemaca.
• Nedić i vlada, voljni su, ukoliko okupator dozvoljava, da se i sve oružane formacije vlade radi koordiniranja akcije protiv komunista, stave pod komandu Draže Mihailovića.
• Vlada je voljna, ukoliko dobavi, da mu odmah stavi na raspoloženje i neodređeni broj uniformi i obuće!
  – Tačke sporazuma Nedića i Mihailovića od avgusta 1944.

Draža Mihailović je naročito insistirao da sastanak i sporazum ostanu u potpunoj tajnosti. Nedić je kasnije dogovor sa Mihailovićem ovako opisivao:

„Draža je tražio od mene da izložim opštu situaciju i razvoj budućih događaja, našto sam rekao da Nemci propadaju i da će se morati povući iz naše zemlje i pričao sam mu o opasnosti od komunista koji nadiru iz sviju strana i stoga je potrebno da se obrazuje srpski front od mojih i četničkih odreda da bi, ujedinjeni, brzo i efikasno spasili srpstvo i Srbiju od komunističkog upada. Draža je saslušao i prihvatio moje izlaganje. (...) Sporazumeli smo se da oružje i municiju izdejstvujemo preko Nemaca pošto će na tome raditi i Raković za koga je Draža rekao da je u Beogradu i da ga obavesti o tome da će Nemci dati oružje i municiju. Ja se sada ne sećam kolike su bile količine oružja i municije. Znam da se radilo o velikim količinama pušaka, puščanih metaka i mitraljeskih metaka, puškomitraljeza, bacača i granata, što mi je Draža dao sve ispisano na hartiji. U pogledu novca bilo je odlučeno da moja vlada izdaje podoficirima i oficirima Draže Mihailovića na ime prinadležnosti mesečno po 100.000.000 dinara. Dalje smo se sporazumeli da se sve oružane formacije vlade stave pod komandu Draže Mihailovića radi koordinacije u borbi protiv komunista. Draža Mihailović sa svoje strane garantuje da dobijeno oružje i municija neće biti upotrebljeni protiv Nemaca."

– Izjava Milana Nedića na posleratnom saslušanju

Nemačko mišljenje

Tokom jula i avgusta 1944. intenzivirani su kontakti između predstavnika nemačke komande Jugoistoka, predsednika vlade Nedića i Mihailovićevih predstavnika, o čemu nemački zapisnik kaže:

Politička usmerenost Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno se izmenila. Oni predlažu stvaranje jednog nacionalnog fronta koji bi obuhvatio Srpsku državnu stražu, Srpski dobrovoljački korpus, formacije Draže Mihailovića i sve nacionalne snage koje su protiv komunizma. Pokret Draže Mihailovića je spreman da u celosti ide u ovaj front. Glavni zadatak je opšta mobilizacija i stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji. Kada komunizam u Srbiji bude pobeđen, pokret Draže Mihailovića je spreman da se, po naređenju nemačkog vođstva, angažuje na Balkanu i svuda drugde.

– Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 11. avgusta 1944. o razgovorima sa predstavnicima Draže Mihailovića

Konjički kapetan knez Vrede (Rittmeister Fürst Wrede) je sumirao predloge predstavnika Draže Mihailovića na sledeći način:

1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom firera za jugoistočni prostor.

2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.

3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.

4. DM moli da sam ostane u ilegali.

5. Pripadnici DM-pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.

– Mihailovićeva ponuda Nemcima od 11. avgusta 1944.

Nemački vođa Adolf Hitler smatrao je Mihailovića prevrtljivim i dopuštao je samo taktičku saradnju sa četnicima.

Povodom Mihailovićevog predloga, 17. i 18. avgusta je održan sastanak na najvišem nivou u nemačkoj komandi Jugoistoka. Tu su još jednom sumirani Dražini predlozi:

a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.
b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.
c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista.
d) Draža Mihajlović moli, da ga se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa.
e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.
f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje, da bi se oslobodilo četnike, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika.
g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana s invazionim trupama.

h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.

Specijalni nemački izaslanik Hermann Neubacher je ocenio da obećanja Draže Mihajlovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je dokazao on "da je toliki antikomunista, da je usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora pred slogom s crvenom stranom". Ovi pregovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije od 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio Mihailović, a koju bi opremila nacistička Nemačka.

Hitler se složio da se samo delimično ispune kvislinške želje. Davanje odobrenja za formiranje srpske nacionalne armije od 50.000 boraca je kategorički odbio. Uprkos zalaganju nižih nivoa, nemački vrhovni vođa Hitler je 22. avgusta 1944. odbacio Mihailovićevu inicijativu, ocenjujući da će to oružje "jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca." On je odobrio samo taktičku saradnju sa četnicima. Pritom je dodao da na približavanje između Nedića i Mihailovića treba gledati kao nešto što je krajnje nepoželjno. "Nemačka mora da pokuša, da njih dvojicu što je moguće pre opet razdvoji". Povezano sa ovime, Firer je upozorio na opasnost velikosrpstva, "koji je jedini državotvorni elemenat, koji postoji na prostoru Jugoistoka Evrope i kao takvog ga treba vrednovati". Podsetio je da je Nemačka 1941 godine Jugoslaviji ponudila Solun. Posle puča od 27. marta 1941. treba se najoštrije boriti protiv svih velikosrpskih projekata, kazao je Hitler prilikom tog susreta. Kvislinški Srbi su posle ove Hitlerove odluke bili veoma razočarani, jer je nemačka pomoć u naoružanju bila veoma skromna.

Uprkos Hitlerovom mišljenju, Nojbaher je 30. avgusta i dalje tvrdio da Draža Mihajlović, poput Milana Nedića, verno služi nemačkim interesima, i da se "do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru". To isto smatra i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »Dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.

Ispunjenje sporazuma

Iako Adolf Hitler nije dozvolio saradnju sa Mihailovićem u punom obimu, ispunjene su neke tačke dogovora Mihailovića i Nedića. Ubrzo nakon sklapanja sporazuma sa Nedićem Mihailoviću je isporučena veća količinu oružja, municije i opreme, iz nemačkih magacina.

6. septembra 1944. Srpska državna straža je stavljena pod komandu generala Dragoljuba Mihailovića. U dogovoru sa generalom Miroslavom Trifunovićem, Mihailovićevim komandantom Srbije, jedinice Srpske državne straže (SDS) i Srpske granične straže (SGS) 6. oktobra 1944. okupile su se u Jagodini. Tu je od tih jedinica formiran Srpski udarni korpus (SUK) sa tri divizije. Za komandanta korpusa imenovan je divizijski general Stevan Steva Radovanović, za njegovog pomoćnika brigadni general Borivoje Jonić (komandant SDS) a za načelnika štaba major Danilo Dača Stojanović; za komandanta divizije imenovani su: Branimir Brana Živković (načelnik Operativnog odeljenja SDS), Dragutin Redić (komandant SDS Kraljevačke oblasti) i Ljudevit Pogačar (komandant SGS), svi pukovnici. SUK je tada brojao oko 6.800 ljudi.

Srpski udarni korpus se u sastavu Mihailovićeve vojske borio sa jedinicama NOVJ. Zajedno sa nemačkom vojskom i četnicima iz Srbije tokom novembra 1944. učestvuje u proboju Armijske grupe E kroz Sandžak i istočnu Bosnu. U istočnoj Bosni ove snage učestvovale su u decembarskoj ofanzivi Mihailovićevih snaga protiv NOVJ. Stalno se osipajući u borbama protiv NOVJ, SUK se nalazio u Sandžaku i istočnoj Bosni sa četničkim jedinicama sve do kraja decembra 1944. Nemci ih u januara 1945. prebacuju železnicom iz Bosne u Operativnu zonu Jadran, gde su raspoređeni po dobrovoljačkim ili četničkim jedinicama pod komandom Višeg SS i policijskog vođe jadranskog primorja Odila Globočnika.

Suđenje kolaboracionistima

Optuženi Dragoljub Mihailović na suđenju u Beogradu 1946.

Na posleratnom suđenju u Beogradu 1946. godine Draži Mihailoviću je, između ostalog, stavljena na teret saradnja sa kvislinškom upravom u Srbiji. Mihailović se branio kako je saradnja sa kvislinškom vladom išla slučajno, mimo njegove želje:

Optuženi Mihailović: Sa Nedićem je bio sastanak... je taj sastanak za mene došao neočekivano, nisam ga želeo ni u kom slučaju. To se desilo jedno posle podne kada sam se odlučio da dođem na taj sastanak, da jedanput vidim šta hoće. Bio sam tada u selu Skakavicama. Uveče je došlo do toga sastanka, za koji, ponavljam, nisam nikakve želje imao. Šta me je upravo navelo na to, sam ne znam.

Pretsednik: Ko je bio prisutan na tome sastanku?

Optuženi: Luka Baletić, Mirko Lalatović, a ovde se još pominju i Nikola Kalabić, Dragoslav Račić, Damjanović i Nedić.

Pretsednik: Kakav je bio tok tih pregovora i šta se imalo na tome sastanku da postigne između vas i Nedića?

Optuženi: Ništa. Da kažem svašta i ništa...

Pretsednik: Pa kakvi su onda zaključci?

Optuženi: Nikakvi. Nešto su trabunjali oni koji su doveli do toga sastanka.

Na insistiranje predsednika suda čemu taj sastanak sa Nedićem, Mihailović je na kraju izjavio da je na sastanak otišao "iz dosade":

Pretsednik: Kad na tom sastanku uopšte ništa nije postignuto, tako da je to bio jalov razgovor, zašto vam je bio potreban taj sastanak?

Optuženi: Uopšte je bio nepotreban. Verujem da je to bilo iz dosade, što me je moralo pritiskivati neko traženje, inače nikakvog razloga nije bilo.

U nastavku odbrane, optuženi Mihailović je nastojao da prikaže kako je čak i liferovanje oružja od strane Nemaca išlo gotovo mimo njegove volje:

Pretsednik: Da nastavimo s ovim vašim sastankom sa Milanom Nedićem avgusta 1944 god. Da li vam je Nedić obećao ili se obavezao da će preko Nemaca uspeti da vam se liferuje veća količina oružja?

Optuženi: Ja nisam tražio da se meni liferuje od Nemaca.

Pretsednik: A da li vam je on obećao?

Optuženi: Nisam tražio.

Pretsednik: A da li vam je obećao, Sud to pita, da li vam je Nedić obećao ili se obavezao?

Optuženi: Ja sam kazao da neću od njih.

Pretsednik: Jeste li hteli da primite od SDS.

Optuženi: Uvek. Zato sam kroz sve vreme i uzimao.

Pretsednik: Ko je snabdevao obućom, hranom i odećom SDS?

Optuženi: Sve su to snabdevali Nemci.

Uprkos ovakvoj odbrani, sudsko veće je u članu 3. presude utvrđeno da je Mihailović kriv:

Što je od samog početka svoje izdajničke delatnosti stupio u vezu sa Nedićem i drugim kvislinzima, otvorenim slugama okupatora, u cilju da održi okupaciju i objedini sve izdajničke snage protiv oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije;

– Presuda Dragoljubu Mihailoviću

Vidi još

• Nedićeva Srbija
• Propaganda Nedićeve vlade
• Saradnja četnika sa Nedićevom vladom
• Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu