Sloboda medija u Srbiji
Cenzura je u Srbiji zabranjena Ustavom. Pravo na slobodu izražavanja i informisanja putem medija je zagarantovano međunarodnim i domaćim propisima, s tim što se garancije sadržane u zakonima ne sprovode dosledno. Slučajevi cenzure i autocenzure ni danas nisu retkost u zemlji.
| Free | Partly Free | Not Free |
Srbija je, prema oceni organizacije Freedom House, "delimično slobodna" zemlja, a prema poslednjem Indeksu slobode medija, koji objavljuje organizacija Reporters without borders, zauzima 59 mesto od ukupno 180 zemalja, čime je napredovola za osam pozicija u odnosu na 2015.[1] Međutim, sudeći po mišljenju nekih stručnjaka, ovaj napredak je čisto statističke prirode, s obzirom da predstavlja posledicu pogoršanja situacije po pitanju medijskih sloboda u ostalim zemljama uključenim u Indeks pre nego konkretnog poboljšanja situacije u Srbiji.[2] Prema izveštaju Freedom House iz 2015, mediji i novinari u Srbiji su izloženi pritiscima političara i vlasnika pre svega u domenu uređivačke politike. Takođe, srpski mediji su u velikoj meri zavisni od oglašivača i vladinih subvencija, što ima za posledicu izloženost novinara i medijskih kuća ekonomskim pritiscima, kao što su neredovne plate, raskidanje ugovora, i slično.[3]
U okviru pregovora o članstvu sa Evropskom unijom, od Srbije se zahteva da uloži veće napore u cilju poboljšanja i garantovanja slobode izražavanja i štampe. Prema reči Kristijana Mira, izvršnog direktora Reportera bez granica, "kao zemlja kandidat Srbija mora ozbiljno shvatiti značaj nezavisnosti novinara i potrebu za slobodnim medijima.[4]
Zakonodavni okvir==
Srbija je član Evropske konvencije o ljudskim pravima i od Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima od Ujedinjene Nacije. Obe institucije štite slobodu izražavanja i informisanje.
Ustav Srbije garantuje slobodu izražavanja (uključujući i slobodu govora i štampe) i omogućava njegovog ograničenja što se tiče "zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije" - kao iu skladu sa standardima Europskom konvencijom o ljudskim pravima.
Ustav Srbije omogućava osnivanje media bez prethodnog odobrenja. Licence, potrebne za TV i radio stanicama, se dodeljuju od nezavisnog tela, Republička radiodifuzna agencija (RRA). Cenzura je zabranjena ustavom.[5]:23
Zakonodavni okvir na medije u Srbiji obuhvata zakon o javnom informisanju, zakon o radiodifuziji, zakon o slobodnom pristupu informacijama i od javnog značaja i zakon izborima poslanika (reguliše izborni pokrivenost).
Krivični zakonik i dalje predviđa novčane kazne za uvrede, i nakon ukidanja krivičnih kleveta odredbama[5]:23 u 2013. Krivični zakonik je dopunjen da obuhvati konkretnu referencu, u članku 138(3), do ugrožavanja "koji obavljaju poslove od lica javnog značaja u oblasti javnog informisanja u vezi sa njegovim/njenim dužnostima", koji zvanični izvori potvrdili da je trebalo da obuhvati novinare.[6]:33 Statistika o tužilaštvima u 2014. pokazuje da od 10 predmeta, od krivičnih dela evidentiranih u godini, odnosili su se na članak 138(3); od toga, 2 dovela do optužnice i jedan do osude .[6]:34
Novi zakoni o elektronskim medijima, javnim službama i pristup informacijama od javnog značaja, su u pripremi, u skladu sa Medijskom strategijom za 2011. godinu, ali još nisu usvojeni .[5]:23
Napade i pretnje na novinare uredi
Kako prenosi Srpska nezavisna asociacija novinara (NUNS), od januara do augusta 2014.godine, Srbija je doživela 28 slučajeva pretnje na novinare - od kojih 5 fizičkih napada i 3 smrtne pretnje. Odgovor vlade, u skladu sa Human Rights Watch, "je bio slab u najboljem slučaju, nemaran u najgorem.[6]:29
Novinari su osudili pretnje i napade, kao i nekažnjivost počinilaca. Novinari istraživači, koji rade na predmetima ratnih zločina i radikalnih verskih grupa, osuđuju vlast za umanjenje ozbiljnost pretnje sto novinari dobijaju preko interneta.
Prijavljenih slučajeva uključuju:
- Slavko Ćuruvija, ubijen je 1999. godine, zajedno sa još dvojicom novinara, Milana Pantić i Dada Vujasinović. Vlada Srbije počela je razmatranje 24. januara 2013 u nekoliko sumnjivih slučajeva koji uključuju navodne ubistava novinara, uključujući troje od njih . Četvorice bivših pripadnika službi bezbednosti su optuženi za ubistva novinara .[6]:33
- Vladimir Mitric, istraživački novinar, koji je pretrpeo pokušaj ubistva od stranog bivšeg policajca 2005. godine, kada je istraživao o trgovini drogom u dolini Drine i živi pod policijskom zaštitom jer, bez mogućnosti da nastavi svoj rad. Izvršilac, posle šest godina u sudu, dobio jednogodišnju kaznu, a zatim je dobio amnestiju .[6]:29
- Predrag Blagojevic, urednik od Južne vesti, koji je dobio smrtnu pretnju u martu 2013. nakon što izložen navodnoj korupciji u gradske toplane kompanije NIS " , i ponovo u martu 2014. godine od stranog vlasnika fudbalskog kluba (oba suđenja su još u toku) .[6]:30
- Dragan Marinkovic, novinar od Televizije Leškovac, zapretnjen na društvenim medijima nakon izlaganja propuste u spremnosti ambulantnim usluga[6]:31
- Davor Pasalic, tukli ga dva tri napadaca u jednoj noći jula 2014. godine. Napad je javno osudio i predstavnik OSCE-a za slobodu medija.[7] Policija je uspostavila posebnu istražnu ekipu na ovom slučaju .[6]:32
- ↑ 1 " RWP World Press Freedom Index 2016. 6 april 2016 Arhivirano 2017-03-14 na Wayback Machine-u
- ↑ 2 " Reporteri bez granica: Top-lista nadrealista, Cenzolovka: 6 april 2016
- ↑ 3 " Serbia, Freedom House 2015. 6 april 2016 Arhivirano 2019-09-27 na Wayback Machine-u
- ↑ 4 " B92 19 februar 2015
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Elda Brogi, Alina Dobreva, and Pier Luigi Parcu,"Freedom of Media in the Western Balkans", study for the European Parliament's Subcommittee on Human Rights, October 2014, EXPO/B/DROI/2013/16
- ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 Human Rights Watch, "A Difficult Profession. Media Freedom Under Attack in the Western Balkans". July 2015, 978-1-6231-32576
- ↑ OSCE press release, “OSCE media freedom representative condemns attack on editor in Serbia”, 3 July 2014.