Слатина (Неготин)
Za ostale upotrebe, v. Слатина (razvrstavanje).
Слатина је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 479 становника (према попису из 1991. било је 1009 становника).
| Слатина | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 479 |
| Положај | |
| Координате | 44°24′28″N 22°26′33″E / 44.407666°N 22.4425°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 91 m |
  Слатина Слатина (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 24′ 28" СГШ, 22° 26′ 33" ИГД
Демографија uredi
У насељу Слатина живи 426 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,7 година (52,0 код мушкараца и 55,1 код жена). У насељу има 186 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 319 | 66,59% | ||
| Власи | 143 | 29,85% | ||
| Румуни | 5 | 1,04% | ||
| Немци | 1 | 0,20% | ||
| непознато | 1 | 0,20% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 5 | ||
| 80+ | 12 | 24 | ||
| 75-79 | 27 | 33 | ||
| 70-74 | 30 | 34 | ||
| 65-69 | 16 | 34 | ||
| 60-64 | 17 | 13 | ||
| 55-59 | 9 | 14 | ||
| 50-54 | 10 | 14 | ||
| 45-49 | 11 | 11 | ||
| 40-44 | 16 | 8 | ||
| 35-39 | 10 | 14 | ||
| 30-34 | 9 | 7 | ||
| 25-29 | 17 | 12 | ||
| 20-24 | 2 | 8 | ||
| 15-19 | 8 | 11 | ||
| 10-14 | 9 | 9 | ||
| 5-9 | 8 | 5 | ||
| 0-4 | 5 | 6 | ||
| просек | 52.0 | 55.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 195 | 23 | 140 | 25 | 7 | - |
| Женски | 242 | 17 | 138 | 72 | 15 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 71 | 53 | - | - | 2 | 3 | - | 4 | - | 2 |
| Женски | 48 | 43 | - | - | - | - | 1 | 1 | - | 1 |
| Оба | 119 | 96 | - | - | 2 | 3 | 1 | 5 | - | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 4 | 2 | - | - | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | - | 1 | 1 | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | 4 | 3 | 1 | - | - | - | 1 |
Подаци из Историјског архива uredi
Šablon:Прерађивање Слатина је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 27 км северозападно од Неготина. Смештена је на просечно 60 метара надморске висине, на обалама Слатинске реке, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је од 44° 24’ 46”, источна географска дужина 22° 26’ 55”, а површина атара 1.909 хектара.
По предању спада у стара расељена, па касније обновљена насеља. Први пут се помиње у турским пописима (1530. и 1586. године) као насеље са 32 куће. Под називом Слафина (Златина) наводи се почетком 18. века (на Лангеровој карти), као и више пута након тога (1736 – 44 куће, 1846 – 135 кућа и 1866 – 135 кућа). Данашње насеље се дели на два „краја“ (Осоје и Присоје), као и на више група родбинских кућа. У периоду између два светска рата у њему су живеле следеће фамилије: Мијешти (слава Петковица), Гигињешти, Гуџицешти, Мартинешти и Њенулешти (слава св. Павле), Каланешти и Фусуљешти (славе св. Никола и Петковица), Опрешти (слава св. Ђорђе), Дуцешти, Бораганешти или Куткурићешти (слава Велика Госпојина), Добрешти (слава Петковица), Пауљешти (слава св. Арханђео), Јенешти и Маринкешти (слава св. Никола), Грбицешти (слава св. Алимпије), Маркулешти (слава св. Арханђео), Петрашкоњи (слава Петковица), Јапурешти (слава Петковица), Пиндичешти (славе Петковица и св. Арханђео), Думитрашевићи или Радуловићи (слава св. Никола), Пређешти (слава св. Павле), Фурулешти (слава св. Павле), Несторешти (слава св. Никола), Брндушани (слава Петковица), Цинцари или Ђорђевићи (слава св. Никола), Јовановићи (слава св. Никола) и Јанковићи (слава Петковица).
Заветина у насељу је четвртак после Ускрса. Православни храм у насељу посвећен Светом оцу Николају (чији дан је и црквена слава) изграђен је 1992. године. У Слатини је постојала и стара црква која се зиме 1953. године (од временских непогода) срушила.
Становништво Слатине је православно а национално се изјашњава као српско. Само насеље је антропогеографским и етнолошким испитивањима сврстано у влашка насеља. Године 1921. насеље имало је 189 кућа и 968 становника, 1948. године 242 кућа и 1.136 становника, а 2002. године 278 кућа и 476 становника. Године 2007. у иностранству је из овог насеља радило 379 становника (Аустрија, Шведска, Француска, Немачка, Швајцарска, Данска).
Основна школа у насељу је почела са радом 1895. године, док је школска зграда направљена 1928. године. Школске 2006/2007. године школу је похађало 9 ученика. Земљорадничка задруга у Слатини је основана 1898. године (обновљена 1945. године као Земљорадничко набавно-продајна задруга). Године 1963. припојена је Земљорадничкој задрузи у Михајловцу. Сељачка радна задруга „Нови Живот“ је у Слатини радила од 1949. до 1954. године (престала је са радом одлуком скупштине задругара). Дом културе насеље Слатина добија 1950, електричну расвету 1962, а асфалтни пут, локални водовод и телефонске везе са светом 1985. године.
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
