Скобаљ (Смедерево)
За остале употребе, погледајте Скобаљ (разврставање).
Скобаљ је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1614 становника (према попису из 2002. било је 1880 становника).
| Скобаљ | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1614 |
| Положај | |
| Координате | 44°33′19″N 21°01′32″E / 44.555166°N 21.025666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 80 m |
  Скобаљ Скобаљ (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11322 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 33′ 19" СГШ, 21° 01′ 32" ИГД
Историја uredi
Скобаљ се налази јужно од Смедерева. Скобаљ је старије насеље, и изгледа да је постао пред крај турске владавине. Помиње се у арачким списковима и имало је 1818. године 44, а 1822. 50 кућа. Године 1846. село је имало 92 куће, а по попису из 1921. г. у селу је било 311 кућа са 1666 становника. Предак Вигњаша (Стојановића, Јовшића) дошао је из Црне Горе најпре у село Селевац. Како у Селевцу није било места, пређе у Скобаљ, где му спахија дозволи да се настани. Доцније се од Вигњаша одвоје једни оду у Осипаоницу. Старе породице су породице и Васићи, старином са Косова, Бркићи (које зову Мађарима) старином „од Сегедина“, Видачка фамилија (Пантићи, Живојиновићи, Милојевићи) који су неко време становали између Вранова и Мале Крсне, и отуда прешли у Скобаљ, Ћертићи који су дошли из Азање и Ивановићи. Ово су најстарије породице. Веле да су селу дали име по риби скобаљ, које је било много у Језави.
Године 1883. године подигнута је данашња црква, а школа у селу постоји од 1862. г. Данашња школа подигнута је 1904. г. Станиша Адамовић је основао читаоницу, а 1926.г. основано ловачко удружење. (подаци крајем 1925. године).[1] [2] Дом културе у Скобаљу носи назив по Станиши Адамовићу.
Демографија uredi
У насељу Скобаљ живи 1334 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,2 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 570 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.839 | 97,81% | ||
| Румуни | 7 | 0,37% | ||
| Власи | 6 | 0,31% | ||
| Роми | 5 | 0,26% | ||
| Руси | 3 | 0,15% | ||
| Македонци | 2 | 0,10% | ||
| Југословени | 2 | 0,10% | ||
| Црногорци | 1 | 0,05% | ||
| Хрвати | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 11 | 0,58% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 3 | ||
| 80+ | 20 | 31 | ||
| 75-79 | 30 | 58 | ||
| 70-74 | 61 | 68 | ||
| 65-69 | 65 | 76 | ||
| 60-64 | 39 | 47 | ||
| 55-59 | 42 | 43 | ||
| 50-54 | 95 | 69 | ||
| 45-49 | 90 | 75 | ||
| 40-44 | 57 | 61 | ||
| 35-39 | 49 | 53 | ||
| 30-34 | 38 | 48 | ||
| 25-29 | 58 | 44 | ||
| 20-24 | 76 | 61 | ||
| 15-19 | 65 | 67 | ||
| 10-14 | 55 | 46 | ||
| 5-9 | 44 | 47 | ||
| 0-4 | 49 | 49 | ||
| просек | 40.7 | 43.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 786 | 246 | 461 | 42 | 36 | 1 |
| Женски | 804 | 141 | 469 | 157 | 32 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 435 | 126 | - | - | 142 | 1 | 54 | 25 | 2 | 14 |
| Женски | 224 | 109 | - | - | 31 | - | 2 | 27 | 3 | 1 |
| Оба | 659 | 235 | - | - | 173 | 1 | 56 | 52 | 5 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 18 | 4 | 12 | 10 | 2 | - | - | 25 | |
| Женски | 2 | 6 | 1 | 18 | 11 | 1 | 1 | - | 11 | |
| Оба | 2 | 24 | 5 | 30 | 21 | 3 | 1 | - | 36 |
Знамените личности uredi
- Дафина Милановић, банкарка, оснивач Дафимент банке.
Референце uredi
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летопописа“ општине Скобаља, Бр.2202
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература uredi
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.
