Arapska vojska Sirije
الجيش العربي السوري

Zastava Vojske Sirije
Osnovana 1946.
Datum stanja 1971.
Glavni štab Damask
Vođstvo
Predsednik Bašar el Asad
Ministar odbrane Fad Jasim al-Frej
Načelnik Generalštaba Ali Abdulah Ajub[1][2]
Podaci o brojnom stanju
Vojno sposobni od 18
Broj raspoloživih
za vojnu službu
, godina 15-49
Broj sposobnih
za vojnu službu
, godina 15-49
Broj godišnje stasalih
za vojnu službu
Aktivni sastav 220,000[3]
Rezervni sastav 280,000[3]
Vojni troškovi
Vojni budžet 1,8 milijardi $[3][4]
Procenat BDP 3,5 %[3][4]
Vojna industrija
Strani snabdevači  Rusija
 Belorusija
 Iran
 Kina
 Severna Koreja
 Kuba
 Pakistan [5]
Syrian soldier with a machine gun.JPEG
Sirijski vojnik na vojnim vežbama tokom Zalivskog rata

Arapska vojska Sirije je glavna oružana sila Sirijske Arapske Republike.

Vrhovni glavnokomandujući vojske Sirije je predsednik Sirije Bašar el Asad.

Sadržaj/Садржај

IstorijaUredi / Уреди

Začeci sisrijske vojske sežu do 1919. godine, ada su Francuzi formirali Specijalne trupe Levanta kao deo vojske Levanta. Ove trupe korišćene su prvenstveno kao pomoćne snage francuskim snagama, a svi njihovi viši oficiri bili su etnički Francuzi.

Nakos sticanja nezavisnosti Sirije 1946. godine, sirijska vojska je formirana iz sirijskih trupa vojske Levanta. Prvi vojni konflikt u kojem je sirijska vojska uzela učešća bio je Arapsko-izraelski rat 1948. godine. Do ovog rata, sirijska vojske se sastojala od dve brigade, dva pešadijska bataljona i jednog oklopnog bataljona,[6] sve ukupno 12 000 vojnika.[7]

Između 1948. i 1967. godine, serija vojnih udara u zemlji naštetila je stabilnosti vlade i profesionalizmu unutar vojske. Do 1967, vojska se sastojala od oko 70.000 pripadnika vojnog osoblja, oko 550 tenkova i jurišnih pušaka i ostalo, te 16 brigada (dvanaest pešadijskih, dve oklopne i dve mehanizovane).[8]

Tokom Šestodnevnog rata 1967. godine, Izrael je izvršio efikasan napad na Golansku visoravan, probivši sirijske odbrambene pozicije.[9] Tih je godina sirijska vojska pomagala akcije Palestinske oslobodilačke organizacije.[10]

Posle 1970. godine, sirijska vojska učestvovala je u sledećim konfliktima:

Građanski rat u SirijiUredi / Уреди

Nakon izbijanja nemira i oružanog ustanka od 2011. godine, sirijska vojska se angažuje u suzbijanju oružane pobune protiv zvanične vlade. Tokom sukoba, neki vojnici i oficiri, koji su odbijali da napadaju civile, dezertirali su iz vojske. Prema raziličitim procenama, broj dezertera varira od 1000[12] do 10000.[13] Deo dezertera učestvovao je u organizovanju ili se pridružio snagama tzv. Slobodne sirijske armije.

IzvoriUredi / Уреди

  1. Syrian army reasserts control over rebel areas - The Irish Times - Mon, Jul 23, 2012, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  2. الأسد يعيّن العماد علي أيوب رئيساً لأركان الجيش السوري - Arabic UPI.com - أخبار عربية، الأخبار العاجلة, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 International Institute for Strategic Studies, The Military Balance 2010, pp. 272-273.
  4. 4,0 4,1 "Military Strength of Syria". Global Fire Power. http://globalfirepower.com/country-military-strength-detail.asp?country_id=Syria. pristupljeno 21. 7. 2011.. 
  5. "SIPRI Arms Transfers Database". Stockholm International Peace Research Institute. http://armstrade.sipri.org/armstrade/page/values.php. pristupljeno 10. IX 2012.. 
  6. Morris, Benny (2008), 1948: A History of the First Arab-Israeli War, pp. 251. Yale University Press. ISBN 978-0-300-15112-1.
  7. Pollack 2002, str. 448.
  8. Pollack 2002, str. 459-460.
  9. Pollack 2002, str. 464.
  10. Pollack 2002, str. 476-478.
  11. An order of battle of the Syrian Army in October 1973 can be found in Colonel Trevor Dupuy, Elusive Victory - The Arab-Israeli Wars 1947-74, MacDonald and Jane's, London, 1978
  12. Free Syrian Army grows in influence - Features - Al Jazeera English, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  13. Over 10,000 soldiers have deserted Syria army, says high-ranking defector - Israel News | Haaretz Daily Newspaper, Pristupljeno 28. 3. 2013.

LiteraturaUredi / Уреди