Sintagma (lingvistika)
Sintagma (grč. σύνταγμα, prema syntássein od syn - zajedno i tássein - složiti)[1][2] je uređena grupa reči spojena u jednu pojmovnu celinu, koja obavlja neku funkciju u rečenici.[3] Može da se sastoji od imenica, prideva, priloga, neličnih glagolskih oblika i brojeva.[4]
Nezavisne i zavisne sintagme uredi
Odnos reči u sintagmi može biti nezavisan ili zavisan, pa se u skladu sa tim sintagme mogu podeliti na[3]:
- nezavisne
- zavisne ili odredbene
Na primer, u rečenici:
- Dragan i Marina su otišli na sunčanu plažu.
službu subjekta vrši sintagma Dragan i Marina, koju čine dve imenice, čiji je međusobni odnos u sintagmi nezavisan, a službu priloške odredbe za mesto vrši zavisna sintagma sastavljena od prideva i imenice, koji se međusobno nalaze u zavisnom odnosu, jer pridev ne može stajati bez imenice.
Zavisne sintagme uredi
Kod svih zavisnih sintagmi razlikuju se jedan glavni i jedan ili više zavisnih članova, gde vrsta reči glavnog člana određuje vrstu sintagme, pa se tako zavisne sintagme dele na[4]:
- imeničke
- pridevske
- priloške
- glagolske
- partitativne
- paukalne
Imenička sintagma uredi
Imenička sintagma je grupa reči koja obavlja neku funkciju u rečenici gde je glavni član imenica. Na primer:
- Zlatna jabuka
je grupa reči koja obavlja funkciju imenskog predikata, gde je imenica „jabuka“ glavni član sintagme.
Pridevska sintagma uredi
Kod pridevske sintagme glavni član je pridev. Na primer, u rečenici
- Devojka je veoma lepa.
grupa reči „veoma lepa“ obavlja funkciju imenskog predikata, koji se sastoji od priloške odredbe za meru (veoma), i prideva (lepa).
- Udarac mu je neverovatno jak.
Gde se pridevska sintagma sastoji od prideva „jak“ i priloške odredbe za način.
Priloška sintagma uredi
Priloška sintagma sadrži prilog u funkciji glavnog člana. Na primer:
- Osećam se veoma loše
priloška odredba za meru „veoma“ i prilog „loše“ predstavljaju prilošku sintagmu.
Glagolska sintagma uredi
Glagolska sintagma kao glavnog člana može da ima nelične glagolske oblike u sebi, a najčešći glagolski oblici su:
- glagol u obliku infinitiva (sanjati, ići, jesti) na primer:
- Najbolje je pažljivo prostudirati rivale.
gde se glagolska sintagma sastoji od priloga „pažljivo“, glagola „prostudirati“ i imenice „rivali“.
- glagolski prilog sadašnji (plačući, sanjajući)). Na primer:
- Rastužila se čitajući knjigu.
gde je „čitajući knjigu“ glagolska sintagma koja se sastoji od sadašnjeg glagolskog priloga i imenice.
- glagolski prilog prošli (došavši, pročitavši)
Partitivna sintagma uredi
Partitivne sintagme su grupe reči koje označavaju deo nečega, što je određeno količinom ili brojem. Ako je glavni član imenica, a zavisni član partitivna imenica onda je sintagma partitivna imenička[4]:
- parče (glavni član) torte (zavisni član)
- čaša (glavni član) soka (zavisni član)
- komad (glavni član) hleba (zavisni član)
Paukalna sintagma uredi
Paukalna (lat. paucus - mali broj) sintagma sadrži imenicu u paukalu uz koju stoje isključevo brojevi dva, tri, četiri i brojne reči dva, oba, obadva, odnosno mali broj reči[4] (dva čoveka, obadva sina, četiri čaše).
Služba reči u rečenici uredi
Sintagme u rečenici mogu da obavljaju ulogu gotovo svih rečeničnih članova. Prema službi u rečenici sintagme se dele na:[3]
- subjekatske, kada u rečenici obavljaju službu subjekta („Pametna Ana studira u Beogradu.“)
- objekatske, kada vrše funkciju:
- pravog objekta („Gledao je u sivkastoplavo nebo“)
- nepravog objekta („Najeli su se voća i napili vode“)
- atributske, kada stoje uz imenicu i bliže je određuju („Mirisalo je na dobar ručak“)
- priloške sintagme, koje vrše ulogu priloških odredbi za
- vreme („Obećao je da će doći u prvi sumrak.“)
- način („Stalno je govorio tihim glasom.“)
- mesto („Tiho je stajao u uglu zagušljive omanje prostorije.“)
- uzrok („Plakao je tiho zbog svoje zle sudbine.“)
- količinu („Nije imao dovoljno novaca za užinu.“)
- apozitiv („Prelepa devojka, visoka i zgodna, ušla je u našu ulicu, okupanu suncem.“)
Šire i uže sintagme uredi
S obzirom da uz glavnu sintagmu može da stoji više zavisnih članova, sintagme mogu biti šire, koje u sebi mogu da sadrže više užih sintagmi[3], tako da prema sastavu sintagme mogu biti šire i uže.
Primeri:
- Došla je prelepa devojka plavih očiju.
- šira sintagma je „prelepa devojka plavih očiju“
a uže sintagme su:
- prelepa devojka
- devojka plavih očiju
- plavih očiju
U rečenici:
- Dobio sam veoma zanimljivu knjigu.
Šira sintagma je „veoma zanimljiva knjiga“, dok bi uže sintagme bile: „veoma zanimljiva“, „zanimljiva knjiga“
Naporedni odnosi uredi
Reči i sintagme mogu stajati i u zavisnim i u naporednim odnosima. Naporedni odnosi među sintagmama mogu biti sastavni, rastavni i suprotni, dobijaju se upotrebom veznika:
- i, pa, te, ni, niti – sastavni odnos („Veoma užurbano i s velikom pažnjom pripremamo slano predjelo i slatko posluženje.“ )
- ili – rastavni odnos - („Oni su pili gazirane sokove ili domaći sok od maline.“)
- a, ali, no, nego, već – suprotni odnos („Želeli su da se istaknu, ali nisu imali dobre adute.“)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ↑ Veliki rečnik stranih reči i izraza, Ivan Klajn, Milan Šipka, Prometej, četvrto izdanje, Novi Sad (2008). ISBN 978-86-515-0311-8.
- ↑ Guido Gómez de Silva (January 1999). Diccionario internacional de literatura y gramática: con tablas de latinización para diversos sistemas de escritura. Fondo de Cultura Económica. str. 594-. ISBN 978-968-16-5741-3.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Srpski jezik - priručnik za osnovnu školu, Radojko Gačević, Milan Tasić, Beograd (2009). ISBN 978-86-7590-236-2.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Gramatika srpskog jezika, Miloš Milošević, drugo izdanje Novi Sad (2007). ISBN 978-86-489-0598-7.
Literatura uredi
- Guido Gómez de Silva (January 1999). Diccionario internacional de literatura y gramática: con tablas de latinización para diversos sistemas de escritura. Fondo de Cultura Económica. str. 594-. ISBN 978-968-16-5741-3.