Sin čovečji
Sin čovečiji ili dete čoveka (grčki: huios tou anthropou, koptski: shere emprome) je izvorno semitski jezički idiom nastao u drevnoj Mesopotamiji. Značenje izraza je široko, može se koristi za označavanje osobe, čovečanstva ili sebe.[1][2] U nekim spisima (na primer Knjiga Danila) može imati više apkaliptično značenje.[2]
Izraz se koristi kao religijski pojam u judaizmu i hrišćanstvu. Na grčki jezik je preveden kao ὁ υἱὸς τοὺ ἀνθρώπου.
Prevođenje uredi
Izraz se u Bibliji tradicionalno prevodi u muškom rodu, kao “sin čovečji”, ali se u novijim prevodima takođe prevodi kao "dete čoveka", "ljudsko dete".[2] Fraza doslovno znači “sin čovečanstva” ili “ljudsko biće”.[1] Kao oznaka za budućeg čoveka, može se prevoditi i polno neutralno kao izdanak čovečanstva ili “dete čovečanstva”.[1]
Hebrejska Biblija uredi
U hebrejskim zapisima to je onaj koji mora umreti (Psalmi i Knjiga o Jovu), ali koga će Bog osvetiti.[1] Izraz je u eshatološkom smislu upotrebljen u Knjizi Danilovoj, gde se tvrdi da će “sin čovečji” doći na zemlju da sudi ljudima prema njihovim delima.
Novi zavet uredi
Isus je veoma često upotrebljavao izraz "sin čovečji". On je ovim izrazom nekada označava sebe, nekad ljude uopšte, a nekada božansku figuru koja će doći da sudi, a čiji identitet nije sasvim jasan.[3]
Izvori uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
- ↑ 2,0 2,1 2,2 The Gnostic Bible (p. 64), by Willis Barnstone and Marvin W. Meyer, Shambala, Boston & London, 2003.
- ↑ Sanders, E. P. The historical figure of Jesus. Penguin, 1993. Chapter 15, Jesus' view of his role in God's plan.