Simpatički nervni sistem

Simpatički nervni sistem (SNS) je jedan od tri dela autonomnog nervnog sistema, zajedno sa enteričnim i parasimpatičkim sistemima. Njegova generalna uloga je da mobilizuje telesne resurse pod stresom; da indukuje borba-ili-bežanje respons. On je, međutim, konstantno aktivan na bazalnom nivou s ciljem održanja homeostaze.[1]

Simpatički nervni sistem
Simpatički nervni sistem se proteže od torakalne do lumbalna pršljenova i ima veze sa grudnim košom, i karlicom pleksusa
Latinski Pars sympathica divisionis autonomici systematis nervosi
MeSH Sympathetic+Nervous+System

Pregled

uredi

Zajedno sa dve druge komponente autonomnog nervnog sistema, simpatički nervni sistem doprinosi kontroli većine telesnih unutrašnjih organa. Na stres - kao u slučaju borba-ili-bežanje responsa - se može gledati kao neutralisanje parasimpatičkog sistema, koji generalno radi na održavanju tela u mirovanju. Činjenica je funkcije ova dva sistema nisu tako jednostavne, ali je to korisno pravilo.[1][2]

Postoje dve vrste neurona koji učestvuju u prenosu signala kroz simpatički sistem; pre- i post- ganglioni. Kraći preganglioni neuroni originiraju iz kičmene moždine (nivoi T1 - L2, specifično) i putuju u ganglion, često jednu od paravertebralnih ganglija, gde oni formiraju sinapse sa postganglionim neuronima. Odatle se dugački postganglioni neuroni šire kroz skoro celo telo.[3]

Povezano

uredi

Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 Brodal, Per (2004). "The Central Nervous System: Structure and Function" (3 izd.). Oxford University Press US. str. 369–396. ISBN 0-195-16560-8. 
  2. Sherwood, Lauralee (2008). "Human Physiology: From Cells to Systems" (7 izd.). Cengage Learning. str. 240. ISBN 0-495-39184-0. 
  3. Drake, Richard L.; Vogl, Wayne; Mitchell, Adam W.M., ur. (2005). "Gray's Anatomy for Students" (1 izd.). Elsevier. str. 76–84. ISBN 0-443-06612-4. 

Literatura

uredi