Somovi
Somovi (Siluridae) je porodica riba mekoperki koje imaju potpuno okoštao skelet (prave košljoribe). Pripadaju im najveće slatkovodne ribe u Evropi. Oko usta imaju dugačke, mesnate izraštaje slične brkovima mačke. Koža im je glatka i nezaštićena krljuštima, ali se zato u perajima nalaze oštre koštane žbice koje su dobro odbrambeno sredstvo.
| somovi | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Životinje |
| Koljeno: | hordati |
| Razred: | košljoribe |
| Infrarazred: | prave košljoribe |
| Red: | Siluriformes |
| Porodica: | Siluridae G. Cuvier, 1816 |
Žive u svim krajevima sveta uglavnom u slatkim vodama u veoma raznovrsnim staništima:
- u brzim planinskim potocima i rekama za čije se dno pričvršćuju ustima ili trbušnom pijavkom;
- muljevite, mirne vode sa malo kiseonika što rešavaju čestim izlaskom na površinu da bi progutali vazduh;
- šupljine stena, pećine u kojima vlada potpuni mrak pa su takve vrste sa zakržljalim očima, kožom bez pigmenata pa im je telo ili sablasno belo ili providno, tzv. stakleni somovi (Kryptopterus bicirrhis);
Somovi su uglavnom grabljivice mada se mogu sresti i drugi načini ishrane:
- ishrana organskim otpacima kao npr. kod koridorasa (Corydoras arcuatus) koji se gaji u akvarijumima kao čistač organskih otpadaka;
- parazitske vrste, koje se hrane sišući krv sa škrga drugih riba.
Briga o potomstvu karakteristična za somove je istovremeno veoma neobična za košljoribe. Razlog je što obrazuju manji broj jaja pa je onda neophodno da ih sačuvaju. Tome pribegavaju na razno-razne načine, od toga da mužjak čuva jaja u ustima, preko zajedničke brige oba roditelja pa do toga da ženka jaja i mlade nosi u kožnim prevojima na trbušnoj strani tela.
Značajne i neobične vrste uredi
- Som (Silurus glanis) dostiže dužinu od 4-5 m i težinu od 400 kg pa po tome predstavlja najveću ribu evropskih slatkih voda. Osim po veličini, ova vrsta je poznata i po dužini života jer može da dostigne starost od preko 100 godina. U četvrtoj godini života dostiže polnu zrelost. Ima tri para izraštaja oko usta (brkova) od kojih je jedan par na gornjoj vilici znatno duži od ostalih na donjoj. Mreste se u parovima i vode brigu o potomstvu. Som ili evropski som, kako se još naziva, naseljava tekuće i stajaće vode u centralnoj i istočnoj Evropi kao i zapadnoj i jugozapadnoj Aziji. Kod nas se najviše nalazi u velikim nizijskim rekama, a najviše u Dunavu. Za svoje stanište bira mekano, muljevito dno i vezuje se za njega tako da nikada ne odlazi daleko. Veoma je proždrljiva i grabežljiva riba.
- Patuljasti som ili američki somčić (Amiurus nebulosus) poreklom je iz Severne Amerike i, kao što mu ime kaže, znatno manjih dimenzija od svog rođaka, evropskog soma. Može da dostigne dužinu od 0,5 m i težinu od oko 0,5 kg.
- Električni som (Malopterurus electricus) živi u rekama Afrike. Dostiže dužinu od 0,5 m. U stanju je da proizvodi električni napon od 350 V pa tako može da predstavlja opasnost za čoveka.
- Izvrnuti som (Synodontis angelicus) koji dok je mlad pri plivanju ima normalan položaj tela, a kad poraste onda pliva na leđima.
Rodovi uredi
Literatura uredi
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Kalezić, M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
- Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
- Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.