Селевац

(Preusmjereno sa stranice Selevac)


Координате: 44° 29′ 26" СГШ, 20° 52′ 15" ИГД
Селевац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 3864 становника (према попису из 1991. било је 4618 становника).

Селевац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво (2011) 3864
Положај
Координате 44°29′26″N 20°52′15″E / 44.4905°N 20.870833°E / 44.4905; 20.870833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 174 m
Селевац na mapi Srbije
Селевац
Селевац
Селевац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 11407
Позивни број 026
Регистарска ознака SP

Историја uredi

Селевац лежи северозападно од Паланке. Селевац је старије насеље. Помиње се у првим десетинама 18.века, а за време аусриске владавине (1718-39.г.) помиње као насељено место под именом Selliwaz. Године 1846. Селевац је имао 249 кућа, а по попису из 1921.г. имао је, са свима засеоцима, 1090 кућа са 6616 становника. Прве куће су биле код Ладне Воде, где је била црква која је изгорела 1813.г. . Ово се место данас зове Старо Село и то је основа Селевца, одакле су се раселили на данашња места по селу и по засеоцима, којих има пет: Ћиће, Гај, Луњевац, Брдњак и Бачинац.

Најстарије породица Ишићи (Радишићи) чије су куће биле најпре код Ладне Воде. Код Ладне Воде биле су и куће предака данашњих Митроваца. Њихов чукундеда Стоша, са два брата, дошао је од Косова, одакле брзо је побегао од Турака. Митровци су данас распрострањена породица и имају више презимена. Славе Митров-дан, па се због тога зову именом Митровци.

Стара су породица и Јованци, такође велика породица са разним презименима. Јовањцима се зову по слави Св. Јовану. Старином су од Косова. Од Косова су и Ђурђевци, који данас имају разна презимена а по слави се зову општим именом Ђурђевци. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија uredi

У насељу Селевац живи 3192 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,7 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 1090 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 6275 [3]
1953. 6081
1961. 5773
1971. 5328
1981. 4992
1991. 4618 4307
2002. 4186 3864
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
3.776 97,72%
Роми
  
69 1,78%
Македонци
  
4 0,10%
Југословени
  
4 0,10%
Муслимани
  
3 0,07%
Мађари
  
2 0,05%
Украјинци
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
1 0,02%


Види још uredi

Знаменити Селевчани uredi

Референце uredi

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Коришћена Литература uredi

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе uredi