Селевац
Координате: 44° 29′ 26" СГШ, 20° 52′ 15" ИГД
Селевац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 3864 становника (према попису из 1991. било је 4618 становника).
Селевац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Општина | Смедеревска Паланка |
Становништво | |
Становништво (2011) | 3864 |
Положај | |
Координате | 44°29′26″N 20°52′15″E / 44.4905°N 20.870833°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 174 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 11407 |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | SP |
Историја uredi
Селевац лежи северозападно од Паланке. Селевац је старије насеље. Помиње се у првим десетинама 18.века, а за време аусриске владавине (1718-39.г.) помиње као насељено место под именом Selliwaz. Године 1846. Селевац је имао 249 кућа, а по попису из 1921.г. имао је, са свима засеоцима, 1090 кућа са 6616 становника. Прве куће су биле код Ладне Воде, где је била црква која је изгорела 1813.г. . Ово се место данас зове Старо Село и то је основа Селевца, одакле су се раселили на данашња места по селу и по засеоцима, којих има пет: Ћиће, Гај, Луњевац, Брдњак и Бачинац.
Најстарије породица Ишићи (Радишићи) чије су куће биле најпре код Ладне Воде. Код Ладне Воде биле су и куће предака данашњих Митроваца. Њихов чукундеда Стоша, са два брата, дошао је од Косова, одакле брзо је побегао од Турака. Митровци су данас распрострањена породица и имају више презимена. Славе Митров-дан, па се због тога зову именом Митровци.
Стара су породица и Јованци, такође велика породица са разним презименима. Јовањцима се зову по слави Св. Јовану. Старином су од Косова. Од Косова су и Ђурђевци, који данас имају разна презимена а по слави се зову општим именом Ђурђевци. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија uredi
У насељу Селевац живи 3192 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,7 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 1090 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 3.776 | 97,72% | ||
Роми | 69 | 1,78% | ||
Македонци | 4 | 0,10% | ||
Југословени | 4 | 0,10% | ||
Муслимани | 3 | 0,07% | ||
Мађари | 2 | 0,05% | ||
Украјинци | 1 | 0,02% | ||
Бошњаци | 1 | 0,02% | ||
непознато | 1 | 0,02% |
м | ж | |||
? | 11 | 13 | ||
80+ | 42 | 67 | ||
75-79 | 64 | 111 | ||
70-74 | 128 | 153 | ||
65-69 | 124 | 162 | ||
60-64 | 119 | 133 | ||
55-59 | 98 | 100 | ||
50-54 | 151 | 119 | ||
45-49 | 178 | 159 | ||
40-44 | 135 | 118 | ||
35-39 | 113 | 91 | ||
30-34 | 108 | 104 | ||
25-29 | 150 | 107 | ||
20-24 | 132 | 124 | ||
15-19 | 100 | 84 | ||
10-14 | 85 | 92 | ||
5-9 | 111 | 105 | ||
0-4 | 79 | 94 | ||
просек | 41.7 | 44.4 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1653 | 417 | 1056 | 118 | 59 | 3 |
Женски | 1645 | 203 | 1059 | 344 | 39 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 968 | 663 | - | - | 106 | 6 | 30 | 49 | 11 | 25 |
Женски | 608 | 476 | - | - | 17 | - | 1 | 30 | 2 | 6 |
Оба | 1576 | 1139 | - | - | 123 | 6 | 31 | 79 | 13 | 31 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 10 | 12 | 13 | 16 | 14 | - | - | 13 | |
Женски | 5 | 4 | 5 | 19 | 32 | 6 | - | - | 5 | |
Оба | 5 | 14 | 17 | 32 | 48 | 20 | - | - | 18 |
Види још uredi
Знаменити Селевчани uredi
Референце uredi
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература uredi
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.