Posekotina

(Preusmjereno sa Sekotina)
Sekotina
lat. Vulnus scissum
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Sekotine mehaničkim oružjem (povreda na desnom ramenu je sekotina mačem, a na levom sekirom) u delima starih majstota
ICD-10 T14.0-T14.1
ICD-9 872-893
Glavni članak: Rana

Sekotina, posekotina (lat. vulnus scissum, vulnus seccatum), je vrsta rane nastala dejstvom oštrice (sečiva) mehaničkog oruđa (nož, polomljeno staklo, delovi stabla itd), koja dovodi rastavljanja tkiva.[1] Zbog relativno male dubine rane, bržeg zarastanja i manja mogućnost infekcije sekotine su uglavnom manje opasne po zdravlje od ubodine.

Najozbiljnija posledicasekotine može biti odvajanje uda ili vrata, jako (masivno) krvarenje, aspiracija vazduha (vazdušna embolija) ili aspiracija krvi ako je posečen veći krvni sud (npr na vratu ili podlaktici kod ubistava ili samoubistava).

Mehanizam nastankaUredi

Sekotina nastaje dejstvom oštrice mehaničkog oruđa na površinu kože izazivajući rastavljanje tkiva. Osnovna karakteristika sekotine su:

  • Nesrazmera između velike dužine otvora i male dubine prostora rane.
  • Kod jednostavne sekotine, otvor je crtast ili čunast.
  • Ivice i strane sekotine su ravne i krvlju nepodlivene
  • Uglovi rane su oštri.
  • Prostor rane može i da zjapi i to najviše u centralnom delu, a manje prema uglovima, zbog retrakcije presečenog tkiva.

Zavisno od vrste i karakteristika sečiva i jačine sile njegovog dejstva, razlikuju se i promene na telu koje ono izaziva:

Jačina zamaha sečiva

Kod snažnijeg zamaha prostor rane je dublji, sa povredom dubljih tkiva, uključujući i kosti, posebno u predelu lobanje, čiji sadržaj može biti povređen. Kod snažnog zamaha rane su podložnije infekciji, a takve sekotine manje krvare, zbog jačeg gnječenja tkiva praćenog oslobađanjem veće količine tromboplastina.

Stanje sečiva

Tupo i neravno sečivo (sekira, motika, keser) dejstvuje oštricom i težinom, rane su obimnije i na prelazu su prema razderinama, ivice rane su nešto nagnječene i krvlju podlivene, sa povredom dubljih tkiva, uključujući i kosti, posebno u predelu lobanje, čiji sadržaj može biti povređen.

Klinasto sečivo, stvara na površini kože otvore rane koji zjape, a zavisno od intenziteta sile zavisi i njihova dubina.[2]

Poreklo sekotinaUredi

Prema poreklu sekotine se dela na:

Vrste sečiva i udaracaUredi

Teška oruđa

U teška oruđa koja mogu naneti sekotinu spadaju:

  • Sekira, satara, mačeta, srp, kosa
  • Ašov, lopata, motika.
Udarac

Udarac može izazvati sekotinu ako na površinu kože deluje:

  • Kao upravni pritisak
  • Kao kosi pritisak

Karakteristike posekotine [3]Uredi

  • Promene na telu kod posekotine nastaju dejstvom sile na uskom prostoru, te su ivice i strane rane obično glatke ravne i nenagnječene.
  • Ako se radi o tupom ili iskrzanom sečivu ivice rane mogu biti lako nagnječene.
  • Oblik otvora rane, zavisi od pravca delovanja sile. Ako sečivo deluje u pravcu pružanja elastičnih vlakana u koži i u pravcu pružanja mišićnih snopova i ako su oni zahvaćeni, ivice i strane će se međusobno dodirivati. Ako su elastična vlakna poprečno presečena otvor rane biće rastavljenih ivica.
  • Dubina rane, je na početku veća da bi na drugom kraju bila sve plića sa prelazom u crtastu ogrebotinu.
  • Uglovi otvora rane su zasečeni, sa nesrazmernim odnosom između dugačkog otvora rane i plitkog prostora.
  • Kako su sečiva najčešće zagađene sekotine može da prati i pojava infekcije, mada je ona ređa, a zarastanje rane je relativno brzo i praćeno je pravilnim ožiljkom.
  • Povrede krvnih sudova, sa obilnim krvarenjem su česte kod dubljih sekotina, posebno na delovima tela sa bogatom mrežom krvnih sudova (vrat, udovi itd).
  • Kod dubljih sekotina može doći do oštećenja ligamenata, kapsule zglobova i drugih vitalnih organa (oko, grkljan itd) što može imati za posledicu poremećaj funkcije pojedinih delova tela.[4]

Posebne vreste sekotinaUredi

 
Sampovređivanje(ovakav oblik sekotina sreće se kod psihijatrijski bolesnika i psihičkih labilnih osoba. Neka je vrsta apela za pomoć kod bolesnika ili u zatvorima, logorima itd., svesno inscenirana povreda, radi ostvarenja nekog cilja)
Glavni članak: Klanje (sekotina vrata)
Klanje (sekotina vrata)

Sekotina vrata (lat. vulnus scissum colli, vulnus seccatum colli), je samoubilačka, ubilačka ili zadesna sekotina vrata (vrsta rane) nastala dejstvom oštrice (sečiva) mehaničkog oruđa-oružja (nož, žilet, polomljeno staklo, itd), koja dovodi do rastavljanja tkiva vrata, i najčešće završava smrtnim ishodom. Klanja (sekotine vrata) imaju poseban sudsko-medicinski značaj, i po poreklu mogu biti;

Sekotine na ruci

Sekotine na ruci pružaju se počev od palca prema podlaktici ili duž prstiju. Prema načinu nastanka mogu biti:

  • samoubilačke,
  • u samoodbrni kod osoba napadnutih sečivom,
  • zadesne u toku rada oštrim predmetima ili pri padu.[6]
Sekotina sa dvajanjem delova tela

Sekotina nanesena teškim oruđem (sekira, satara, mačeta, lopata, motika) može imati duboke zjapeću rane sa presecanjem dubokih struktura, kostiju i mogućim potpunim odvajanjem delova tela.

TerapijaUredi

Glavni članak: Rana

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

  1. Sekotina U: Medicinski leksikon, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1987 JU ISBN 86-311-0017-H
  2. Sekotina U: A. Ćeremilac, Patologija mehaničkih povreda, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1973.
  3. Ćeramilac A. Opšta i specijalna patologija mehaničke traume. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1986.
  4. Pejaković S. Sudskomedicinska ekspertiza i lekarska greška pred društvom i sudom. Beograd: Naučna knjiga, 1991.
  5. Lukić M, Pejaković S. Sudska medicina. Beograd: Privredno-finansijski vodič, 1975.
  6. Milovanović M. Sudska medicina. Beograd - Zagreb: Medicinska knjiga, 1979.

Spoljašnje vezeUredi

  Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).