Wikipedija

Saski pjesnik

Saski pesnik (latinski: Poeta Saxo) konvencionalno je ime za srednjovekovnog latinskog pesnika koji je sastavio stihovane Anale o delima Karla Velikog (Annales de gestis Karoli Magni). Autor je verovatno bio saski monah u sv. Galenu ili u Corveyu i ovo je delo ispevao oko 890. godine.[1] Ovi su Anali jedna od prvih pesničkih obrada analističke građe i jedno od najstarijih istorijskih dela koje se bave Saksonijom. Delo se sastoji od 2.691 stiha u 5 knjiga, od kojih su prve četiri ispevane u heksametrima, a poslednja u elegijskim distisima.

Da je autor Anala bio Sas zaključuje se na temelju dva mesta u pesmi, gde o Sasima govori kao o "našem narodu" (st. 687 i 690).[2] Verovatno je počeo prikupljati usmena predanja o Karlu Velikom, koji je 883. pokorio Sase, ali je uskoro prešao na analističke tekstove, kao što su Anali franačkog kraljevstva (Annales regni Francorum), i na biografska dela, kao što je Einhardov Život Karla Velikog (Vita Karoli Magni);[3] svoje je delo sastavio između 888. i 891, tokom vladavine Arnulfa Karantanskog, kome se u pesmi i obraća. Saski je pesnik poznavao antičku književnost i posedovao retoričko obrazovanje. U Analima se nalaze indicije da su mu bili dostupne i neke danas izgubljene hronike, dok su, pak, njegove Anale potom kao izvor koristili istoričari. S druge strane, ovom se delu obično ne pripisuje velika književna vrednost, a kritičari primećuju da je njihov autor bio versifikator koji je prozne hronike jednostavno pretvorio u stihove bez previše svog originalnog doprinosa.

Međutim, autor "ide dalje od tradicionalnih i konvencionalnih ideja" u prikazu Karla Velikog kao značajnijeg vladara od rimskih careva, koji u raju stoji pored Konstantina Velikog i koji je znamenit kao i David (ta je ideja došla od Karlovog dvorskog nadimka).[4] U poslednjoj knjizi, gde Saski pesnik opisuje narode tokom sudnjeg dana, svaki narod predvodi drugi apostol: Petar predvodi Jevreje, Pavle predvodi inoverce, među kojima Andrija vodi Grke, Jovan Azijate, Matija Etioopljane, Toma Indijce, a Karlo Veliki Sase.[5] I sam Saski pesnik nalazi se među spašenim Sasima koji dolaze u Isusovo prisustvo; zbog toga i prelazi preko brutalnosti s kojom je Karlo zavladao njegovim narodom: s Karlom Velikim, naime, došlo je hrišćansko spasenje.

Među istorijskim događajima za koje Saski pesnik predstavlja jedini izvor nalaze se ceremonija pokoravanja danskog poglavice Halfdana Karlu Velikom 807. godine,[6] te postojanje germanskih pesama pisanih narodnim jezikom, uključujući i one u kojima se slave drevni germanski junaci. O ovome Saski pesnik kaže: "Kao što je dobro poznato, pučke pesme slave i have njegove dedove i pradedove, Pipina, Karla, Ludovika i Teodorika, i pevaju o Karlomanima i Lotarima" (Est quoque iam notum: vulgaria carmina magnis / Laudibus eius avos et proavos celebrant, / Pippinos, Carolos, Hludowicos et Theodricos / Et Carlomannos Hlothariosque canunt).[7] Pesnik spominje i evropske narode nad kojima Rimljani nikad nisu vladali, ali su sad podanici Karla Velikog.

Tezu da je autor Anala bio Agije od Corveya oborio je Karl Strecker, a potom i i H. F. Stiene. Rita Lejeune i Timothy Reuter smatraju Anale pretečom francuske epike i viteškog romana. Saski je pesnik verovatno poslužio kao izvor Widukindu od Corveya.[8]

Prvo kritičko izdanje Anala objavio je G. H. Pertz u Monumenta Germaniae Historica, II (Hanover, 1829), koje je zamenila nova verzija Paula von Winterfelda u Poetarum Latinorum Medii Aevi Tomus IV, i (Berlin, 1909). Delovi 1. i 2. knjige objavljeni su i Godman 1985 s engleskim prevodom.

Reference uredi

  1. ↑ Hosu 1977, str. 368
  2. ↑ Godman 1985, str. 344–345
  3. ↑ Za potpuni pregled izvora koja je koristio Saski pesnik, v. Bohn 1965.
  4. ↑ Godman 1985, str. 78
  5. ↑ Godman 1985, str. 344–345, st. 679–685
  6. ↑ Coupland 1998, str. 87
  7. ↑ Godman 1985, str. 342–343, st. 117–120
  8. ↑ Leyser 1879, str. 170

Literatura uredi

  • Bohn, J. (1865), Der Poeta Saxo in der historiographischen Tradition des 8.–10. Jahrhunderts, Frankfurt 
  • Coupland, Simon (1998). „From Poachers to Gamekeepers: Scandinavian Warlords and Carolingian Kings”. Early Medieval Europe 7 (1): 85–114. 
  • Godman, Peter (1985), Latin Poetry of the Carolingian Renaissance, University of Oklahoma Press 
  • Hosu, Stjepan (1977), „Srednjovjekovna latinska književnost”, Povijest svjetske književnosti, 2., Zagreb: Mladost, pp. 347–403 
  • Leyser, Karl (1979), Rule and Conflict in an Early Medieval Society: Ottonian Saxony, London: Edward Arnold 
  • Stella, Francesco (1995), La poesia carolingia, Firenze: Le Lettere, pp. 111–112, 332–335, 485–486 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Saski_pjesnik&oldid=41821207