Saobraćaj u Danskoj
Danska spada u severnije zemlje Evrope i prestavlja glavnu vezu srednje Evrope i Skandinavije. Takođe, Danska spada i u zemlje sa veoma dugom obalom naspram svoje veličine i predstavlja pravu pomorsku "raskrsnicu" evropskih pomorskih puteva u njenom severnom delu. Saobraćaj u Danskoj je veoma razvijen, pa su mnoge prirodne prepreke, poput rascepkanosti države na brojna ostrva, već savladane ili značajno umanjene.
Danska ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodeni saobraćaj. Najvažnije saobraćajno čvorište u državi je prestonica Kopenhagen.
Farska ostrva su posebna samoupravna jedinica u okviru Danske. Pogledati: Saobraćaj na Farskim ostrvima
Državno preduzeće nadležno za železnicu su "Danske državne železnice", ali postoje i manja preduzeća iz ove oblasti. Od njih privatna preduzeća imaju upravu nad 508 km železnice.
Ukupna dužina železničke mreže standardnog koloseka u Danskoj je 2.829 km (1998. godine), od čega je elektrifikovano je 600 km železnice. Sve pruge u Danskoj su standardne širine koloseka. Postojeće pruge dvostrukog koloseka duge su ukupno 760 km.
Važne železničke linije u Danskoj su:
- Eresundski tunel-most (granica sa Švedskom) - Kopenhagen - Most Velikog Pojasa - Odense - Most Malog Pojasa - Kolding - Obenro - granica sa Nemačkom, najvažnija železnička veza u državi
- Most Malog Pojasa - Vejle - Orhus - Olborg - Frederikshavn
- Kolding - Esbjerg
- Vejle - Holstebro
- Orhus - Holstebro
Kopenhagen poseduje sve vrste savremene gradske železnice: metro, tramvaj i prigradsku nadzemnu železnicu.
Železnička veza sa susednim zemljama:
Nemačka - da
Švedska - da, Eresundskim tunelom-mostom preko moreuza Kategata
Pogledati: Autoputevi u Danskoj
Ukupna dužina drumskih puteva u Danskoj je 71.437 km, sve sa čvrstom podlogom (1998. godine). Iste godine je dužina autoputeva u državi bila 1010 km, a širenje autoputne mreže je nastvaljeno i dalje. Značajno je istaći da ne mala dužina autoputeva obuhvata dužinu mostova, preko kojih autoputevi prelaze. Neki od njih su duži od 10 km. I putna mreža nižeg ranga je visokog standarda i veoma gusta.
Današnji državni autoputevi povezuju sve važnije gradove u državi i okruženju. Mnogi autoputevi prate linije glavnih železnica. Oni se uglavnom pružaju trasama Evropskih koridora.
Najvažniji Evropski koridori koji prolaze kroz Dansku su:
- Evropski autoput E20, Esbjerg - KOlding - Most Malog Pojasa - Odense - Most Velikog Pojasa - Roskilde - Kopenhagen - granica sa Švedskom (Eresundski tunel-most), ukupna dužina 315 km, savremeni autoput celom dužinom.
- Evropski autoput E39, Hirtshals - Hjoring - Olborg, ukupna dužina 50 km, magistralni put celom dužinom.
- Evropski autoput E45, Frederikshavn - Olborg - Orhus - Vejle - Kolding - Orenbro - granica sa Nemačkom, ukupna dužina 357 km, savremeni autoput celom dužinom.
- Evropski autoput E47, veza feribotom sa Nemačkom - Nikebing - Roskilde - Kopenhagen - Helsingor - veza feribotom sa Švedskom, savremeni autoput celom dužinom.
- Evropski autoput E55, veza feribotom sa Nemačkom - Falster - Nikebing - - Roskilde - Kopenhagen - Helsingor - veza feribotom sa Švedskom, savremeni autoput celom dužinom.
Danska je izrazita primorska zemlja, izlazi na dva svetski važna mora (Severno i Baltičko) i na veoma važne evropske moreuze, Kategat i Skagerak. Pored toga postoje brojni zalivi i manji moreuzi. Zbot toga zemlja igra važnu ulogu u pomorskom saobraćaju u Evropi i svetu i poseduje više velikih luka. Takođe, danska trgovačka flota je mnogo veća i značajnija od veličine same države. Nju čini 336 brodova (1999. g.).
Najvažnija luka je Kopenhagen, koji se nalazi se na mestu najuže veze Baltika sa Severnim morem, a preko puta značajnog švedskog grada Malmea. Važne danske luke na Baltiku su: Rene (Bornholm), Rodbi, Nikebing, Svenborg, a na Severnom moru su: Helsingor, Fredericija, Vejle, Orhus, Frederikshavn, Ringkebing, Esbjerg.
Dužina kopnenih plovnih puteva je 417 km i ona obuhvata reke i veštački obrazovane kanale. Iako je i ovaj vid vodenog prevoza razvijen, on nije toliko značajan kao pomorski. Naročito je važna mreža kanala u Kopenhagenu, koja je jedno od glavnih obeležja danske prestonice.
Gasovodi i naftovodi
urediNaftovod: Dužina tokova je 110 km.
Gasovod: Dužina tokova je 700 km.
Pogledati: Aerodromi u Danskoj
U Danskoj postoji mnogo aviokompanija, od kojih je najpoznatija Skandinejvijan erlajns sistem, koja je zajedničko aviopreduzeće Danske, Norveške i Švedske.
U državi postoji 118 zvanično upisanih aerodroma (1999. godine), ali je samo 28 aerodroma sa tvrdom podlogom. 18 aerodroma ima IATA kod (IATA Airport Code). Međunarodno značajni aerodromi su:
- Aerodrom "Kastrup" u Kopenhagenu - CPH
- Aerodrom "Bilund" u Bilundu - BLL
- Aerodrom "Tirstrup" u Orhusu - AAR
- Aerodrom "Nuresandbi" u Olborgu - AAL
- Aerodrom "Odense" u Odenseu - ODE
Najveći i najvažniji aerodrom u zemlji je Aerodrom "Kastrup" u Kopenhagenu. Promet putnika na njemu je mnogo veći od svih drugih aerodroma u Danskoj zajedno. Drugi po značaju je Aerodrom "Bilund", koji je jedan od najznačajnijih aerodroma za kargo-prevoz u Evropi, a i po broju putnika (najviše čarter letovi) stoji odmah posle aerodroma u Kopenhagenu.
Saobraćaj: Azerbejdžan • Albanija • Andora • Austrija • Belgija • Belorusija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Vatikan • Gruzija • Grčka • Danska • Estonija • Irska • Island • Italija • Jermenija • Kazahstan • Kipar • Letonija • Litvanija • Lihtenštajn • Luksemburg • Mađarska • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka • Norveška • Poljska • Portugalija • Makedonija • Rumunija • Rusija • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Turska • Ujedinjeno Kraljevstvo • Ukrajina • Finska • Francuska • Holandija • Hrvatska • Crna Gora • Češka • Švajcarska • Švedska • Španija - Evropska unija
Teritorije: Akrotiri i Dekelija • Grenland • Gernzi • Gibraltar • Jan Majen • Džersi • Olandska Ostrva • Ostrvo Man • Svalbard • Farska Ostrva