Sanirion
Sanirion (grč. Σαννυρίων) bio je atinski komediograf koji je stvarao prvenstveno u okviru stare atičke komedije, ali delom pripada i početnoj fazi srednje komedije. Bio je savremenik Diokla i Fililija.[1]
Sanirion se rugao dikciji Hegeloha, glumca u Euripidovom Orestu, koji je prikazan 408. pne. Hegeloh je, naime, napravio omašku dok je izgovarao stih 279. ove tragedije, koji glasi: Ἐκ κυμάτων γὰρ αὖθις αὖ γαλήν᾽ ὁρῶ ("nakon oluje opet mirno more vidim"), pa je umesto γαλήν᾽ ὁρῶ ("mirno more vidim") rekao γαλῆν ὁρῶ ("lasicu vidim") ne označavajući u izgovoru apokopu vokala.[2]
O Sanirionovom životu ne znamo ništa, osim da je bio izrazito mršav, zbog čega mu se Stratis rugao u Kinesiji i Tragačima za hladom, kao i Aristofan u danas izgubljenom komadu Gerytades, u kome komediograf Sanirion, tragički pesnik Melit i epičar Kinesija silaze u podzemni svet kao predstavnici svih živih pesnika; a oni su odabrani zato što su i sami senke pa im ta oblast neće biti strana. Zanimljivo je da se Sanirion po istom osnovu rugao Melitu u svom komadu Svrha (Τέλως). [3] Aristofanu je takođe uzvratio tako što mu je prebacio da je proveo život pišući za druge, čime je najverovatnije aludirao na to što su neke Aristofanove komedije na pozornicu izvedene pod imenom drugih osoba.
Suda navodi ove naslove Sanirionovih komedija:[4]
Suda navodi i Tragače za hladom (Ψυχασταί) pozivajući se na Ateneja, no to je zapravo Stratisova drama koju je autor leksikona pripisao Sanirionu nepažljivim čitanjem Ateneja, koji na tom mestu priča o tome kako je Sanirion ismevan u Stratisovim Tragačima.
Sačuvano je nekoliko stihova iz Svrhe, te pet stihova iz Danaje, u kojima ismeva spomenutu omašku glumca Hegeloha. Kod Ateneja je sačuvano nekoliko reči iz Ije. Danaja i Ija po tematici možda već pripadaju srednjoj atičkoj komediji, no vremenski ne mogu biti mnogo kasnije od 407. pne.[5]
Reference uredi
- ↑ Suda, s.v. Διοκλῆς.[mrtav link]
- ↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Hegelochus. Arhivirano 2008-05-12 na Wayback Machine-u
- ↑ Atenej, Deipnosophistae, XII, 75.
- ↑ Suda, s.v. Σαννυρίων.[mrtav link]
- ↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Sannyrion.