Самош
Самош је насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1004 становника.
Самош | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Покрајина | ![]() |
Управни округ | Јужнобанатски |
Општина | Ковачица |
Становништво | |
Становништво (2011) | ![]() |
Густина становништва | 22 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°12′08″N 20°46′12″E / 45.202333°N 20.77°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 89 m |
Површина | 57,3 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 26350 |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака | PA |
Координате: 45° 12′ 08" СГШ, 20° 46′ 12" ИГД
Историја Uredi
Самош је основан 1802-6. године од војног ерара и насељен је Србима и Румунима из Сечња и Чавоша. Припадао је добричкој компанији немачко-банатске регименте. У почетку је општина имала само малу богомољу у коју су смештене иконе донете из Сечња и Чавоша.
Овде се налази Српска православна црква Светог Николе у Самошу.
Године 1840. почела градња цркве, која је потпуно довршена тек 184. год. Исте године подигнута је школа. У Самошу било је 1843. год. 2152 становника православне вере са два пароха, а два учитеља поучавало је 220 ђака.
На дан 25. новембра 1898. год. Добио је железничку станицу на прузи Алибунар – Сечањ и Самош - Ковачица.[1]
- Популација кроз историју[2] .
Година | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. |
Становника | 2300 | 2485 | 2713 | 2648 | 2468 | 2486 |
Срба | ? | ? | ? | ? | ? | 2408 |
Румуна | ? | ? | ? | ? | ? | 2 |
Немаца | ? | ? | ? | ? | ? | 32 |
Мађара | - | ? | ? | ? | ? | 9 |
Словака | ? | ? | ? | ? | ? | 6 |
Словенаца | ? | ? | ? | ? | ? | 29 |
Демографија Uredi
У насељу Самош живи 1019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (42,5 код мушкараца и 47,5 код жена). У насељу има 475 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.119 | 89,73% | ||
Роми | 56 | 4,49% | ||
Словаци | 23 | 1,84% | ||
Југословени | 12 | 0,96% | ||
Мађари | 9 | 0,72% | ||
Хрвати | 6 | 0,48% | ||
Црногорци | 2 | 0,16% | ||
Македонци | 2 | 0,16% | ||
Руси | 1 | 0,08% | ||
Муслимани | 1 | 0,08% | ||
Бугари | 1 | 0,08% | ||
непознато | 1 | 0,08% |
м | ж | |||
? | 2 | 2 | ||
80+ | 8 | 27 | ||
75-79 | 29 | 40 | ||
70-74 | 52 | 64 | ||
65-69 | 52 | 63 | ||
60-64 | 37 | 52 | ||
55-59 | 24 | 32 | ||
50-54 | 39 | 40 | ||
45-49 | 51 | 33 | ||
40-44 | 42 | 42 | ||
35-39 | 43 | 46 | ||
30-34 | 40 | 29 | ||
25-29 | 30 | 24 | ||
20-24 | 31 | 21 | ||
15-19 | 44 | 25 | ||
10-14 | 39 | 47 | ||
5-9 | 33 | 29 | ||
0-4 | 21 | 14 | ||
просек | 42.5 | 47.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 524 | 168 | 305 | 38 | 13 | - |
Женски | 540 | 78 | 310 | 137 | 13 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 292 | 203 | - | - | 50 | - | 5 | 10 | 2 | 7 |
Женски | 171 | 119 | - | - | 12 | - | - | 15 | 3 | 1 |
Оба | 463 | 322 | - | - | 62 | - | 5 | 25 | 5 | 8 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 1 | 4 | 5 | 1 | 2 | - | - | 2 | |
Женски | 1 | 1 | 5 | 9 | 5 | - | - | - | - | |
Оба | 1 | 2 | 9 | 14 | 6 | 2 | - | - | 2 |
Референце Uredi
- ↑ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999:
- ↑ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9