Salvador Novo
Salvador Novo López (30. jul, 1904. – 13. januar, 1974.) bio je meksički pisac, pesnik, dramski pisac, prevodilac i televizijski voditelj i zvanični hroničar grada Meksika, u kome se rodio i gde je živeo. Kao istaknuti intelektualac uticao je na popularno viđenje meksičke politike, medija, umetnosti i meksičkog društva uopšte. Bio je član grupe Los Contemporáneos, koja je okupljala meksičke pisce, kao i Meksičke jezičke akademije.
Glavne karakteristike uredi
Novo je definisao mačizam i konzervativni katolicizam kao dominantne pojave u meksičkoj kulturi 20. veka i nije ulagao nikakve napore da prikrije svoju homoseksualnost.[1] Uprkos tome, bio je prihvaćen od strane meksičke vlade. Bio je član Meksičke jezičke akademije i imao je televizijsku emisiju o istoriji Meksika. Pred kraj života farbao je kosu u narandžasto, nosio je razmetljivo prstenje i šarena odela. Upoređivali su ga sa Oscarom Wildeom, ali za razliku od Wildea, Novo nikada nije izazvao skandal, niti je bio progonjen, već je bio prihvaćen i uvažavan u društvenim i političkim krugovima do kraja života.
Prema tradiciji, ulica u kojoj je živeo dobila je njegovo ime kada je postao zvanični hroničar grada Meksika, što je doživotno zvanje.
Opus uredi
- 1925 - XX Poemas
- 1933 - Nuevo amor
- 1933 - Espejo
- 1934 - Seamen Rhymes
- 1934 - Romance de Angelillo y Adela
- 1934 - Poemas proletarios
- 1934 - Never ever
- 1937 - Un poema
- 1938 - Poesías escogidas
- 1944 - Nuestra tierra
- 1945 - Florido laude
- 1945 - La estatua de sal
- 1955 - Dieciocho sonetos
- 1955 - Sátira, el libro ca...
- 1961 - Poesía
- 1962 - Breve historia de Coyoacán
- 1967 - Historia gastronómica de la Ciudad de México
- 1967 - Imagen de una ciudad
- 1968 - La Ciudad de México en 1867
- 1971 - Historia y leyenda de Coyoacán
Reference uredi
- ↑ Corona, Ignacio; Beth Ellen Jorgensen (2002). The Contemporary Mexican Chronicle: theoretical perspectives on the liminal genre. SUNY Press. ISBN 0791453537. Citirano prema tekstu na engleskoj Wikipediji.