Atomska orbitala
Atomska orbitala predstavlja deo prostora u atomu gde je najveća verovatnoća nalaženja elektrona.[1] Pritom, elektron se zamišlja kao oblak negativnog naelektrisanja različite gustine i na osnovu toga se može konstatovati njegovo prisustvo. Veličina ovog prostora zavisi od samog elektrona ali se on najčešće zadržava u blizini atomskog jezgra.[2]
Postoje s, p, d i f-orbitale. Svaki s- podnivo sadrži jednu s-orbitalu, svaki p-podnivo sadrži tri p- orbitale, d-podnivo sadrži pet d- orbitala, a svaki f-podnivo sadrži sedam f-orbitala. U svakoj orbitali staje po dva elektrona, tako da na osnovu atomskog broja lako možemo odrediti raspored elektrona po orbitalama. Na primer: Mg-magnezijum-redni broj mu je 12, što je jednako broju protona kao i elektrona (svaki atom je elektronegativan u osnovnom stanju). Dakle uređenost njegovih orbitala izgleda: [3][4]
Reference uredi
- ↑ Milton Orchin, Roger S. Macomber, Allan Pinhas, and R. Marshall Wilson (2005). Atomic Orbital Theory.
- ↑ Daintith, J. (2004). Oxford Dictionary of Chemistry. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860918-6.
- ↑ David Griffiths (1995). Introduction to Quantum Mechanics. Prentice Hall. str. 190-191. ISBN 978-0-13-124405-4.
- ↑ Ira Levine (2000). Quantum Chemistry (5 izd.). Prentice Hall. str. 144-145. ISBN 978-0-13-685512-5.
Literatura uredi
- Tipler Paul, Ralph Llewellyn (2003). Modern Physics (4 izd.). New York: W. H. Freeman and Company. ISBN 978-0-7167-4345-3.
- Scerri Eric (2007). The Periodic Table, Its Story and Its Significance. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530573-9.
- Levine Ira (2000). Quantum Chemistry. Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-685512-5.
- Griffiths David (2000). Introduction to Quantum Mechanics (2 izd.). Benjamin Cummings. ISBN 978-0131118928.
- Cohen Irwin, Thomas Bustard (1966). „Atomic Orbitals: Limitations and Variations”. J. Chem. Educ. 43 (4): 187. Bibcode 1966JChEd..43..187C. DOI:10.1021/ed043p187.
