Руски Крстур
Руски Крстур (русински: Руски Керестур) је село у општини Кула у Западнобачком округу у Војводини у Србији. По попису из 2011. године има 4585 становника, претежно припадника русинске националности. Руски Крстур је и културни центар ове националне мањине у Војводини. Према попису из 2002. године, село је имало 5213 становника.
| Руски Крстур | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Западнобачки |
| Општина | Кула |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  4585
|
| Густина становништва | 78 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°33′28″N 19°24′34″E / 45.557666°N 19.4095°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 84 m |
| Површина | 58,6 km² |
  Руски Крстур Руски Крстур (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25233 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
Координате: 45° 33′ 28" СГШ, 19° 24′ 34" ИГД
Географски положај uredi
Село се налази на 45°33'45" географске дужине и 19°25'16" географске ширине. То је простор средње Бачке који се одликује повишеним лесним заравнима. Село је се југозападним делом наслоњено на канал Косанчић - Мали Стапар који прпада систему канала ДТД. Кроз село пролази магистрални пут М-3 (Богојево - Каравуково - Оџаци - Кула - Врбас), који га добро повезује са свим деловима Војводине.
Историја uredi
Руски Крстур је најстарије русинско место. Раније се звао Бач Керестур. Место је, 1751. године званично признато када је у Крстуру живело око 80 русинских породица које су се ту доселиле још 1745/46. године са Хорњице (Закарпатје) на Косцељиско (то је пустара између Крстура и Куле). Велика већина их је дошла из околине Кошица, Ужгорода, Мишколца. У првом наврату се доселило 11 особа или породица како је записано у Аустроугарским архивима. Они су напустили своју постојбину у потрази за бољим животом. Кулске власти су Русинске досељенике примили и послали да обрађују пусту и мочварну земљу близу Куле, где су они основали своје насеље, данашњи Руски Крстур.
Демографија uredi
У насељу Руски Крстур живи 4154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,6 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 2036 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.
Ово насеље је углавном насељено Русинима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Русини | 4.483 | 85,99% | ||
| Срби | 263 | 5,04% | ||
| Роми | 76 | 1,45% | ||
| Мађари | 73 | 1,40% | ||
| Украјинци | 61 | 1,17% | ||
| Хрвати | 38 | 0,72% | ||
| Црногорци | 37 | 0,70% | ||
| Југословени | 31 | 0,59% | ||
| Словаци | 30 | 0,57% | ||
| Муслимани | 9 | 0,17% | ||
| Словенци | 3 | 0,05% | ||
| Македонци | 3 | 0,05% | ||
| непознато | 26 | 0,49% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 52 | 98 | ||
| 75-79 | 80 | 137 | ||
| 70-74 | 121 | 197 | ||
| 65-69 | 135 | 165 | ||
| 60-64 | 155 | 183 | ||
| 55-59 | 145 | 133 | ||
| 50-54 | 172 | 140 | ||
| 45-49 | 185 | 207 | ||
| 40-44 | 208 | 182 | ||
| 35-39 | 204 | 180 | ||
| 30-34 | 172 | 168 | ||
| 25-29 | 155 | 150 | ||
| 20-24 | 147 | 139 | ||
| 15-19 | 177 | 162 | ||
| 10-14 | 142 | 174 | ||
| 5-9 | 154 | 138 | ||
| 0-4 | 127 | 126 | ||
| просек | 39.6 | 42.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2108 | 599 | 1325 | 111 | 72 | 1 |
| Женски | 2244 | 368 | 1336 | 438 | 101 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1088 | 479 | 6 | - | 314 | 9 | 54 | 70 | 16 | 22 |
| Женски | 639 | 265 | 1 | - | 118 | 2 | 1 | 63 | 16 | 4 |
| Оба | 1727 | 744 | 7 | - | 432 | 11 | 55 | 133 | 32 | 26 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 7 | 25 | 36 | 13 | 21 | - | - | 13 | |
| Женски | 3 | 6 | 12 | 68 | 74 | 3 | - | - | 3 | |
| Оба | 6 | 13 | 37 | 104 | 87 | 24 | - | - | 16 |
У последњих 50-ак година, број становништва Руског Крстура опада. За то има више разлога. Први разлог је нагативан природни прираштај, што је карактеристика целе регије. Други разлог је мигрирање становштва. До '90-их година млади су одлазили на школовање у веће центре (Кула, Нови Сад, Суботица...) и тамо су остајали. Током кризе и ратова у деведеситама Русини су почели емигрирати у западне земље, највише у Канаду. Данас у Канади живи велики број бивших становника Руског Крстура, а и осталих места где живе Русини.
Религија uredi
Русини су гркокатоличке вероисповести. Убрзо по свом досељавању на ове просторе основали су парохију и изградили малу цркву. Данашња црква у селу је изграђена 1784. године и посвећена је Преносу Моштију св. Николе. Данас је Руски Крстур центар егзархата за Гркокатолике у Србији и у Црној Гори, a тиме је црква постала катедрала (саборна црква). Поред села је изграђена 1859. црквица, „Водица“, на месту где су се годинама пре њене изградње догађала оздрављења и приказања Богородице. У Руском Крстуру живе монахиње „Сестре службенице Пресвете Богородице“ и „Мале сестре“.
Образовање и култура uredi
Руски Крстур је културни и просветни центар Русина Србије. Прва школа је почела са радом 1753. као тзв. Тривијална школа, где се учило читање, писање, рачунање и основе црквеног певања са веронауком. Школа је на крају 19. века постала државна. Данас у Руском Крстуру делује забавиште, основна школа на српском и русинском језику. Гимназија у селу је једина средња школа са русинским као наставним језиком у Европи. Од 2009. године, осим гимназије, отворен је и смер туристички техничар у истој школи.
Постоји неколико културних манифестација у селу. Најзначајнији је фестивал културе Русина и Украјинаца „Црвена ружа“. Затим „Драмски меморијал Петра Ризнича-Ђађе“, као и културна манифестација „Костелникова јесен“.
У Руском Крстуру се налази и издавачка кућа „Руске слово“ (русинска реч) са штампаријом; као и музеј, галерија и архива русинске историје.
Привреда uredi
Због изузетно плодне земље о Крстурском атару, становштво се од досељења, бави пољопривредом. Она је и окосница привреде села. Бројна су пољопривредна газдинства. У селу постоји погон за прераду и смрзавање хране. Руски Крстур је врло познат по производњи паприке. Одређени број становштва је запослен у кућним радионицама за производњу намештаја, које је врло развијено.
Спорт uredi
Спорт има дугу традицију. 1923. је основан фудбалски клуб „Русин“, из којег је касније израсло истоимено спортско друштво. Ово спортско друштво негује бројне спортове, а бави се и организацијом спортских игара „Јаша Баков“, на којима учествују у турнирима сви русински клубови.
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везе uredi
- Званична презентација
- Прва презентација Arhivirano 2006-12-30 na Wayback Machine-u
- Завод за урбанизам Кула-Оџаци[mrtav link]
- Водица Руски Крстур
- Zamak, Ruski Krstur