Restrikcioni enzim

Restrikcioni enzim (restrikciona endonukleaza) je enzim koji preseca DNK na specifičnim prepoznatljivim nukleotidnim sekvencama poznatim kao restrikciona mesta. Tip II restrikcioni enzimi presecaju dvolančanu DNK.[1][2][3] Ovi enzimi, nađeni kod bakterija i arheja, su verovatno nastali kao odbrambeni mehanizam protiv virusne invazije.[4][5] Unutar bakterije, restricioni enzimi selektivno presecaju stranu DNK u procesu restrikcije. DNK domaćina je metilisana putem modifikacionog enzima (metilaze) da bi se zaštitila od dejstva restrikcionih enzima. Kolektivno, ta dva procesa formiraju restrikcioni modifikacioni sistem.[6] Da bi presekao DNK, restrikcioni enzim pravi dva zaseka, jednom kroz svaki šećerno-fosfatni lanac DNK dvostrukog heliksa.

Preko 3000 restrikcionih enzima je detaljno ispitano, i više od 600 je komercijalno dostupno[7] i rutinski se koristi za DNK modifikaciju i manipulaciu u laboratorijama.[8][9][10]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. Roberts RJ; Murray, Kenneth (November 1976). „Restriction endonucleases”. CRC Crit. Rev. Biochem. 4 (2): 123–64. DOI:10.3109/10409237609105456. PMID 795607. 
  2. Kessler C, Manta V (August 1990). „Specificity of restriction endonucleases and DNA modification methyltransferases a review (Edition 3)”. Gene 92 (1–2): 1–248. DOI:10.1016/0378-1119(90)90486-B. PMID 2172084. 
  3. Pingoud A, Alves J, Geiger R (1993). „Chapter 8: Restriction Enzymes”. u: Burrell, Michael. Enzymes of Molecular Biology. Methods of Molecular Biology. 16. Totowa, NJ: Humana Press. str. 107–200. ISBN 0-89603-234-5. 
  4. Arber W, Linn S (1969). „DNA modification and restriction”. Annu. Rev. Biochem. 38: 467–500. DOI:10.1146/annurev.bi.38.070169.002343. PMID 4897066. 
  5. Krüger DH, Bickle TA (September 1983). „Bacteriophage survival: multiple mechanisms for avoiding the deoxyribonucleic acid restriction systems of their hosts”. Microbiol. Rev. 47 (3): 345–60. PMC 281580. PMID 6314109. //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC281580/. 
  6. Kobayashi I (September 2001). „Behavior of restriction–modification systems as selfish mobile elements and their impact on genome evolution”. Nucleic Acids Res. 29 (18): 3742–56. DOI:10.1093/nar/29.18.3742. PMC 55917. PMID 11557807. //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC55917/. 
  7. Roberts RJ, Vincze T, Posfai J, Macelis D. (2007). „REBASE—enzymes and genes for DNA restriction and modification”. Nucleic Acids Res 35 (Database issue): D269–70. DOI:10.1093/nar/gkl891. PMC 1899104. PMID 17202163. //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1899104/. 
  8. Primrose, Sandy B.; Old, R. W. (1994). Principles of gene manipulation: an introduction to genetic engineering. Oxford: Blackwell Scientific. ISBN 0-632-03712-1. 
  9. Micklos, David A.; Bloom, Mark V.; Freyer, Greg A. (1996). Laboratory DNA science: an introduction to recombinant DNA techniques and methods of genome analysis. Menlo Park, Calif: Benjamin/Cummings Pub. Co. ISBN 0-8053-3040-2. 
  10. Adrianne Massey; Helen Kreuzer (2001). Recombinant DNA and Biotechnology: A Guide for Students. Washington, D.C: ASM Press. ISBN 1-55581-176-0. 

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi