Rene Favaloro

Rene Favaloro
Rene Favaloro
Rođenje 12. jul 1923. (1923-07-12)
La Plata
Smrt 29. jul 2000. (dob: 77)
Buenos Ajres
Prebivalište  Argentina
Polje medicina, hirurgija
Institucija Univerzitet u La Plati
Poznat po koronarnoj bajpas hirurgiji
Izvršio samoubistvo u znak protesta.

Rene Heronimo Favaloro (šp. René Gerónimo Favaloro; La Plata, 12. 7. 1923. – Buenos Aires, 29. 7. 2000) bio je argentinski kardiohirurg i jedan od osnivača koronarne bajpas-hirurgije. Godine 1967. prvi na svetu izvršio je premošćavanje srčanih arterija, obolelom od koronarne arterijske bolesti ugradnjom arterijskog bajpas-grafta. Ovakva intervencija vremenom je postala jedna od najznačajnije procedura u kardiovaskularnoj hirurgiji.

Život i karijeraUredi

Rene Favaloro rođen je 12. 7. 1923. u skromnoj kući u naselju „El Mondongo“ u La Plati. Samo jedan gradski blok delio je njegovu ulicu od bolnice u kojoj će kasnije raditi kao lekar. Rene je u četvrtoj godini života, prvi put izrazio želju da budu lekar, koju je u kasnijem životu i ostvario. Možda je razlog za to bila njegova povremena poseta i višednevni boravak u kući njegovog strica, lekara, u kojoj je Rene imao priliku da se upozna sa medicinskom profesijom, provodeći sa stricem dosta vremena u ordinaciji i kućnim posetama.

Prvi koraciUredi

Osnovno obrazovanje Rene je stekao u školi, u kojoj se zbog skromnih sredstava učenje obavljalo kroz rad. Slobodno vreme posle škole provodio je u radionici svog oca, stolara, koji ga je naučio mnogim tajnama ovoga zanata. Reneova majka bila je krojačica, vešta i sposobna žena, koja je Renea naučila da ceni rad i poštenje.

Godine 1936, nakon rigoroznog pregleda, Rene je upisao Nacionalni koledž La Plata. U ovoj školi Reneu su njegovi nastavnici Ezekuiel Martinez Estrada i Pedro Henrikuez Urena usadili osnovna načela humanizma, slobode, pravde, etike, poštovanja, traganja za istinom i učešće u društvenim aktivnostima koje se moraju sprovoditi samo neprestanim radom i požrtvovanjem.

Po završenom školovanju na koledžu Rene je upisao studije medicine na Nacionalnom univerzitetu La Plata. U trećoj godini započeo je praksu u Poliklinici bolnice u La Plati i načinio prve kontakte sa pacijentima. Željan znanja Rene je učio više od svojih kolega i onoga što mu je pružao nastavni program. U večernjim časovima vraćao se na kliniku kako bi proučavao evoluciju bolesti u pacijenata i dugo razgovarao sa njima o njihovim tegobama. Takođe je, pratio i rad profesora kliničke medicine i prisustvovao brojnim operacijama eminentnih hirurga tog vremena, koji su ga naučili hirurškim veštinama. Sve to će kasnije imati veliki uticaj na njegov doprinos svetskoj kardiovaskularnoj hirurgiji.

Strast za grudnom hirurgijomUredi

Željan znanja iz kardiovaskularne i grudne hirurgije, koje su sve više postajale „čudo“ 20. veka, Favaloro je napustio ruralnu medicinsku praksu i otputovao u SAD kako bi učestvovao; „u medicinskoj „revoluciji“, kao njen aktivni učesnik a ne samo kao posmatrač“. Na jednom od njegovih putovanja do La Plate profesor Maineti, ga je savetovao da za usavršavanje izabere Kliniku u Klivlendu.

Sa malo sredstava i nedovoljnim poznavanjem engleskog jezika, slušajući savete svog profesora, Favolo se odlučio za Klivlend, da u njemu nastavi svoje dalje stručno usavršavanje. U SAD Favolo je prvo radio kao rezident, a zatim kao član hirurškog tima, i saradnik dr Donalda B Eflera, šefa kardiovaskularne hirurgije, F. Mejson Sonesa šefa dijagnostičke laboratorije i Vilijema L, šefa odeljenja za kardiologiju.

Na početku rada većina njegovih aktivnosti bila je povezana sa lečenjem srčanih zalistaka i urođenih bolesti srca. Ali želja za znanjem ga je terala da stalno istražuje i uči. Svaki dan, kada bi završio svoj rad u operacionoj sali, Favaloro je provodio sate i sate pregledajući koronoangiografske nalaze i proučavao anatomiju srčanih arterija i njihov odnos prema srčanom mišiću. U tom periodu Laboratorija Sonesa, oca koronarne arteriografija, imala je najveću kolekciju angiografskih snimaka u SAD.

Početkom 1967, Favaloro je počeo da razmišlja o mogućnostima primene vene safene u hirurgiji srčanih arterija. Te godine Favaloro je započeo primenu tehnike premošćavanja krvnih sudova, nazvane bajpas ili koronarni bajpas, koja je kasnije bila osnova njegovog budućeg rada i Favalori obezbedila ugled i van granica zemlje, nakon što je njegova metoda radikalno promenila istoriju lečenja koronarne bolesti.
„Danas se samo u SAD obavi između 600.000 i 700.000 bajpas operacija godišnje. Njegov doprinos medicini nije bio slučajan, već pre svega rezultat dubokog poznavanja njegove specijalnosti, sati i sati istraživanja i napornog rada. Favaloro je jednim povodom rekao da njegov doprinos nije bio samo lični uspeh, već i rezultat rada zajedničkog tima kome je prvi cilj bio dobrobit pacijenta.“ [1]

Fondacija FavaloroUredi

Velika ljubav za svoju zemlju je Favalora vratila u Argentinu u 1971. sa idejom da u njoj osnuje centar sličan Klivlendskoj klinici, u kome bi se kombinovala medicinska nega, istraživanja i obrazovanje, kako je on to naveo u svojoj ostavci Efleru:

"Još jednom je sudbina stavila na moja ramena težak zadatak kome ću posvetiti poslednju trećini mog života, da osnujem Odeljenje za torakalnu i kardiovaskularnu hirurgiju u Buenos Ajresu... U ovom trenutku, okolnosti ukazuju na to da sam ja jedini u mogućnosti da to uradim. Ovo odeljenje će biti namenjeno, pored medicinske nege stanovništva, za poslediplomsko obrazovanje i druge oblike poslediplomskih studije u Buenos Ajresu i drugim velikim gradovima u zemlji, kao i za klinička istraživanja. Videćete mi ćemo moći da sledimo principe Klivlendske klinike. "

Vođen navedenom idejom nastala je Favaloro fondacija 1975, koju je on osnovao zajedno sa drugim partnerima što je intenziviralo rad u ovoj oblasti medicine koja se neprestano razvijala od njegovog povratka. Jedan od najvećih Favalorovih doprinosa bio je u podizanju nivoa stručnosti za dobrobit pacijenata, koja je realizovan kroz brojne kurseve, seminae i konferencije u organizaciji Fondacije, uključujući i angažovanje poznatih kardiologa kao konsultanta, koji se održavali nastavu svake dve godine.

Favaloro je u 1980. osnovao Laboratoriju za osnovna istraživanja, koju je finansirao sopstvenim novcem tokom dugog perioda, u okviru Odeljenja za istraživanje i edukaciju Favaloro fondacije. Potom je osnovao Institut za istraživanje bazičnih nauka u Institutu za biomedicinske nauke, što je dovelo, u avgustu 1998, do osnivanja i Favaloro Univerziteta. „Trenutno univerzitet ima fakultet medicinskih nauka, iz oblasti medicina (osnovan 1993) i kineziologije i pfiziatrije (osnovan 2000) i Fakultete tehničkih nauka, prirodnih nauka, sa tri smera (osnovan 1999)“.

Godine 1992. inaugurisan je u Buenos Ajresu Institut za kardiologiju i kardiovaskularne hirurgije, Favaloro fondacija, kao neprofitna ustanova, uz moto; "napredne tehnologije u službi medicine i humanizma" Institut je trebalo da obezbediti visoko specijalizovane usluge iz kardiologiji, kardiovaskularne hirurgije i transplantacije srca, pluća, jetre, bubrega i koštane srži, i drugih medicinskih oblasti. Favaloro je svoj rad na ovom institutu fokusirao okružen izaberanom grupom „profesionalaca“.

Poniženje i smrtUredi

Teške posledica finansijske krize u Argentini s kraja 20. veka odrazile su se i na 77 godina starog Rene Favaloroa i njegov medicinskog fond koji je dugovao državi 40 miliona pezosa (približno jednaka svota američkih dolara). Rene Favaloro je bezuspešno više meseci kucao na sva vrata u Argentini u potrazi za novcem, ali podrške nije bilo, što ga je uvelo u tešku psihičku krizu i tragičnu smrt.

Sam Favaloro, u pismu koje je poslao najvećem argentinskom dnevnom listu mesec dana pre svoje tragične smrti priznao je da doživljava... „jedan od najtežih trenutaka svog života“... i...„da je postao prosjak“.

Očajan i nemoćan da izdrži poniženja, u trenucima psihičkog rastrojstva Favaloro je 29. jula 2000. u svom stanu u Buenos Ajresu oduzeo sebi život pucajući u grudi.[2]

IzvoriUredi

  1. ((pt))Biografia, Renace la pasión por la cirugía torácica na fundacion favaloro.com arhivirano februar 26, 2011 na Wayback Machine Posećeno 07. februara 2011.
  2. ((ru))Vыstrel v serdce Pokončil s soboй čelovek, pridumavšiй aortokoronarnoe šuntirovanie, „Semь Dneй“

Spoljašnje vezeUredi