English language.svg Don't speak Serbo-Croatian? Talk to us in English on our village pump.
Prije nego što počnete raditi na Wikipediji, preporučamo da pogledate stranicu Nedavne izmjene na kojoj se najbrže može saznati za nove zanimljive članke, ko je trenutno aktivan, odnosno šta i kako se trenutno radi.

Također preporučamo da prije početka rada na Wikipediji pročitate sljedeće stranice:
Gnome-help.svg Kurs ili tečaj
Upoznajte se s osnovama Wikipedije!
Simple Information.svg Stranice za pomoć
Ovdje se nalazi sadržaj svih stranica za pomoć.
Internet-group-help-faq.svg Najčešće postavljana pitanja
Ovo je spisak najčešće postavljenih pitanja.
Notepad icon wide.svg Kako uređivati stranicu
Upoznajte se s osnovama uređivanja!
Sandbox.svg Igralište
Ovdje možete eksperimentirati.
Nuvola apps kuser.svg Pijaca
Ovo je forum za rasprave među korisnicima.
Unesco Cultural Heritage logo.svg Pet stubova Wikipedije
Upoznajte se s pet stuba koji određuju karakter Wikipedije.
Ambox warning yellow.svg Šta Wikipedia nije
Pogledajte čemu nije mjesto na Wikipediji.
Na stranici za razgovor se potpisujte: bilo da utipkate 4 tilde ~~~~ bilo da kliknete na ikonu Insert-signature2.svg na traci za uređivanje. Izmjene članaka se nikad ne potpisuju.

Nadamo se da ćete ovdje uživati, dajući svoj doprinos i da ćete postati stalni saradnik, Wikipedijanac! Ako imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na Pijaci. Još jednom, dobro došli na Wikipediju, projekt slobodne enciklopedije. Sretan rad!

--Kolega2357 Razgovor 23:30, 22 siječanj-јануар 2014 (CET)


0+
Stebunik

Moje pesme i prilozi mogu se slobodno upotrebiti pod oznakom (CC BY-SA 3.0)


Drugi nikejski saborUredi

Napravljene su ispravke. Originalni povraćaj se tičao zamjene pape Lava III za istoimenog bizantskog cara. --OC Ripper (razgovor) 10:16, 23 siječanj-јануар 2014 (CET)

PotpisUredi

Na Wikipediji je ustaljen običaj da se pri ostavljanju komentara na stranicama za razgovor uvek doda potpis na kraju poruke. Ovo se radi dopisivanjem --~~~~ na kraju komentara, a isti efekat se postiže postavljanjem kursora za kucanje na kraj napisanog komentara i pritiskom na predzadnje dugme na gornjem panelu (dugmići sa oznakama za masna slova, kurziv, unutrašnju vezu itd. tik iznad prozora za pisanje poruke, to jest klikom na dugme   ili  ). Ovo ne važi i za članke, na kojima ne treba ostavljati potpise. Za više informacija pogledajte Potpis.--Kolega2357 (razgovor) 23:34, 24 maj 2016 (CEST)

Aranka PalatinusUredi

  Jedan korisnik upravo radi na ovom članku! Mole se ostali suradnici da ne uređuju članak dok je ova obavijest prisutna. Koristite stranicu za razgovor na ovom članku ako imate komentare i pitanja u vezi s člankom. Kada radovi budu gotovi, korisnik koji uređuje članak uklonit će ovaj šablon! Hvala na razumijevanju!
Šablon može biti uklonjen ako kroz tri dana od trenutka postavljanja ili posljednje izmjene nema novih izmjena na članku.
Aranka Palatinus
 
Glavno djelo Palatinusove je
Pod Gospinom zaštitom
(A Szűzanya oltalmában)
Biografske informacije
Rođenje12. decembar 1951. (1951-12-12)
  Zrenjanin, Srbija
(tada Mužlja   Jugoslavija)
SupružnikJános Palatinus
Obrazovanje
Zanimanjepisac, novinar, pravnik
Opus
Književni pravacmodernizam
Književne vrsteproza
Znamenita djela
Pod Gospinom zaštitom
(A Szűzanya oltalmában)

Aranka Palatinus (Mužlja kod Zrenjanina, 12. decembar 1951.) je književnica, novinarka i pravnica, koja se odlikuje po istraživanju prošlosti u Zrenjaninu (naročito u Mužlji) i Vojvodini.

GothusUredi

AncestorsUredi


Kristina od ŠvedskeUredi

Poštovani kolega vidim da naporno radite na članku Kristina od Švedske -bravo

Usput vidim i da ste vjerojatno Slovenac, pa pišete Bruselj, taj grad ne postoji ali postoji Bruxelles, daj malo pripazite, ovako je to velika zbrčka... i ako nešto tvrdite, nemojte to raditi samo iz svojih vjerskih uvjerenja, već to potkrijepite i referencama, onda će to biti O.K.

--Vitek (razgovor) 19:33, 22 februar 2021 (CET)

Može i Bruxelles i BruseljUredi

Poštovani kolega Vitek! Ako ne zameriš, mi se na Wiki tikamo, barem na slovenskoj (slovenačkoj). U vezi sa Bruseljem možeš i Ti da pogledaš, šta piše o tome na sh wiki, što sigurni nisi zamišljao:

Bruxelles [bʁysɛl] (srpskohrvatsko arhaično ime Bruselj; flamanski Brussel [ˈbrɵsəl]), glavni grad Belgije.

A što se mojih verskih uverenja tiče, ne skrivam ih. Ali uglavnom, moj članak temelji na jako dokumentiranom članku na engleskoj Wiki i o Kristini sam dosta toga pročitao da odmah primetim grešku u vezi nje. Članak sam samo malo u vezi toga popravio. Imam nameru, da dodam još nešto dopune, ali to sa referencama. Ne može se Wikipedist ljutiti, ako mu neko popravlja ono, što nije podupro nikakvim navodima, ali što nije ni tačno.

Vidim dosta članaka, koji nemaju nijednu referencu. Pogledaj slobodno istoimeni članak na slovenskoj Wikipediji, pa ćeš videti, da ima dosta referenci, čak dvojakih. A mislim, da je to ipak bilo mnogo, da Kristinu svrstavamo među svetice što nije nikada bila niti će biti. To je pak krupna krupna greška. --Stebunik (razgovor) 21:38, 22 februar 2021 (CET)

Argia - opera Kristini u častUredi

Šablon:Infobox opera Dali može neko da napravi šablon za operu? Engleski ne odgovara. Hvala. --Stebunik (razgovor) 20:06, 2 mart 2021 (CET)

Dominik Savio - prevod sa slovenačkogUredi

Smrt, štovanje i uspomenaUredi

U zimi 1857. se je Dominik teško razbolio. Don Bosko ga je poslao doma na svježi zrak, ali mu ni to nije pomoglo. Kada su mu prema tadašnjoj glupoj praksi puštali krv, mu je liječnik rekao, neka se okrene, da ne vidi iglu. Ali je on rekao: "To nije ništa u poredbi sa Isusovim čavlima." Makar se mu stanje malo popravilo, zamolio je oca, neka mu pozove svećenika. Primio je svete sakramente te uskliknuo: „Kako nešto lijepo vidim!“ i sa smiješkom na usnama izdahnuo. Oca je smrt njegova prvorođenca jako pogodila. Nije se mogao smiriti, dok mu se sin koji mjesec iza toga nije ukazao te ga utješio izjavom, da mu je dobro u raju i da neka ne tuguje.

1908. je započeo postupak za njegovo poblaženje (beatifikaciju). Njegovo tijelo je do tada počivalo u kapeli na mondonijskom groblju; umro je 9. ožujka/marta 1857, a sahrana je uslijedila u petak 11. ožujkač/marta. Na početku godine 1914. je turinski biskup zatražio, da se njegovi sveti ostaci prenesu u biskupski grad Turín. Seljani su se tome usprotivili te organizirali danjo-noćnu stražu, da ne bi izgubili "svog sveca". Listopada/oktobra iste godine se biskup obratio mjesnoj upravi, neka posreduje. Tako su Dominikove ostatke prenijeli u Baziliku Marije Pomoćnice u Turinu.

1933. je papa Pio XI. potvrdio, da je Dominik u junačkoj mjeri izvršavao kršćanske kreposti. Papa Pio XII. ga je u svetoj godini, 5. ožujka/marta 1950 proglasio blaženikom, a u marijanskoj godini 12. lipnja/juna 1954. proglasio svetim.

Dominik je zaštitnik omladine, naročito školaraca, ministranata, mladih pjevača, kao i nevino optuženih.

Njegov imendan je bio najprije na njegov smrtni dan, 9. ožujka/marta. Poslije koncila ga je na želju salezijanaca premjestio papa sveti Pavao VI. na 6. svibnja/maja, da se izvan korizme može svečanije slaviti.


Smrt, češčenje in spominUredi

S petnajstimi leti je Dominik hudo zbolel. Don Bosko ga je poslal domov na sveži zrak, ki mu pa ni mogel več pomagati. Prejel je zakramente za umirajoče in vzkliknil pred smrtjo: „Kako nekaj lepega vidim!“ in z nasmehom na licu izdihnil. Oče se ob hudi izgubi ni mogel pomiriti. Pozneje je pripovedoval, da se mu je sin kak mesec po smrti prikazal in ga pomiril z izjavo, da mu je dobro in da naj ne žaluje za njim.

1908. se je začel postopek za njegovo beatifikacijo. Njegovo truplo je do osemdesetih let počivalo v kapeli na mondonijskem pokopališču; takrat so ga prenesli v baziliko Marije Pomočnice v Turinu, kjer je dobil svoj oltar blizu don Boskovega.

Fue sepultado el miércoles 11 de marzo y sus restos permanecieron en la capilla del cementerio de Mondonio. En 1914, el obispo de Turín ordenó que los restos fueran trasladados a la ciudad episcopal, pero los campesinos de Mondonio se negaron a perder a su santo y empezaron a turnarse día y noche para evitar el traslado.

En octubre de 1914, la Iglesia pidió a las autoridades civiles de Mondonio que intervinieran y los huesos de Savio fueron llevados a la Basílica de María Auxiliadora de Turín.

Pokopali so ga v sredo, 11. marca, njegovi ostanki pa so ostali v kapeli pokopališča Mondonio. Leta 1914 je torinski škof odredil, da se posmrtni ostanki prenesejo v škofovsko mesto, toda mondanski kmetje niso hoteli izgubiti svojega svetnika in so se dan in noč menjavali, da bi se izognili prenosu.

Oktobra 1914 je Cerkev prosila civilne oblasti Mondonio, naj posredujejo, Saviove kosti pa so odnesli v Bazilika Marije Pomagaj v Torinu.

1933. ga je papež Pij XI. razglasil za častitljivega Božjega služabnika in s tem potrdil, da je dosegel junaško stopnjo v udejanjanju krščanskih kreposti. Papež Pij XII. ga je v svetem letu, 5. marca 1950, razglasil za blaženega. Kmalu nato ga je isti papež prištl v marijanskem letu, 12. junija 1954, k svetnikom.

Dominik je zavetnik mladine na sploh, pa tudi šolarjev, ministrantov, mladih pevčkov, kakor tudi krivično obtoženih.

Njegov god je bil najprej na njegov smrtni dan, 9. marca. Po koncilu ga je na željo salezijancev prestavil papež Pavel VI. na 6. maja, da ga je mogoče proslavljati bolj slovesno, kot pa je bilo to mogoče v postnem času.

Spomin (slovensko)Uredi

  • »Mladenič kot Dominik, ki se je pogumno bojeval, da bi ohranil svojo nedolžnost od krsta do konca svojega življenja, je resnično svetnik«, je dejal o njem sveti Pij X..
  • Vrtec Dominik Savio, Karitas Domžale
  • Cerkev Svetega Dominika Savia, Mužlja (Banat, Vojvodina, Srbija)
  • Stane Kregar: Slika sv. Dominika Savia med mladino za župnijsko cerkev na Rakovniku v Ljubljani (1954).

Uspomena (srpskohrvatski prevod)Uredi

  • »Mladić kao Dominik, koji se hrabro borio, da bi sačuvao svoju nevinost od krštenja do kraja svoga života, je zaista svetac«, je rekao o njemu sveti papa Pio X.
  • Vrtić Dominik Savio, Karitas Domžale
  • Crkva Svetoga Dominika Savia, Mužlja (Banat, Vojvodina, Srbija)
  • Stane Kregar: Slika sv. Dominika Savia među omladinom za župnsku crkvu na Rakovniku u Ljubljani (1954).

Prijevod Groblje ŽalanUredi