Radenković (Sremska Mitrovica)
Раденковић је старо насеље у северној Мачви, припада општини Сремска Митровица, у коме живи 1.150 душа у 250 кућа.На месту данашњег села има остатака из праисторије. Садашњи житељи Раденковића су потомци, углавном досељених људи у периоду од Првог српског устанка до краја 19. века.
| Раденковић | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Сремска Митровица |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  946
|
| Густина становништва | 71 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°55′17″N 19°29′22″E / 44.921333°N 19.489333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 79 m |
| Површина | 15,2 km² |
  Раденковић Раденковић (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | SM |
Координате: 44° 55′ 17" СГШ, 19° 29′ 22" ИГД
Из Раденковића је народ који је живео до 1791. године, одсељен у Кубањску област (Русија) код Азовског мора, као што је и већина старих Мачвана отишла испред турске најезде после рата са Аустроугарском, на чијој су страни били мештани Раденковића. Током 19. века у Обреновићевској Србији у Раденковићу је стално растао број житеља. У првој половини 19. века било је око 200 душа. Пописом кнеза Михајила из 1863. године Раденковаца је три пута више, а почетком 20. века, тачније 1910. године у селу је пописано 999 житеља. Раденковић је имао уочи Другог светског рата око 1300 становинка. У четири разреда основне школе било је 140 ђака. Од тада број житеља је стално опадао све до последњег пописа 2002. године када се бележи благи раст.
У Раденковићу је рођен проф. др Младен Берић,начелник Државне статистике Краљевине Југославије и први Србин који је докторирао математику на Београдском универзитету 1912. године. Др Берић је био стипендиста Краљевине Србије у Паризу на Сорбони као најбољи ђак Шабачле гимназије. Државни стипендиста је био и др Милић Вићентић, биолог, под чијим је надзором, а и заслугом пошумљен Златибор. Синови др Вићентића Раша и Нинослав су били кошаркаши Црвене звезде, угледни професори и привредници. Из Раденковића у Скупштини Србије, за време краља Милана и краља Александра Обреновића, били су два народна посланика из Вићентића, Стеван и Ранко и Сава Јанковић,трговац марвени. Заслугом Саве и његове жене Љубице,Раденковић је 1926. године добио прво јавно сеоско купатило у Србији, са домом здравља и зубном амбулантом, које је било у функцији 40 година. Сељаци у Раденковићу организовано производе поврће 170 године и по томе су први и дуго били једини у Мачви.
Из Раденковића је пореклом светски славни фоторепортер из Првог светског рата Риста Марјановић.
Демографија uredi
У насељу Раденковић живи 825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (39,0 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.031 | 94,93% | ||
| Роми | 48 | 4,41% | ||
| Хрвати | 1 | 0,09% | ||
| Југословени | 1 | 0,09% | ||
| непознато | 5 | 0,46% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 4 | ||
| 80+ | 6 | 12 | ||
| 75-79 | 12 | 29 | ||
| 70-74 | 47 | 30 | ||
| 65-69 | 37 | 41 | ||
| 60-64 | 19 | 22 | ||
| 55-59 | 18 | 15 | ||
| 50-54 | 27 | 37 | ||
| 45-49 | 47 | 37 | ||
| 40-44 | 50 | 31 | ||
| 35-39 | 39 | 43 | ||
| 30-34 | 36 | 37 | ||
| 25-29 | 26 | 26 | ||
| 20-24 | 31 | 31 | ||
| 15-19 | 40 | 42 | ||
| 10-14 | 31 | 46 | ||
| 5-9 | 35 | 37 | ||
| 0-4 | 33 | 31 | ||
| просек | 39.0 | 39.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 436 | 110 | 300 | 18 | 8 | - |
| Женски | 437 | 73 | 290 | 65 | 8 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 294 | 214 | - | - | 46 | 1 | 8 | 8 | 1 | 4 |
| Женски | 182 | 160 | - | - | 2 | - | - | 7 | - | 3 |
| Оба | 476 | 374 | - | - | 48 | 1 | 8 | 15 | 1 | 7 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 3 | 1 | 1 | 3 | - | - | 4 | |
| Женски | - | - | 2 | 2 | 4 | - | - | - | 2 | |
| Оба | - | - | 5 | 3 | 5 | 3 | - | - | 6 |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
