Otvori glavni meni
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Radegast (razvrstavanje).
Kip Radgosta u Moraviji.

Radgost je slovenski bog domaćinstva odnosno zaštitnik kuće, ukućana i njihovog napretka. U germanskim hronikama sačuvani su opisi njegovog hrama i kumira u Retri među polapskim Slovenima.

EtimologijaUredi

Naziv Radgosta se tumači očiglednom vezom reči:

  • rad - drag, mio
  • gost - posetilac, putnik namernik

što bi bukvalno značilo rado viđen gost.

OsobineUredi

Bog gostoprimstvaUredi

Na celom slovenskom prostoru prema gostu se uvek ponašalo sa velikim poštovanjem, što se i dan danas održalo u planinskim predelima. Gosta je, bio on znan ili neznan, domaćin dočekivao hlebom, solju i ključem što je značilo da će gost biti nahranjen i napojen i da mu domaćin predaje kuću tj. moja kuća je i tvoja kuća. Domaćin je u ruci držao i sekiru koja je značila da će svojim životom i životom svojih ukućana braniti bezbednost gosta, makar mu on bio i najljući neprijatelj, jer se smatralo da je ne ukazati gostoprimstvo jedan od najvećih grehova. Ovo se odražavalo i u običaju svetih mesta koja su pružala sigurno utočište svima koji su u njih ušli, bilo da su u pitanju crkve ili mnogobožački hramovi i gajevi.

Tumačenje ovih običaja najbolje je protumačio Čajkanović objasnivši da su Sloveni u putniku namerniku videli predstavnika boga pa čak i samog boga u ljudskom obliku. To bi zapravo značilo da su Sloveni svojim gostoprimstvom praktično ukazivali počast bogu koga je putnik namernik simbolizovao. Treba imaati u vidu da su ovi običaji nastali u doba kada su Sloveni živeli u malim zajednicama u kojima je pojava putnika koji nije iz neke obližnje naseobine bila prava retkost da se vrlo lako mogla izjednačiti sa božjom posetom.

Bog domaćinstvaUredi

Radgost je na osnovu imena i običaja gostoprimstva među Slovenima bio bog koji je pružao sigurnost i zaštitu domu i ukućanima u zamenu za ukazivanje gostoprimstva(poštovanja) putnicima namernicima(bogovima).

Radgost i slavaUredi

Ima autora koji Radgosta povezuju sa običajem slave kod Srba, izvlačeći jasnu vezu između gostoprimstva koje se ukazuje putnicima tokom godine i gostoprimstva koje se ukazuje posetiocima tokom proslave krsne slave.

Problem u dokazivanju te veze jeste činjenica da su Radgostovi atributi, prema germanskim opisima, solarnog karaktera (bele mantije, beli konj), dok krsna slava kao proslava mitskog pretka-rodonačelnika i zaštitnika ima jasni htonski tj. lunarni karakter. Doduše treba imati u vidu da ima tumečenja da je bela boja kod Slovena bila boja žalosti.

Spoljašnje vezeUredi