Wikipedija

Quentin Crisp

Quentin Crisp (25. decembar, 1908. – 21. novembar, 1999.) bio je engleski pisac, pripovedač, model umetnicima, glumac, poznat po svojim duhovitim opaskama. Postao je gej ikona u 1970-im, kada je objavio svoje memoare The Naked Civil Servant, kada je široj javnosti predstavio svoj egzibicionizam i odbijanje da skriva svoju homoseksualnost.

Quentin Crisp

Quentin Crisp (1992)
Ime po rođenjuDenis Charles Pratt
Rođenje 25 decembar, 1908.
Sutton, Surrey, Engleska
Smrt 21. novembar, 1999.
Chorlton-cum-Hardy, Manchester, Engleska
Profesija Pisac, glumac
IMDb profil

Biografija uredi

Rođen je kao Denis Charles Pratt u predgrađu London. Svoje ime je promenio u Quentin Crisp sa dvadeset i nešto godina, kada je razvio svoj stil do čudnovate feminiziranosti, kojom je šokirao ljude u Londonu i zbog koje je trpeo homofobične napade.

Po sopstvenom priznanju, Crisp je bio feminiziran još od najmlađih dana i često je bio predmet ismevanja u školi. Studirao je novinarstvo od 1926., ali nije diplomirao. Umesto toga, nastavio je sa studijama umetnosti.

U to vreme je počeo često da izlazi u barove u Sohou, a omiljeni mu je bio The Black Cat, gde je sretao druge gejeve i haslere i gde počinje da eksperimentiše sa šminkom i ženskom odećom. Šest meseci se bavio prostitucijom, tražeći ljubav, kako je rekao u intervjuu 1999. godine, a nalazeći samo poniženja.

Krajem 1930-ih odselio se od kuće i živeo je u nizu stanova u centru Londona. Njegov stil i pojava – sa svetlom šminkom, ofarbanom crvenom kosom, sandalama koje su otkrivale lakirane nokte na nogama, kao i lakiranim noktima na rukama – donosile su mu popularnost u nekim krugovima, ali su uglavnom privlačile neprijatelje i nasilnike na ulici.

Kada je izbio Drugi svetski rat pokušao je da se prijavi u vojsku, ali su ga odbili zbog „seksualne perverzije“. Za vreme rata ostao je u Londonu, skupljajući šminku i paradirajući po Londonu u toku zamračenja, skupljajući američke vojnike, koji su prema njemu bili ljubazni. Zbog toga je zavoleo sve američke stvari.

Godine 1940. preselio se u iznajmljenu sobu u kojoj je živeo narednih 40 godina, sve do odlaska u Ameriku. Nikada nije sređivao kuću, izjavljujući čuvenu tvrdnju da posle četiri godine prašina ne postaje ništa gora.

Godine 1942. ostavio je posao crtača i postao je živi model na časovima slikanja. Ovim se bavio tri decenije. „Ovo je kao da ste državni činovnik“, objasnio je u svojoj autobiografiji, „samo što ste goli.“

Crisp je objavio tri knjige kada ga je kontaktirao Jonathan Cape i nagovori da napiše ono što će kasnije biti izdato kao The Naked Civil Servant. Denis Mitchell je snimio dokumentarni film o njemu, čije emitovanje je privuklo dovoljno pažnje da je Thames Television odlučila da ekranizuje The Naked Civil Sevant. Sa John Hurtom u ulozi Crispa.

Slava uredi

Uspeh filma The Naked Civil Servant dalo je Crispu nova usmerenja. Postao je predavač i izvođač. Napravi je svoj šou i krenuo na turneju sa njim. Prvi deo šoua sastojao se od monologa, koji se delimično ticao njegovog života. U drugom delu odgovarao je na pitanja iz publike. Godine 1978. Crisp je rasprodao Duke of York’s Theatre u Londonu, a zatim predstavu odneo u New York gde je odlučio da se preseli. Živeo je najpre u Hotel Chelsea, kada se desio požar i ubistvo Nancy Spungen. Godine 1981. trajno se preselio u New York, iznajmljujući mali stan na Lower East Sideu na Manhattnu.

Nastavio je da izvodi svoj šou i da objavljuje knjige, izdržavajući se od poziva na društvena dešavanja i pišući za američke i britanske časopise i novine. Izjavio je da, ukoliko bi osoba mogla da živi na kikirikiju i šampanjcu, onda bi osoba mogla da živi samo od svih kotela i premijera na koje je pozvana. Kao i u Londonu, Crisp je dozvolio da njegov broj telefona bude u javnom imenniku i razgovara je sa svakim ko bi ga pozvao. Prvih dvadeset i nešto godina javljao se na telefon sa „Da, Bože?“ („Za slučaj da pozove.“ – objasnio je.) Kasnije se javljao sa ljutitim: „Da?“

Pored shvatanja da je njegova dužnost da proćaska sa svakom osobom koja pozove, Crisp se odazivao i na svaki poziv na večeru. Dok se očekivalo da večeru plati onaj ko ga pozove, on je činio najbolje što je umeo da „zaradi“ večeru, zabavljajući svog domaćina jednako kao u svojoj predstavi. Pričalo se da je večera sa Quentinoom Crispom jedan od najboljih šoua u New Yorku.

“ It takes a man to suffer ignorance and smile
Be yourself no matter what they say 		”

—Sting, Englishman in New York

pesma posvećena Crispu.

Tokom 1980-ihi 1990-ih svetsku slavu je dobio kada je Sting posvetio svoju pesmu Englishman in New York njemu. Crisp se pojavljuje u spotu za ovu pesmu. Godine 1986. Sting je posetio Crispa u njegovom stanu u New Yorku, i ovaj mu je u tri dana ispričao kako je on, kao feminizirani gej živeo u homofobičnoj Britaniji u periodu od 1920-ih do 1960-ih. Sting je bio šokiran i fasciniran i odlučio je da napiše pesmu.

Godine 1995. u svojoj autobiografiji Take It Like A Man Boy George priznaje da se osećao veoma bliskim sa Crispom u toku svog detinjstva, jer je imao slične probleme kao mladi gej u homofobičnoj sredini.

Godine 1976. snimio je film Hamlet u ulozi Polonija, sa Helen Mirren u ulozi Gertrude i Ofelije. Naredni film je snimio tek 1985., The Bride, u kome je glumio Sting. Pojavio se u jednoj epizodi serije The Equilizer i u kratkom filmu Ballad of Reading Goal, po pesmi Oscara Wildea.

Sally Potter ga je ubedila da glumi kraljicu Elizabeth I u filmu Orlando po romanu Virginije Woolf. Na kratko se pojavio u filmu Philadelphia.

Godine 1996. bio je jedan od učesnika na drugom Pride Scotia u Glasgowu.

Godine 1996. bio je jedan od mnogih ljudi intervjuisanih za dokumentarni film o homoseksualnosti u hollywoodskim filmovima, The Celluloid Closet. U poslednjem delu svojih memoara, Resident Alien Crisp primećuje da je na kraju života. Na pitanje iz publike u njegoovm šou, kako vidi sebe posle smrti, odgovorio je: „Pa, nadam se da ću biti mrtav.“ Šaljiv pakt koji je napravio sa Penny Arcade da živi sto godina, ali da dobije 10 godina manje zbog dobrog vladanja, ispostavila se kao proročanski. Umro je malo pre 91. rođendana u Chorlton-cum-Hardyju u okolini Manchestera, noći kada je njegov šou počeo ponovo da se igra u Britaniji. Njegovo telo je kremirano uz minimalnu ceremoniju i pepeo je posut po Manhattnu.

Objavljene knjige uredi

  • Lettering for Brush and Pen, (1936), Quentin Crisp and A.F. Stuart, Frederick Warne Ltd.
  • Colour in Display, (1938) Quentin Crisp, The Blandford Press.
  • All This And Bevin Too (1943) Quentin Crisp, ilustrovao Mervyn Peake, Mervyn Peake Society ISBN 0-9506125-0-2.
  • The Naked Civil Servant, (1968) Quentin Crisp, HarperCollins, ISBN 0-00-654044-9. Quentin Crisp's witty and wise account of the first half of his life.
  • Love Made Easy, (1977) Quentin Crisp, Duckworth, ISBN 0-7156-1188-7.
  • How to Have a Life Style, (1975), Quentin Crisp, Cecil Woolf Publishing, ISBN 0-900821-83-3.
  • Chog: A Gothic Fantasy, (1979), Quentin Crisp, illustrated by Jo Lynch, Methuen, ISBN 0-413-39490-5.
  • How to Become a Virgin, (1981) Quentin Crisp, HarperCollins, ISBN 0-00-638798-5.
  • Doing It With Style, (1981) Quentin Crisp, sa Donald Carroll, ilustrovao Jonathan Hills, Methuen, ISBN 0-413-47490-9.
  • The Wit and Wisdom of Quentin Crisp, (1984) Quentin Crisp, priredio Guy Kettelhack, Harper & Row, 140 pages, ISBN 0-06-091178-6.
  • Manners from Heaven: a divine guide to good behaviour, (1984) Quentin Crisp, with John Hofsess, Hutchinson, ISBN 0-09-155810-7. Insightful instructions for compassionate living.
  • How to Go to the Movies (1988) Quentin Crisp, St. Martin's Press, ISBN 0-312-05444-0. Kritike i eseji o filmu.
  • The Gay and Lesbian Quotation Book: a literary companion, (1989) priredio Quentin Crisp, Hale, 185 pages ISBN 0-7090-5605-2. Antologija gej citata.
  • Resident Alien: The New York Diaries (1996) Quentin Crisp, HarperCollins, ISBN 0-00-638717-9.

Filmografija uredi

Spoljne veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Quentin_Crisp&oldid=41820967