Protej (Eshil)

Protej (Πρωτεύς)
Menelaos.jpg
Menelaj
Napisao: Eshil
Zbor Satiri
Datum premijere Velike Dionisije, 458. pne.
Mjesto premijere Dionisovo pozorište, Atina
Originalni jezik Starogrčki
Žanr Satirska igra
Radnja Ostrvo Faros, Egipat

Protej (grčki: Πρωτεύς) Eshilova je satirska igra koja je prikazana nakon trilogije Orestija na atinskim Velikim Dionisijama 458. pne. Ta je drama izgubljena, s izuzetkom jednog kratkog fragmenta od dva stiha, no veruje se da se njena radnja zasnivala na 4. pevanju Odiseje.

Priča kod HomeraUredi

Prema Homeru, Agamemnonov brat Menelaj nađe se na ostrvu Farosu kod Aleksandrije, odakle ne može otploviti jer nema vetra. Stoga ode do Proteja, "morskog starca" koji živi na tom ostrvu, kako bi saznao da li je bonacu uzrokovao gnev nekog božanstva te da bi saznao vlastitu budućnost. No da bi naterao Proteja da govori, mora ga prvo zarobiti. Protej nastoji pobeći od Menelaja pretvarajući se u raznorazne životinje i biljke, ali najzad, iscrpljen, pristaje da razgovara s Menelajem. Protej potvrđuje da Menelaj mora otići u Egipat i tamo prineti bogovima žrtvu hekatombu, inače neće moći otploviti. Zatim Protej priča o tome kakva je bila sudbina ostalih ahejskih junaka na povratku iz trojanskog rata, pri čemu je jedan veliki odlomak posvećen Agamemnonu i događajima koji se obrađuju u Orestiji).[1] Dobivši sve te informacije Menelaj se, u skladu s Protejevim uputstvima, uputi ka Egiptu.

Hipoteza o zapletu kod EshilaUredi

Iznete su neke pretpostavke, zasnovane i na sadržaju poznatih satirskih drama, o tome šta je mogla biti tema Eshilovog Proteja. Neki veruju da su se satiri (koji su u satirskoj igri uvek činili hor) našli na ostrvu Farosu zbog brodoloma, pa ih je možda zarobio Protej, a oni su pomogli Menelaju i na kraju otišli s njim; u nekom trenutku Menelaj je verovatno morao i da se bori sa satirima ne bi li oni držali svoje ruke podalje od Helene).[2] Prema drugom mišljenju, Eshil je možda za polaznu osnovu uzeo onu verziju mita o Heleni koju je obradio Stesihor u Palinodiji i koju je kasnije upotrebio Euripid u svojoj Heleni); prema toj verziji, Helena nikada zapravo nije stigla do Troje, već je sakrila na ostrvu Farosu. U tom je slučaju moguće da su satiri imalu ulogu Heleninih prosaca.[3] Osim toga, moguće je da je o različitim Protejevim transformacijama u biljke i životinje pripovedao glasnik, s obzirom da je bilo očito nemoguće izvesti te pretvorbe na sceni.

ReferenceUredi

  1. Homer, Odiseja, IV, 512‒537.
  2. Eshil, Fragments, Loeb Classical Library, priredio Alan H. Sommerstein, Harvard University Press, 2008.
  3. M. Cunningham, Thoughts on Aeschylus: the satyr play Proteus – the ending of the Oresteia, "Liverpool Classical Monthly" 19, 1994, str. 67‒68.