Predznaci (muzika)

Predznaci su znaci u muzici kojima se nota svakog osnovnog tona može povisiti ili sniziti.[1][2]

Zavisno od upotrebe, predznaci mogu biti:

1. Slučajni ili akcidentali (fr. accidents, engl. accidentals, it. accidenti, nem. Akzidentien ili lat. accidens = slučaj).[3] Oni se pišu samo ispred note, na istoj liniji ili praznini i odnose se samo na istoimene note u tom taktu C sharp.png .
2. Stalni ili predznaci uz ključ ili armatura (fr. arm[at]ure, engl. key signature, it. armatura, nem. Vorzeichen)[3]. Ovi predznaci se pišu samo iza notnog ključa i važe stalno za sve istoimene note u kompoziciji. Predstavljaju tonalitet kompozicije E major (C sharp minor).png .
3. Podsetnički ili sigurnosni. Ovi predznaci stoje ispred note u zagradi i podsećaju izvođača da neki znak još važi: Sigurnosni predznak 2.jpg ili ne važi: Sigurnosni predznak 1.jpg.

Tri predznakaUredi

  • Povisilica (krst    ) je znak koji povišava notu za polustepen. Beleži se ispred note   . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak is (npr. f - is = fis; c - is = cis; g - is = gis itd).
  • Snizilica (be    ) je znak koji snižava notu za polustepen . Beleži se ispred note   . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak es (npr. c - es = ces; d - es = des; g - es = ges itd). Sniženo h, čita se hes ili b (b je češće u upotrebi). Sniženo e zove se es, sniženo a - as, a sniženo f - fes.
  • Razrešnica (   ) je znak koji poništava (razrešava) važnost prethodno napisane povisilice ili snizilice. Beleži se ispred note  

Dvostruki predznaciUredi

  • Dvostruka povisilica (  umesto   ) povišava notu za dva polustepena (tj. za celi stepen). Beleži se ispred note   . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak isis (npr. c - isis = cisis; f - isis = fisis; g - isis = gisis).


  • Dvostruka snizilica (   ) snižava notu za dva polustepena (tj. za celi stepen). Beleži se ispred note   . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak eses (npr. c - eses = ceses; ali e - eses = eses; h - eses = heses, a ne beses).


  • Dvostruka razrešnica (     ) je znak koji poništava (razrešava) važnost prethodno napisane dvostruke povisilice ili snizilice. Beleži se ispred note   .

Primeri sa predznacimaUredi

  • Ako se u početku takta jedna nota povisi i ako se u narednim taktovim delovima pojavi ista ta nota (jedanput, dvaput...), povisilica se odnosi i na tu istu notu ili note. U narednom primeru povisilica se odnosi i na četvrti taktov deo - nota f je povišena u notu fis:  . Ako četvrta četvrtina treba da bude nota f, onda ispred nje mora da se stavi razrešnica, kao što pokazuje sledeći primer:  
  • Ako je poslednji taktov deo snižen (ili povišen) i lukom povezan za istu notu, predznak se ne piše ponovo ispred note, kao što pokazuje sledeći primer:   .

ReferenceUredi