Predznaci (muzika)

Predznaci su znaci u muzici kojima se nota svakog osnovnog tona može povisiti ili sniziti.^[1]^[2]

Zavisno od upotrebe, predznaci mogu biti:

1. Slučajni ili akcidentali (fr. accidents, engl. accidentals, ital. accidenti, nem. Akzidentien ili lat. accidens = slučaj).^[3] Oni se pišu samo ispred note, na istoj liniji ili praznini i odnose se samo na istoimene note u tom taktu

.

2. Stalni ili predznaci uz ključ ili armatura (fr. arm[at]ure, engl. key signature, ital. armatura, nem. Vorzeichen)^[3]. Ovi predznaci se pišu samo iza notnog ključa i važe stalno za sve istoimene note u kompoziciji. Predstavljaju tonalitet kompozicije

.

3. Podsetnički ili sigurnosni. Ovi predznaci stoje ispred note u zagradi i podsećaju izvođača da neki znak još važi:

ili ne važi:

.

Tri predznaka

Povisilica (krst $\sharp$ ) je znak koji povišava notu za polustepen. Beleži se ispred note . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak is (npr. f - is = fis; c - is = cis; g - is = gis itd).

Snizilica (be $\flat$ ) je znak koji snižava notu za polustepen . Beleži se ispred note . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak es (npr. c - es = ces; d - es = des; g - es = ges itd). Sniženo h, čita se hes ili b (b je češće u upotrebi). Sniženo e zove se es, sniženo a - as, a sniženo f - fes.

Razrešnica ( $\natural$ ) je znak koji poništava (razrešava) važnost prethodno napisane povisilice ili snizilice. Beleži se ispred note

Dvostruki predznaci

Dvostruka povisilica ( umesto $\sharp \sharp$ ) povišava notu za dva polustepena (tj. za celi stepen). Beleži se ispred note . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak isis (npr. c - isis = cisis; f - isis = fisis; g - isis = gisis).

Dvostruka snizilica ( $\flat \flat$ ) snižava notu za dva polustepena (tj. za celi stepen). Beleži se ispred note . Osnovnom imenu note dodaje se nastavak eses (npr. c - eses = ceses; ali e - eses = eses; h - eses = heses, a ne beses).

Dvostruka razrešnica ( $\natural$ $\natural$ ) je znak koji poništava (razrešava) važnost prethodno napisane dvostruke povisilice ili snizilice. Beleži se ispred note .

Primeri sa predznacima

Ako se u početku takta jedna nota povisi i ako se u narednim taktovim delovima pojavi ista ta nota (jedanput, dvaput...), povisilica se odnosi i na tu istu notu ili note. U narednom primeru povisilica se odnosi i na četvrti taktov deo - nota f je povišena u notu fis: . Ako četvrta četvrtina treba da bude nota f, onda ispred nje mora da se stavi razrešnica, kao što pokazuje sledeći primer:

Ako je poslednji taktov deo snižen (ili povišen) i lukom povezan za istu notu, predznak se ne piše ponovo ispred note, kao što pokazuje sledeći primer: .

Predznaci se pišu u visini notne glave i ispred nje , a ne u visini pomoćnih linija, tj. ispred njih .

Reference

[1] Radivoj Lazić - Vlastimir Peričić, Osnovi teorije muzike

[Primeri-2] Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet III

[Vlasta-3] 3,0 ^3,1 Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina

[1]

[2]

[3]