Predsednik Kosova

Списак српских владара обухвата српске владаре (жупане, кнезове, деспоте, краљеве и цареве) поређане према државама којима су владали.

СадржајUredi

1Списак српских владара пре досељења на Балкан
2Легендарни српски владари ^[4]
3Списак владара са подручја Србије
4Списак владара након Првог српског устанка
5Списак владара Краљевине Југославије
6Списак владара Црне Горе
7Списак владара Босне
8Списак владара Травуније
9Списак владара Херцеговине
10Напомене
11Види још
12Референце
13Литература
14Спољашње везе

Списак српских владара пре досељења на Балкан[уреди | уреди извор]Uredi

Дерван, српски кнез у Полабљу (631/632 — 636)
Непознати кнез, вероватно брат кнеза Дрвана, (од око 630 — 634. до око 651 — 655) и савременик цара Ираклија (610—641)

Легендарни српски владари [уреди | уреди извор]Uredi

Свевлад, легендарни кнез (7. век)
Селимир, легендарни кнез, вероватно Непознати кнез (од око 630 — 634. до око 651 — 655)
Владин, легендарни кнез (од око 651 — 655. до после 680)
Ратимир, легендарни кнез (од после 680 до почетка 8. века)
Четири кнеза, легендарни кнежеви (од почетка 8. века до око 780)

Списак владара са подручја Србије[уреди | уреди извор]Uredi

За списак историјски спорних владара из дела Попа Дукљанина погледати чланак: Летопис Попа Дукљанина.

Српска култура
Живот и обичаји

Имена Презимена Родослов Сроднички односи Језик Религија Народни календар Народни обичаји Кухиња Народно неимарство Народне рукотворине Народна ношња Народна музика Народне игре Народна књижевност Нематеријално наслеђе
Уметност
Архитектура Књижевност Сликарство Вајарство Графика Фотографија Примењена уметност и дизајн Музика Позоришта Кинематографија
Образовање и наука
Образовање Медицина и здравствена заштита Наука и технологија Матица српска САНУ АНУРС
Издаваштво и медији
Преписивање књига Штампарство и издаваштво Књижарство Новинарство Радио Телевизија
Споменици
Културна добра Светска баштина Архиви Библиотеке Музеји и галерије Дворци Тврђаве Манастири Војничка гробља
Разно
Историја Земље Владари Хералдика Познати Срби Спорт Дигитализација
п р у

Вишеслав, кнез (око 780 — око 814)
Радослав Вишеславић, кнез (око 814 — око 820), син Вишеслава
Просигој, кнез (око 820 — око 830), син Радославов
Властимир, кнез (око 830 — око 851), син Просигојев
Мутимир, кнез (око 851—891), син Властимиров
Прибислав Мутимировић, кнез (891—892), син Мутимиров
Петар Гојниковић, кнез (892—917), син Мутимировог брата Гојника
Павле Брановић, кнез (917—920), унук Мутимиров, од сина Брана
Захарија Прибислављевић, велики жупан (920—924), син Прибиславов

Србија под Бугарском (924–927)

Часлав Клонимировић, кнез (927—950/960)
Тихомир, велики жупан (950/960—969)

Србија под Византијом (969 - око 998, око 1018— око 1084) и Самуиловим царством (око 998 — око 1018)

- Јован, протоспатар, стратег и катепан Раса (971 — 976)
- Константин Диоген, стратег Србије и Сирмијума (1018 — 1029)
Петрислав, жупан (1067/8—1075)
Вукан, жупан (око 1083—1112),
Урош I Вукановић, велики жупан (1112—1146), синовац Вуканов
Урош II Вукановић, велики жупан (1146—1155)
Деса Вукановић, жупан (1155—1162), велики жупан (1162—1165)
- (?) Урош II Вукановић, велики жупан (1156–1162)
- (?) Белош Вукановић, велики жупан (1162)
Тихомир Завидовић, велики жупан (1165—1166)
Стефан Немања, велики жупан (1165/66-1196)
Стефан Немања II Немањић (Првовенчани), велики жупан (1196—1202) и (1204—1217, или 1219), краљ (1217, или 1219—1227)
Вукан Немањић, велики жупан (1202—1204)
Стефан Радослав, краљ (1227—1233/34)
Стефан Владислав, краљ (1233/34—1241/42)
Стефан Урош I, краљ (1241/42—1276)
Јелена Анжујска, краљица (1276—1314), владарка Зете, Требиња, Плава и Поибарја
Стефан Драгутин, краљ Србије (1276—1282), краљ Срема (1284—1316)
Стефан Владислав II, краљ Срема (1316. и 1321-1325), син Драгутинов
Стефан Урош II Милутин, краљ Србије (1282—1321)
Стефан Урош III Дечански, краљ Србије (1321—1331)
Стефан Душан, краљ Србије (1331—1345), цар (1345—1355)
Стефан Урош V, цар (1355—1371)
Симеон Урош Немањић, цар Епира и Тесалије (1359—1371)
Јован Урош, цар Епира (1371—1372), син цара Симеона (Синише)
Вукашин Мрњавчевић, краљ (1365—1371)
Марко Краљевић, краљ (1371—1395)
Лазар Хребељановић, кнез (1371—1389)
Вук Бранковић, господар Косова (1371—1398)
„Царица” Милица Хребељановић, (1389—1393)
Стефан Лазаревић, кнез (1393—1402), деспот (1402—1427)
Ђурађ Бранковић, деспот Србије (1427—1456)
Јерина Бранковић, деспотица-регент (1456—1457)
Лазар Бранковић, деспот Србије (1456/1457—1458)
Стефан Бранковић, деспот Србије (1458)
Стефан Томашевић, краљевић Босне и деспот Србије (1458—1459)

Србија под Османским царством (1459–1804)

Вук Бранковић, деспот Србије (1471—1485)
Ђорђе Бранковић, деспот Србије (1486—1496)
Јован Бранковић, деспот Србије (1496—1502)
Иваниш Бериславић, деспот Србије (1504—1514)
Стефан Бериславић, деспот Србије (1520—1535)
Јован Ненад, самозвани српски цар (1526—1527)
Радослав Челник, војвода сремски (1527—1530), врховни војсковођа цара Јована Ненада
Радич Божић, деспот Србије (1527—1528)
Павле Бакић, деспот Србије (1537)
Стефан Штиљановић, деспот Србије (1537—1540)
Јован Монастерлија, подвојвода Срба у Аустрији (1691—1706)

Списак владара након Првог српског устанка[уреди | уреди извор]Uredi

Карађорђе Петровић , вожд (1804—1813)
Милош Обреновић, кнез Србије (1815—1839) и (1858—1860)
Милан Обреновић, кнез Србије (1839)
Михаило Обреновић, кнез Србије (1839—1842)
Александар Карађорђевић, кнез Србије (1842—1858)
- Стеван Шупљикац, војвода Српске Војводине (1848)
- Јосиф Рајачић, управитељ Српске Војводине (1848—1849)
Михаило Обреновић, кнез Србије (1860—1868)
- намесници (1868—1872)
  - Миливоје Петровић Блазнавац
  - Јован Ристић
  - Јован Гавриловић
Милан Обреновић, кнез Србије (1872—1882), краљ (1882—1889)
- намесници (1889—1893)
  - Јован Ристић
  - Коста Протић
  - Јован Белимарковић
Александар Обреновић, краљ Србије (1893—1903)
Петар I Карађорђевић, краљ Србије (1903—1918)

Списак владара Краљевине Југославије[уреди | уреди извор]Uredi

Име	Династија	Датум рођења	Датум смрти	Владавина	Напомене
Петар I	Карађорђевићи	11. јул 1844.	16. август 1921.	15. јун 1903 — 16. август 1921.	У последњим годинама владавине, уместо краља Петра као регент владао је Александар I.
Александар	Карађорђевићи	16. децембар 1888.	9. октобар 1934.	16. август 1921. — 9. октобар 1934.	Прогласио се за краља Југославије 1929, пре тога био краљ Срба, Хрвата и Словенаца
Петар II	Карађорђевићи	6. септембар 1923.	3. новембар 1970.	9. октобар 1934 — 29. новембар 1945.	Кнез Павле владао као намесник 1934 - 1941, био краљ у егзилу од 17. априла 1941.

Списак владара Црне Горе[уреди | уреди извор]Uredi

Петрислав, први познати владар Дукље (971—1000)
Јован Владимир, кнез Дукље (1000—1016)
Драгомир, кнез Дукље (1016—1018)
Стефан Војислав (Доброслав I), кнез Дукље (1019—1043/4)
Неда, кнегиња Дукље (1043/4-1046)
Гојислав Војислављевић, кнез Дукље (1043/4-1046)
Михаило Војислављевић, кнез Дукље (1046—1077), краљ (1077—1081) - први српски краљ
Константин Бодин, краљ Дукље (1081—1099) и цар Бугарске (1072—1073), син краља Михаила
Михаило II Војислављевић (1099—1102)
Доброслав II, краљ Дукље (1099—1102)
Кочапар, краљ Дукље (1102—1103)
Владимир Војислављевић, краљ Дукље (1102/3—1113/4)
Ђорђе Бодиновић, краљ Дукље (1113/4—1118) и (1125—1131)
Грубеша, краљ Дукље (1118—1125)
Градихна, краљ Дукље (1131—1142/3)
- Радослав Градишнић, кнез Дукље (1142/3—1163)
- Михаило III Војислављевић, кнез Дукље (1163—1186)
  - Десислава, књегиња Дукље (1186—1189)
Дукља у Србији (1186–1360)
- Вукан Немањић, краљ Дукље (1186—1208)
- Ђорђе Немањић, краљ Дукље (1208—1248) син краља Вукана
- Стефан Вукановић Немањић, краљ Дукље (1248—1252) син краља Вукана
Балша I, господар Зете (1356—1362)
Страцимир Балшић, господар Зете (1362—1372)
Ђурађ I Балшић, господар Зете (1362—1378/9)
Балша II Балшић, господар Зете (1378/9—1385)
Ђурађ II Балшић, господар Зете (1385—1403)
Балша III Балшић, господар Зете (1403—1421)
Стефан I Црнојевић, владар Зете (1451—1465)
Иван Црнојевић, владар Зете (1465—1490)
Ђурађ Црнојевић, владар Зете (1490—1496)
Стефан II Црнојевић, владар Зете (1496—1499)
Зета под Османским царством (1499–1697)
- Скендербег Станко Бушатлија, санџак бег у Зети (1513/4—1530)
Данило I Петровић Његош, владика Црне Горе (1697—1735)
Сава Петровић Његош, владика Црне Горе (1735—1781)
Шћепан Мали, владар Црне Горе (1767—1773)
Петар I Петровић Његош, владар Црне Горе (1782—1830)
Петар II Петровић Његош, владар Црне Горе (1830—1851)
Данило Петровић, владар Црне Горе (1851—1852), кнез (1852—1860)
Никола I Петровић, кнез Црне Горе (1860—1910), краљ (1910—1918)

Списак владара Босне[уреди | уреди извор]Uredi

Стефан, кнез Босне (1083—1101)
Борић, бан Босне (1154–1163/4)
Кулин, бан Босне (1180–1204)
Матеј Нинослав, бан Босне (1232–1250)
Пријезда I Котроманић, бан Босне (1250–1287)
Пријезда II, бан Босне (1287–1290)
Стефан I Котроманић, бан Босне (1290–1313/4.)
Стефан II Котроманић, бан Босне (1322–1353)
Стефан Твртко I Котроманић, бан Босне (1353–1377), краљ (1377–1391)
Стефан Дабиша, краљ Босне (1391–1395)
Јелена Груба, краљица Босне (1395–1398)
Остоја Котроманић, краљ Босне (1398–1404)
Стефан Твртко II Котроманић, краљ Босне (1404–1409)
Остоја Котроманић, краљ Босне (1409–1418)
Стефан Остојић, краљ Босне (1418–1421)
Стефан Твртко II Котроманић, краљ Босне (1421–1443)
Стефан Томаш, краљ Босне (1443–1461)
Стефан Томашевић, краљ Босне (1461–1463)
Босна под Османским царством (1463–1878)
Матија Шабанчић (1465—1471)
Матија Војсалић (1471—1476)
Никола Илочки (1471—1477)
Босна и Херцеговина под Аустроугарском (1878–1918)
Босна и Херцеговина у Краљевини Југославији (1918–1941)
Босна и Херцеговина у НДХ (1941–1945)
Босанскохерцеговачки владари од 1945. године

Списак владара Травуније[уреди | уреди извор]Uredi

Белоје, жупан (пре око 842. до око 847.)
Крајина, кнез (око 847. – друга половина 9. века)
Хвалимир, кнез (друга половина 9. века – почетак 10. века)
Чучимир, кнез (почетак 10. века – 931.)
Драгомир, кнез (пре 1000—1018)
Травунија уједињена у Хум (Захумље) (1081. године)
Травунија у Србији (од 1149 – до 1326. године)
Травунија у Босни (од 1326. године – до 1448. године)
Травунија у Херцеговини (од 1448. године)

Списак владара Херцеговине[уреди | уреди извор]Uredi

Михајло Вишевић, кнез (око 910–931)
Љутовид, стратег Рашке, Босне, Травуније и Захумља (1039–1054)
Хум у Србији (1149—1326)
- Мирослав Завидовић, велики кнез Хумски (1190—1199)
- Растко Немањић, жупан Хумски (1191)
Хум у Босни (1326–1392)
Сандаљ Хранић Косача, велики војвода босански (1392–1435)
Стефан Вукчић Косача, херцег (1435–1466)
Владислав Херцеговић, херцег (1466–1482), син Стефана Вукчића
Влатко Херцеговић, херцег (1466–1482), син Стефана Вукчића
Херцеговина под Османским царством (1482–1878)
Босна и Херцеговина (од 1878. године)

Напомене[уреди | уреди извор]Uredi

^ Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин (Стефан Д. Немањић), и краљ Дечански (Стефан У. III Д. Немањић) и сви остали владари из те породице. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као „Симеон Немања Први“ и „Урош Трећи“, али никада нису користили облике као „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. „Стефан“ је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.

Види још[уреди | уреди извор]Uredi

Списак супруга српских владара
Владари Србије 1804 — 1945.

Референце[уреди | уреди извор]Uredi

^ Curta 2001, стр. 331.
^ Псеудофредегарова хроника, 8. век
^ Логос 2017, стр. 33-37, 70, 75-76.
^ С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, Београд 1997
^ Живковић 2006, стр. 23.
^
^ Врати се на:^а ^б ^в Благојевић & Медаковић 2000.
^ Логос 2017, стр. 75, 88 са напоменом 481.
^ Ћирковић 2008, стр. 14.
^ Врати се на:^а ^б ^в ^г Живковић 2006.
^ Живковић 2006, стр. 73.
^ Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, С. Рајковић; The Byzantine province in change : (on the threshold between the 10th and the 11th century), Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Byzantine Studies ; Athens : National Hellenic research foundation, Institute for Byzantine research (2008)
^ Историја српског народа 1. стр. 172-174
^ Новаковић 1958, стр. 179, 186-187.
^ Логос 2017, стр. 127-133.
^ Логос 2017, стр. 160-168 са напоменом 818. Опис крунисања Првовенчаног у сачуваним писаним изворима није потпуно јасан. Зато су се појавила мишљења да је крунисан два пута, то јест и 1217. и 1221. године. Постоји и треће мишљење да је било само једно крунисање вероватно крајем 1219. године, или најкасније почетком 1220.
^ Логос 2017, стр. 169-172.
^ Логос 2017, стр. 171-173, 178, 183.
^ Логос 2017, стр. 173, 178, 183.
^
^ Врати се на:^а ^б Поп Дукљанин 1988.
^ Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
^ Врати се на:^а ^б ^в ^г
^ Врати се на:^а ^б Venance Grumel, La chronologie, Paris 1958, 390 p.
^ Мишић 1997, стр. 25–32.
^ Станоје Станојевић: "Историја Срба", 1910.
^ Јован Скилица, „Хроника“