Prateći bataljon Vrhovnog štaba NOVJ

Prateći bataljon Vrhovnog štaba NOVJ je formiran septembra 1941. godine, pod nazivom Straža Glavnog štaba NOPOJ-a. Njegov zadatak je bio obezbeđivanje članova Vrhovnog štaba NOVJ. Od formiranja, septembra 1941, pa do uključivanja u sastav Gardijske brigade, oktobra 1944. godine, menjao je nekoliko imena:

• Straža Glavnog štaba NOPOJ, septembra 1941.
• Straža Vrhovnog štaba NOPOJ, od septembra do decembra 1941.
• Prateći vod Vrhovnog štaba NOPOJ, od decembra 1941. do marta 1942.
• Prateća četa Vrhovnog štaba NOP i DVJ, od marta do novembra 1942.
• Prateći bataljon Vrhovnog štaba NOV i POJ, od novembra 1942. do oktobra 1944. godine

Prateći bataljon Vrhovnog štaba, posle desanta na Drvar, prolazi kroz selo Šćit na putu za Foču, juna 1944.

Povodim petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci, juna 1958. godine, bataljon je odlikovan Ordenom narodnog heroja.

Formiranje

Septembra 1941. godine u Stolicama je obrazovana posebna jedinica za obezbeđivanje, članova Glavnog štaba NOPOJ-a, kao i delegata koji su došli na savetovanje - Straža Glavnog štaba NOP odreda Jugoslavije. To je bila grupa od 10-12 boraca iz Valjevskog partizanskog odreda. Posle savetovanja u Stolicama, 26. septembra 1941. godine, promenila je naziv u Straža glavnog štaba NOP odreda Jugoslavije i pojačana je na 15-20 boraca. Posle oslobođenja Užica i prelaska Vrhovnog štaba, straža je povećana na jačinu voda i preduzela je i obezbeđenje radio-stanice CK KPJ u Užičkoj Požegi. U eksploziji u Fabrici oružja u Užicu, poginula je skoro polovina ove jedinice.

Sredinom decembra 1941. godine, u Novoj Varoši, formiran je Prateći vod Vrhovnog štaba. Vrhovni štab je, polovinom marta 1942. godine, u Foči formirao Prateću četu. Ova jedinica bila je uglavnom sačinjena od boraca iz Srbije. U vreme Treće neprijateljske ofanzive i pohoda proleterskih brigada u Bosansku krajinu, obezbeđivala je Vrhovni štab i druge organe NOP-a. Posle dolaska u Bosansku krajinu, tokom avgusta i septembra, popunjena je borcima iz bosanskih, hrvatskih i crnogorskih jedinica.

Krajem novembra 1942. godine četa je reorganizovana u Prateći bataljon Vrhovnog štaba NOV i POJ, u čijem su se sastavu nalazile dve pešadijske i jedna inžinjerijska četa sa ukupno oko 180 boraca. Prateći bataljon je imao naročito važnu ulogi tokom Četvrte i Pete neprijateljske ofanzive. Njegove pešadijske čete uspešno su obezbeđivale Vrhovni štab, Izvršni odbor AVNOJ-a i razne druge ustanove, a inženjerijska četa je izvršila brojne zadatke u rušenju i postavljanju mostova i obezbeđivanju prelaza na Rami i Neretvi, Pivi, Tari i Sutjesci. Prateći bataljon je bio angažovan u borbama tokom bitke na Sutjesci i istakao se u borbama: na Presjaci, pod Maglićem, 3. juna; Milinkladama, 9. juna; u rejonu Lučkih, Vrbničkih i Mrčin koliba na Zelengori, od 10. do 12. juna.

U drugoj polovini juna 1943. godine bataljon je reorganizovan - izdvojena je inženjerijska četa, koja je reorganizovana u inženjerijski bataljon, a zbog gubitaka, umesto tri, ostale su samo dve pešadijske čete. Avgusta 1943. godine u sastavu Pratećeg bataljona formiran je konjički eskadron i poseban vod za obezbeđenje američke i britanske Vojne misije pri NOVJ. U proleće 1944. godine bataljon je imao i protivavionsku mitraljesku četu, a vod za obezbeđenje misija je preformisan u četu.

Prateći bataljon se naročito istakao u odbrani članova Vrhovnog štaba NOV i POJ, toko nemačkog desanta na Drvar, 25. maja 1944. godine. Zajedno s Oficirskom školom i delovima prvog inženjerijskog bataljona, imao je odlučujuću ulogu u odbijanju nemačkog napada na pećinu u Drvaru, a kasnije i u obezbeđivanju zaštite i evakuaciji centralnih ustanova NOP-a i savezničkih misija.

Posle evakuacije iz Drvara, bataljon je razdvojen - njegov konjički eskadron prešao je na ostrvo Vis, a pešadijske čete su stavljene pod komandu Štaba Prvog proleterskog korpusa i pod borbom prešle iz zapadne Bosne u Crnu Goru, gde su stavljene pod komandu Drugog udarnog korpusa i ostale sve do oktobra 1944. godine, vodeći borbe s četnicima i Nemcima. Oktobra 1944. godine Prateći bataljon je prešao u oslobođeni Beograd i ušao u sastav Gardijske jedinice.

Narodni heroji Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba

• Đuro Vujović Španac (1911—1943), lični pratilac Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita. Poginuo 9. juna 1943. godine, za vreme bitke na Sutjesci, kada je prilikom nemačkog bombardovanja ranjen Josip Broz Tito. Za narodnog heroja proglašen je 4. jula 1946. godine.
• Milorad Mića Stanojlović (1919—1942), desetar. Poginuo 30. septembra 1942. godine, prilikom upada u četničku zasedu, koja se nalaila u neposrednoj blizini logora Vrhovnog štaba u Mliništima. Za narodnog heroja proglašen je 7. jula 1953. godine.

Literatura

Portal NOB Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi.

• Narodni heroji Jugoslavije, „Mladost“, Beograd 1975. godina